Војводина у најстарије доба
Као што је познато, човечанство је, пре него што ће ући у историју, прошло кроз више преисторијских периода. Најстарија од њих зове се палеолитска, а за њом долазе неолитска, бакарна, бронзана и гвоздена. У првој човек прави себи оружје и оруђа од камена окресујући га, а у другој глачајући га брусом. Тек у трећој он почиње употребљавати метал, али најпре зна само за чист бакар. Тек доцније пронађена је бронза а још позније појављује се гвожђе. У нашим крајевима гвоздено доба почиње отприлике на хиљаду година, бронза на једно две хиљаде а бакар рецимо на две хиљаде пет стотина година пре Христа. Нова камена периода траје коју хиљаду година пре појаве метала, а стара камена периода обухвата вероватно много десетина хиљада година.
У Војводини досад нису нађени трагови људског живота из прастарог палеолитика. Таквих трагова нађено је у нашој земљи само на једном месту, у Крапини, недалеко од Загреба. Није, међутим, искључена могућност да се и у Војводини открију остаци првих људи и њихове културе. Такво откриће било би врло важно и врло интересантно. У палеолитско доба живеле су неколике људске расе, више или мање различне од данашњих, и палеолићани су прошли кроз више културних фаза. Палеолитски трагови у Војводини показали би нам какви су људи живели у прво доба у њој и на ком су ступњу културе били. Док палеолићских остатака људског живота у овом делу наше земље уопште немамо, дотле су трагови из неолитске периоде у Војводини веома чести. У то доба човек је имао много вишу културу него у старијем каменом добу. Палеолитик не зна ни за земљорадњу ни за сточарство ни за грнчарију, а у неолиту обрађује се земља, има припитомљених животиња и прави се посуђе од земље. Још, палеолитски човек станује у пећинама или под ведрим небом, док неолитски људи умеју себи да саграде кућу, и ако, истина, врло примитивну. Ми познајемо велики број неолитских насеља у Војводини. Откопана су и многа гробља из тог времена. Појединачних неолитских предмета нађено је у тим крајевима безброј: посуђа, оружја, алата, накита итд. Тако нпр. једно неолитско насеље налазило се код данашњих Нових Бановаца. Тако исто нађено је неолитских трагова у Илоку, Сотину, у Вршцу, Потпорњу, Ату, у козлучкој долини, Арадцу итд.
И предмети из бакарног доба налажени су често у Војводини. Познате су такве старине из Руме. Илока, Вучедола, Вуковара, Деча, Бечмена, Старих Јанковаца, Боботе, Вршца и многих других. То су секире, клинови, длета, наџаци, игле, гривне итд.
Још много су чешки наласци из бронзаног доба. Споменућемо само неколико места где су откривена насеља и гробља или појединачне старине из тог времена. Ватин, Купиново, Петровци, Сотин, Дубовац, Нађфала, Варадија, Дета, Панчево и др. Грнчарија у извесним од тих места је изванредно лепа: има дивне облике и изврсну орнаментику. Захваљујући овим траговима, ми знамо много појединости о начину живота човека овог доба у Војводини. Знамо у какој је кући живео, како је сахрањиван итд.
После бронзане периоде настала је гвоздена, коју делимо на два доба: старије (халштат) и млађе (латен), свако са својом нарочитом културом. Обе ове културе нађене су на много места у Војводини. Халштатска, нпр., близу Руме, у Вучедолу код Вуковца, а латенска, нпр., у Митровици, код Вуковара, у Сурчину, у Богдановцима.
Историјско доба за Војводину почиње с доласком Римљана у те крајеве, То је за поједине области Војводине било у разна времена. Треба одмах напоменути да Бачка уопште није била никад под римском влашћу. Срем је покорен отприлике у време Христовог рођења и остао је под Римљанима око пет столећа. Што се тиче Баната, Римљани су га освојили тек под царем Трајаном (око 100 година по Христу), а оставили су га око 270 година по Христу, дакле после једне владавине која је трајала око век и по.
Веома су многобројни остаци нз римског времена у Срему. У Банату су много ређи, а у Бачкој нема их никако. Чудно изгледа да у Бачкој, у којој сад цветају тако лепи градови, као што су Суботица, Сомбор, Сента, Нови Сад, није било уопште никаквих римских насеља.
Срем је био у римско доба добро насељена и врло напредна област. На месту данашњег Земуна налазио се град Таурум, код Баноштора место Бононија, код Старог Сланкамена Акуминкум, код Сурдука Ритијум, код Нових Бановаца Бургена, код Петровца Баснјана, код Сотина Корнакум, код Илока Кукцијо, а данашња Митровица звала се Сирмијум (отуда Срем). Та се места помињу код старих писаца; код њих су нађени и разни остаци римски. Нпр. у Земуну су нађени једна лепа глава богиње Венере, храм бога вина Либера, више рељефа и др., у Баноштору гробнице и градски зид (ту је био доста знатан град), у Новим Бановцима гробље, а на многим местима натписи (Нови Бановци, Сурдук, Петровци, Стари Сланкамен, Земун) а римски новац (Нови Бановци, Стари Сланкамен, Земун) а римски новац (Нови Бановци, Стари Сланкамен, Купиново, Сотин, Вуковар, Доњи Петровци, Шимановци и т. д.)
Главни град у тој области, која се звала Доња Панонија, био је Сирмијум (Митровица). То је била најзнатнија варош у опште у дунавској области у позније царско доба. Римски цареви више пута су становали у њој. Сирмијум је у средини четвртог века био и центар црквене политике. У њему је одржано неколико знатних црквених сабора. Ту је била владичанска столица и ми познајемо читав низ сирмијумских владика у римско доба. Сирмијум је имао и својих мученика (Св. Иринеј и др.), као што их је имала и Фрушка Гора (чувено мучеништво петорице каменорезаца под Диоклецијаном). Из ове вароши или околине били су родом цареви Деције Трајан, Аурелијан, Проб и један син Константина Великог, Констанције; ту је умро цар Клаудије Готски, и ту је проглашен за цара стари ђенерал Ветранијон. У Сирмијуму је у два маха у 4. веку кован новац.
На крају додаћемо неколико појединости о Војводини у старо доба. Већ у предисторијско доба постојале су везе између ових области с једне и Италије и Грчке с друте стране, као што нам показује грчки новац и бронзани предмети италијског порекла нађени у њима. У Банату су живели већ од много векова пре Христа Дачани. Око средине првог столећа пре Христа ту је неки Буребиста основао велику и јаку државу, која се распала после његове смрти. С крајем 1. века по Христу Дачани играју опет знатну улогу под својим владаоцем Децебалом. Римска влада није била у Банату дутотрајна, али и за то кратко време Дачани су примили од својих господара многе културне тековине (зидање цементом, печење цигле, лончарски точак итд).
У Бачкој су живели у римско доба Јазиги, а у Срему Амантини, једно илирско племе. То је у главном што знамо о Војводини из времена која су претходила доласку нашег народа у њу. С временом наше ће се знање без сумње проширити и обогатити. У земљи се крије неизмерно археолошко благо које ће се једном из ње извадити. Те старине просуће нову светлост на најстарију прошлост тог класичног дела наше отаџбине.
Др. Никола Вулић
Извор
уреди- Никола Вулић, „Војводина у најстарије доба“, Књижевни Север II (1926), 226-228.