Годишњица
Сумор се тешки улицама гусне
Кô магла, муњу што у недру скрива,
Да буром шине и потопом пљусне
Преко долина и спаљених њива.
А с трошних кула сат потмуло вапи,
Казаљке дршћу и звоник се стреса.
Олован пролом пун лешева зјапи
И дим се диже с покошених леса.
Све чудном стрепњом обвијено слукти
Поноћни тутањ Године што тече
И зврји, хита, прождире и хукти,
Додиром звона да рок грозни рече.
У плавом велу аветиња модра
Врх гробља игра наопако коло
Крај попрсканог мртвачкога одра
И пустог Дуба, што још шуми холо
И слуша игру помамну и вриску
Мрачан и ћутљив, пун скривеног беса,
И чује песму познату и блиску,
Што играчицу следиће сред плеса.
Још игра траје и занос оргија,
Казаљке журе и клепећу браве,
Гвоздена плоча гробница се свија
Под маљем Деце што дробе и млаве.
...Избија црни час године мука,
А румен зоре подругљивим ликом
Поздравља пусту долину јаука,
Где скамењена од победног звука
Авет се тресе са махнитим циком.
1913
