* * *
Везак везла нева и заова
Везак везла нева и заова
под ружицом на зеленој трави.
Заовица неви говорила:
— Невјестице, бисер севлијице!
Ил’ си расла бора гледајући, 5
ил’ јаблана дрва високога,
или вите јеле племените,
ил’ у мајке његу његујући?
Говорила нева заовици:
— Заовице, јоргован гранчице! 10
Нисам расла бора гледајући,
ни јаблана дрва високога,
нити вите јеле племените,
већ у мајке његу његујући.
Рано ме је у душеке слала, 15
рано ме је на уранку звала.
Не зове ме грлом ни авазом,
већ ме буди граном фислиђена:
устај срце, родило се сунце,
очи моје, поискочило је! 20
|
|
Референце
Извор
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 749.
