Вишестручни мејдан
0001 Књигу пише Ковачина Рамо
0002 а посла је Иву Сењанину:
0003 "О Иване сењски капетане"
0004 Ја сам чуо и кажу ми људи,
0005 е си јунак силан настануо,
0006 а ни мене не куде дружина,
0007 но ако си јунак од јунаштва,
0008 ајд’ изиди у Кунор планину
0009 да свијетли мејдан дијелимо,
0010 собом узми Мандушића Вука
0011 на мојега Будалину Тала,
0012 собом узми Гавран-арамбашу,
0013 на мојег Ибрић-Асанагу."
0014 Каде Иву ситна књига дође,
0015 те он виђе што му ситна пише,
0016 књигу гледа, на ноге скочио,
0017 а покупи љубивну дружину
0018 па отиде гори уз Кунару,
0019 у Кунару на дугу пољану,
0020 ал’ је први долазио Рамо,
0021 но говори Сењанине Иво:
0022 "Божја помоћ, Ковачина Рамо!"
0023 Он му божју помоћ не прифаћа,
0024 но скочио од земље на ноге,
0025 а своју је извадио ћорду,
0026 не даде му починути трудну,
0027 но на ћорде те се ударили.
0028 Ма кудије удраше Рамо
0029 из ранах му живи огањ скаче,
0030 а кудије удараше Иво,
0031 по три литре полијеће меса.
0032 Но ето ти муке и невоље,
0033 погоне се тамо и овамо,
0034 док на Рама нестанула глава.
0035 Иво узе главу и оружје,
0036 но говори Хрњо Мустафага:
0037 "Хајде тамо, Сењанине Иво!
0038 Добио си на мејдан јунака,
0039 а устани Цмиљанић-сердаре
0040 да бијели мејдан дијелимо"
0041 Сердар скочи о’ земље на ноге,
0042 на остре се ударише ћорде,
0043 пређе Хрњо Мустафага махну
0044 и сердара дивно ударио
0045 по капици и по перјаници,
0046 падоше му на долину перја,
0047 прштаху их коњи копитама.
0048 Сам говори Цмиљанић-сердаре:
0049 "Ах камене пера на јунака!
0050 Ја сам мњава е су на јунака."
0051 Махну боље, а прим’че се ближе,
0052 Турчина је дивно дофатио
0053 на довату по бијелу врату,
0054 док му скочи на долину глава.
0055 Сердар узе главу и оруже,
0056 но говори Будалина Тале:
0057 "Хајде тамо, Цмиљанић-сердаре!
0058 Добио си на мејдан јунака,
0059 а устани Мандушићу Вуче,
0060 да јуначки мејдан дијелимо."
0061 Вук устаде, ријеч не чињаше,
0062 на остре се ударише ћорде,
0063 но ето ти муке и невоље,
0064 јес’ у Тала кулаш од мејдана,
0065 често пада на прва кољена
0066 те га ћордом надвисује Вуче,
0067 Тале махну тамо и овамо
0068 те на Вука нестанула глава,
0069 но говори Гавран-арамбаша:
0070 "Ајде тамо, Будалино Тале!
0071 Добио си на мејдан јунака,
0072 а устани, Ибрић-Асанаго,
0073 да витешки мејдан дијелимо"
0074 Ето муке и невоље драге,
0075 ете Хасан устат не смијаше,
0076 зар он коња од мејдана нејма,
0077 но бог уби Будалину Тала,
0078 он му даде његова кулаша.
0079 Тек се стали, тек се ударили,
0080 но да ти је стати те гледати,
0081 ка је јачи Гавран од Хасана,
0082 ка је кулаш бољи од вранчића,
0083 но бесједи Будалина Тале:
0084 "Дура куле, дура добро моје!
0085 Ну ти пушти Гавранова вранца,
0086 а довати Гавран-арамбашу,
0087 њим удари о’ зелену траву."
0088 Но му пусти турски разумије
0089 те Гаврана бјеше доватио,
0090 њим удари о’ зелену траву
0091 и Хасан га посјећи оћаше,
0092 но не даде Цмиљанић-сердаре,
0093 нег’ од себе сабљом ударио
0094 док му скочи на долину глава.
0095 Каде виђе Будалина Тале,
0096 плећи даде, бијежати стаде,
0097 за њим игра Гавран-арамбаша,
0098 одиста га посјећи оћаше,
0099 но му не да Сењанине Иво:
0100 "Не Гавране, наша харамбашо!
0101 Нека иде Будалина Тале,
0102 е ни Турци нете вјеровати,
0103 но те рећи е их преварисмо."
0104 Тако боже вазда ни помагај!
