Вучистрах1/12
| ←Говор једанајести | Вучистрах Писац: Петар Канавелић Говор дванаести |
Говор тринајести→ |
УРОШ: Бисериице, ја срца нејмам, ако љубав која у твојвјем веселима прибива очима мени га је уграбила.
БИСЕРНИЦА: Бане Урошу; ја нејмам живота! љубав која у твому ведрому прибива лицу мени га је отела.
УРОШ: Сви покоји, све раскоше које се имати и жељети могу у теби се находе.
БИСЕРНИЦА: Све разблуде, све радости које могу подати утјеху и весеље у теби станују.
УРОШ: Вјеруј, о лијепа, да надалече од веселога дана твоје изврсне лјепости од вјечнијех труда ноћ мркла заслјепљива моје очи.
БИСЕРНИЦА: Знам и видим да је велика и неизмјерна твоја љубав, али веле већа у мојему се уздржи срцу; и колико је подобнија жена на љубав, толико јачи плами разгарају ово срце.
УРОШ: Ма раскошо, колико си лијепа и гиздава, толико већа расте моја жеља!
БИСЕРНИЦА: Ма радости, колико си лијеп и угодан, толико јаче рањаш ову душу!
УРОШ: Подај ми биљег од твоје љубави.
БИСЕРНИЦА: Ево ти вјере.
УРОШ: Дости, о лијепа; сада видим, познам и руком тичем да си подпуно моја.
БИСЕРНИЦА: Вјеруј да не може ово срце друге примити прилике, ако је у њему твоја удјељана.
УРОШ: Држи ме у милости.
БИСЕРНИЦА: Твоја сам до смрти.
Референце
уреди
