* * *


Водила је Јелка

Водила је Јелка
Два коња на воду:
Једног братњевога,
Другог војновога.
Војновога коња 5
Бистром водом поји,
А братњева коња
Мутном водом поји.
Питале је друге:
— Ој, бога ти, Јелка, 10
Што братњева коња
Мутном водом појиш,
А војнова коња
Бистром водом појиш?
- Ој, бога ми, друге, 15
Кад ме ви питате
Право да вам кажем.
Брат ме је водио
Па ме оставио
Усред горе чарне, 20
Војно ме намери
Па ме преодеде
У чобанска рухо;
Па ме је провео
Кроз три турске војске. 25
Прва војска вели:
„Бре ђиди чобанче,
Кад ниси девојче,
Хата б' цару дао
Тек тебе да љубим." 30
Друга војска вели:
„Бре ђиди чобанче,
Кад ниси девојче,
Сабљу б’ цару дао
Тек тебе да љубим." 35
Трећа војска вели:
„Бре ђиди чобанче,
Кад ниси девојче,
Благо б' цару дао
Тек тебе да љубим. — 40

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg


Напомене

  • 1867, III, стр. 63.
  • С Мораве пожаревачке; послао Ж[ивко] Ивановић.
  • Народне песме, бр. 97.
  • Напомена уз 1. стих (стр. 63): „При певању сваки се стих двапут каже.“

Референце

Извор

  • Миодраг Матицки, Народне песме у Вили, Нови Сад : Матица српска ; Београд : Институтза књижевност и уметност, 1985., стр. 153-154.