Вера
Тада дохвати се очију њихових го-ворећи:
По вери вашој нека вам буде.
— И отворише им се очи.
(Матеј IX, 29, 30)
Глас је Господњи над водом. Бог славе грми.
(Псалам 29, ст. 3)
Благо народу који зна трубну поклич.
(Псалам 89, ст. 15)
Господе, да ли чујеш горде трубе?
Видиш ли Веру што гробљима гази
И химну кличе у снегу и влази,
Док сенке сумње видике јој рубе?
Видиш ли чете што не знају стати,
Што, онемеле, у сутону свести,
Сен снаге скупив у челичне пести,
Стег у крв боду, где се очај јати?
О, пошљи муње!... Но за сенку славе
Они ће дати отупела чула
И мрети свесно крај дедовских кула,
Да. Пошљи клетве и безверје страве.
Јер претимо ти, о Боже богова,
Што смехом плаћаш млаз крви херојске.
И тебе ове смрвиле би војске,
У врлетима Маркових домова!
...Како си поштен, ти, згажени крине!
Речи су твоје од псалма гордије,
Очи су твоје од славе гордије.
Како си велик, ти незнани сине,
Пред чијом руком падају ордије!
1912
