Борба код Петковице
Полетело јато врана;
Усташа и Талијана,
У свитање зоре ране
Да ћерају партизане.
Камиони, чета јака, 5
Помоли се од Крњака.
И не слути поћерица
Што јој спрема Петковица.
Ту у кланцу крај ровова
Чека чета соколова, 10
Чета која не зна мира,
Перић Гњаце командира.
Тад закликта соко тица
И загрми Петковица:
Разгори се борба љута, 15
Камиони лете с пута.
Ал’ то дуго не потраја,
Преста борба, преста граја.
Ту душмани изгибоше,
Што остаде руке диже. 20
Гњацо своје борце зове
Да бусије траже нове.
К’о олуја чета лети,
Чета лети новој мети.
Док је ваких командира, 25
За фашисте нема мира!
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
