Вече у шуми

←Бог тихи

Вече у шуми Писац: Милета Јакшић

Не могу ти рећи→

У мраку дубраве зелене,
Ко̑ распорена земљина утроба,
Црна провала зија крај мене.
Њу је шипражје скрило,
Повита густа мрежа; —
Али ја чујем њеног срца било —
Мирише дубина свежа —
Осећам како дишу плућа нага,
Како у сваки кончић мојих жила
Прелива се снага, —
Дух се претаче из земљиних сила.

Мир је. Само жубори горско врело.
Вече jе разапело
Међу дрвећем копрене сиве...
Тренутак када земља отвара
Груди, па мами и чара
Дечицу своју што њоме живе:
Душу дрвећа испод тврдих кора,
Звери што близу скривене ћуте
И жедне, нагнуте
На рубовима њених понора,
Грамзиво срчу, удишу
Силе живота што из њих миришу,
Са мном, који бих гуто̑ до сванућа
Животодавни дах земљиних плућа.

Извор

• Милета Јакшић: Песме, Матица Српска, Нови Сад, 1984, стр. 102

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 89 година.