Гле и опет...
Гле и опет... (Ach, die Augen sind es wieder) (1896) Писац: Хајнрих Хајне, преводилац: Јован Дучић |
Гле и опет оне очи
Што но некад на ме сјаше,
Гле и опет усне оне
Што ми живот замедљаше,
Опет гласић, ког са жудњом,
Слушах некад како звони;
Све ко некад — тек ја само
Тек ја више нисам они.
И загрљен њежним т'јелом
И љубављу, ватром младом,
На њезином срцу лежим
С нијемим болом, с тешким јадом.
Извор
уреди1896. Зора, лист за забаву, поуку и књижевност. Година прва. стр. 138.