Воислав краљ српски/30

ПETO ДЕИСТВИЈЕ

ПОЗОРЈЕ X

ПОЗОРЈЕ X

KРАЉ, СОВЕТНИК ПАНТЕЛИЈА

КРАЉ: Дивно ми је чудо, да ноћас никакова известија не добисмо.
ПАНТЕЛИЈА: Можно да немају времена на нас мислити.
КРАЉ: Како то?
ПАНТЕЛИЈА: Ја мислим тако, ако се буду један против другог ополчили, да немају времена о нами мислити, но само гледају, који ће меидан одржати.
КРАЉ: Боже мој, шта морадо доживити, камо срећа да се није ни један родио, или од све невоље барем један, те би сад без бриге био.
ПАНТЕЛИЈА: То се у Божјој, а не у нашој власти состои.
КРАЉ: Знам, Господине, но тек из очајанија мог изговори. (Ружнца уђе и пољуби свекра у руку).

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Василије Јовановић, умро 1865, пре 159 година.