Виче каћун од горње седењке, Ч’к се чује на долње седењке, Благо си га летње перунике, Кад си има мајку и мајчицу, Па вој пушта та пролети цавти. 5 А ја јадан мајку и маћију, Па ми пушта та јесени цавтим, Та ме коњи под копита газе.
