* * *
Вук и Јања
(ИЗ СЕЛА ОСТРОЖИНА)[1]
Вук се Јањи по криоцу ваља:
„Ах, јој, моја прелијепа Јањо,
Јањо моја, ја ћу умријети!
А ја знадем шта ће теби бити —
Ти се хоћеш и удати, Јањо, 5
За онога Ленцовића бана.
Биће тебе Ленцовићу бане,
Биће тебе по кошуљи, Јањо!
Ти ћеш њему говорити, Јањо:
,Не удри ме, Ленцовићу бане, 10
Не удри ме по кошуљи танкој!
Није мени б’јела т’јела жао,
Ван ми жао сићанога веза,
Кога јесам усићано везла
С пештемаља Остојића млада, 15
А у двору Вука Бранковића —
Што се јеси брже по’олио,
Јуче си још Вуку слуга био!'”
(АСАНУ, бр. 8552/257, VIII, 58).
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
|
|
Варијанте
Референце
- ↑ Потпун поднаслов скупљача в. Iр, 163.
Извор
Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, књига прва, различне женске пјесме, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1973., стр. 214-215.
