Виј се, венче, завијај се.
Сокол лети од јелу до јелу,
с крила бије од грану до грану
Виј се, венче, завијај се,[1]
та си тражи лада нелегана, 5
та си тражи воду непијену,
та си тражи траву непашену.
Проговара прошена девојка:
„Моја снага лада не легана;
моје очи вода не пијена, 10
моја коса трава непашена.“
Виј се, венче, довијај се.
