Ге ли свире нове гајде,
па ми тужно изговарав:
„Леле, Нејке, драго душке,
леле, леле, душо моја!
Лето проће, зима дође, 5
ми се нигде не саста’мо!
Саста’мо се на кладенци,
на кладенци, на саставци.
Што смо мало постојали,
постојали, повревели – 10
док обрамка ластар пушти,
доклен чаша вреж’ пуштила!
