[Вранац коњиц росну траву пасе]
Вранац коњиц росну траву пасе,
саат пасе а два ослушкује
де девојка своју мајку куне:
„Стара мајко, жив ти твоја глава,
не давај ме, мајко, за старога, 5
но ме давај за млада јунака,
с млад' јунаком на студен ћу камен,
нећу старог у меке душеке!"
Код Јастребова стр. 188 (као Љубавна):
Вранац коњиц росну траву пасе,
саат пасе, а два ослушкује,
де девојка своју мајку куне:
„Стара мајко, жив ти твоја глава!
Не давај ме, мајко, за старога,
но ме давај за млада јунака,
волем с младим на камену спават,
но са старим у меке душеке,
волим с младим кроз гору шетати,
но без драгог уз чардак, низ чардак."
