Гаја и његов ујак

* * *


Гаја и његов ујак

Гледа чуда, и нагледа га се,
Гди се цару царевина не да.
Цар погуби гдигод кога има;
Он од рода нигди никог нема,
Већ у Босни сестрицу Јелицу, 5
И у сестре један синак Гаја,
И њег' оће да погуби уја,
Не би л' с' уји царевина дала.
Књигу пише царе иза књиге:
„Сестро Јело, пошљиде ми сина, 10
„Да и њега погубим једина,
„Да на њему не остане царство.“
Већ три књиге цар је сестри посл'о,
Ал' кад стиже књига и четврта,
Сузе рони сестрица Јелица, 15
Сузе рони, сину Гаји вели:
„Оди, Гајо, оди слатка рано!
»Четир књиге од ње су дошле,
„Зове уја, да и тебе згуби,
„Да би с уји царевина дала; 20
„На ти, рано, везену мараму,
„Пак ти иди цару господину,
„Клекни, рано, пред њим на колена,
„Рец' овако цару, уји твоме:
„Светли царе, огрејано сунце! 25
„Сјајна звездо под небом на земљи!
„Молила те моја мила нена,
„Молила те, и поздравила те,
„Послала ти везену мараму:
„Кад ми, ујо, ти осечеш главу, 30
„Свеж' ми главу у танку мараму,
„Обеси је о седлу на коња,
„Коњ ћ' отићи и главу однети,
„Мајка ћ' главу сушити на сунцу,
„Над њоме ће јаде проводити, 35
„Ожалити јединога сина."
Оде Гаја цару, уји своме;
Далеко га царе угледао,
Угледао, пак је беседио:
„Мили Боже, да лепа јунака! 40
„Да ми оће у дворове доћи,
„Дао би му половину царства,
„Био жењен, или неожењен."
То је царе тек у речи био,
Дете Гаја у дворе ушета, 45
Пак пред цара клече на колена,
Сузе рони, а цару говори:
„Светли царе, огрејано сунце!
„Сјајна звездо под небом на земљи!
„Молила те моја мила нена, 50
„Молила те, и поздравила те,
„Послала ти везену мараму:
„Кад ми ујо, ти осечеш главу,
„Свеж' ми главу у мараму танку,
„Обеси је о седлу на коња, 55
„Коњ ћ' отићи и главу однети,
„Мајка ћ' главу сушити на сунцу,
„Над њоме ће јаде проводити,
„Ожалити јединога сина."
Плаче царе, као дете мало, 60
Плачућ' Гају узима за руку:
„Устај, Гајо, устај, слатка рано!
„Не ће тебе погубити уја,
„Да би никад не видио царства;
„На ти блага, што можеш понети; 65
„Иди, рано, двору бијеломе,
„Пак ти тражи за себе девојку,
„Уја ће ти у сватове доћи."
Уста Гаја весло испред цара,
Љуби цара у скут и у руку, 70
Узе блага, што може понети,
Пак он оде двору бијеломе;
Далек' мајка коња угледала,
Кукајући пред коња изишла,
Гледа коња, а не види Гаје; 75
Али Гаја с коња мајци вели:
„Немој, мајко, ти од сад кукати,
„Већ ти тражи за мене девојку,
„Сам ће уја на весеље доћи."

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg


Референце

Извор

Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 640-642.