* * *
[Вечерасмо господске вечере]
Вечерасмо господске вечере,
Вечерасмо и цуре гледасмо.
Све су цуре лепо накићене,
Једна носи лале позлаћено.
Ја се суну лале да вој узнем, 5
Цура итра, лале ми не дава,
Већ ми дава ђогу да вој шећем,
Ја га шећем и га запитујем:
„Коње, ђого жењет ли је газда?“
Неје жењет, мисли да се жени.“ 10
„Ако мисли, мене тражи!“
|
|
Певач, место записа и напомена
Доња Локошница и друга села.
Ова песма се пева и у другим приликама; испред сваког стиха се припева „ој“ или „еј“.
Референце
Извор
- Драгутин М. Ђорђевић: Живот и обичаји народни у Лесковачкој Морави, Научно дело, Београд, 1958., стр. 630.