Бодин/21

Бодин
Писац: Јован Суботић
ОСМИ ПРИЗОР

ОСМИ ПРИЗОР

РУСЛАН (полако долази са стране и хоће да прође даље.)
ТЕОДОРА (њему):
Што се ти ту као мачка шукаш
Жено с брадом јуначе с преслицом?
Хоћеш ваљда да покупиш речи
Које бедна просу удовица
Па да носиш и продаш их краљу
И тим му се у милост увучеш
Кад те шине да те не прокине...
Ти што љубиш пест која те грува,
Пето коло у краљевих колих,
Што подели са ослом наследство
Па остави брату једне уши
А све друго за себе задржа.
РУСЛАН (стане):
Даље, даље... јошт можеш грдити.
Штогод кажеш имаш пуно право
И само се у том једном вараш
Ако мислиш да ти што не примам.
ТЕОДОРА:
Закани се само у Расију
Па ћеш пуну своју хвалу чути,
Како људи Руслана певају
Да у руци тврди челик има
А у глави сламу измлаћену
Да у боју целу војску вреди
А у двору иде пред гускама
Па му перо туре у ноздрве
А он зине у то небо плаво,
Пита сунце ко је од њих бољи
Ко се већма сјаје и поштује.
РУСЛАН:
Дај ми руку да ти ју пољубим.
Јошт ме нико тако ие опева;
Дере уши, али је истина.
ТЕОДОРА:
Ако мислиш памет променити
Ево руке па ми је пољуби;
Али ако останеш какав си
Нит’ загледај у бистар кладенац
Нит ’ се казуј сину и унуку,
Зашт’ ћеш својим видити очима
Да си брату и уши отео,
А деца ће ти одмах поклати се
Да т’ не буду налик у старости.
ЈАКИНТА:
Ћути мајко, ето краљ долази.
Па помисли да смо сиротице;
Ког је молит’ не ваља срдит’ га,
РУСЛАН:
И боље је нека се изпразни;
Тежко краљу ако пуну нађе.
ЈАКИНТА:
Немој, кнеже, за Бога дражит’ је
И краљ има људску крв у себи
Па једаред и он преврет’ мора
И онда смо на сав век пропале.
ТЕОДОРА:
А ти иди па му се поклони.
Пољуби га у скут и у руку
И реци му: оно је аждаја,
Авет, слута, неман и наказа;
Оддели се и одреци ме се
И измисли и што ниси чула,
Па нек тебе јарко сунце грије
С мужевљева златнога престола
На ком седи кои га продаје,
А на мене нек се сва излије
Краљевскога срдца киселина
И сурутка млека посисана.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Суботић, умро 1886, пре 138 година.