Богдан жени два сина рођена

* * *


Богдан жени два сина рођена

Седи Богдан, уз совру вечера;
Служи њега љуба Анђелија,
а када му вино наслужила,
проговара богати Богдане:
„Чујеш ли ме, љубо Анђелијо, 5
ја зажени два сина рођена
и просим им две сестре рођене.“
Ал’ говори љуба Анђелија:
„Ти не жени два сина рођена,
не узимај две сестре рођене, 10
лош сам санак ноћас снила
два голуба у крв утавнуше."
Не слуша је богати Богдане,
но си вика кума и девера,
и повикну китени сватови 15
да му пођу снајке да испросе.
Кад су били у Гиздав планину,
излетеше гиздави ајдуци:
„Чујеш ли не, богати Богдане,
је ли даваш коњи младожењски 20
или ћемо главе младожењске?"
Проговара богати Богдане:
„Не ви давам коњи младожењски,
ни ви давам главе младожењске!
Кад се вратим, скупо ћу да платим!“ 25
Право иде на снајкини двори,
па испроси две сестре рођене,
па пођоше путом да путују.
Када беше у Гиздав планину,
излегоше гиздави ајдуци: 30
„Чујеш ли не, богати Богдане,
или даваш коњи младожењски
или ћемо главе младожењске,
или оћеш откуп да исплатиш?“
Проговара богати Богдане: 35
„Ни ви давам коњи младожењски,
ни ви давам главе младожењске,
за откупа ни говора нема,
већ удрите гиздави ајдуци —
ви удрите, а ми ће удримо.“ 40
Па повика богати Богдане:
„Удри, куме, и удри, девере,
и удрите, китени сватови!“
Кад удрише гиздави ајдуци,
разјурише кума и девера, 45
растераше китени сватови
па мануше гиздави ајдуци
одсекоше главе младожењске
и узеше коњи младожењски.
Богдан скупи главе младожењске 50
и тури ги обе у зобницу,
па говори богати Богдане:
„Чујте мене, несуђене снајке,
да ли ћете напред или натраг?“
Проговарав несуђене снајке: 55
„Чујеш ли ни, несуђени свекре,
ми ти натраг никако нећемо
но напредак ми ће да идемо
макар биле за твоје потпрње.“
Па продуже путом да путују. 60
Кад су били близо на дворови,
Богдан пусти и убрзи коња,
па претекне сватови на двора,
па унесе зобнице у јару.
Тад излегла љуба Анђелија: 65
„Чујеш ли ме, богати Богдане,
што ми гњевно сватови путују?“
„Чујеш мене, љубо Анђелијо,
ти улегни у јару кошару,
па погледај у обе зобнице. 70
Прија ти је поклон испратила,
испратила две златне јабуке.“
Тад улегла љуба Анђелија,
погледала у обе зобнице.
Па кад виде од синови главе, 75
мртва паде на земљу студену.

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg


Референце

Извор

  • Симоновић, Драгољуб, Заплање - природа, историја, етнографија, друштвено-економски развој, породица, народне песме, Ниш, Градина; Београд, Народна књига; Етнографски институт САНУ, 1982., стр. 621-623.
  • Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 111-112.
  • Момчило Златановић: Епске народне песме југоисточне Србије, Врање, 1987., стр. 63-65.