Благо цара Радована: О љубави (Глава 12)

Има жена које у човеку воле само човека, а друге у човеку воле само љубав; међутим има их које воле и само успех. Жена која у човеку воли само његову личност, остаје очајно везана за њега. Ово су најчешће велике мученице љубави. Међутим, за жене које у човеку воле само љубав, и то као интригу и страст, човекова личност је споредна, а љубав према њему лако заменљива љубављу према другом човеку. Али је и неоспорно, да је жена која у човеку тражи само свој успех, од свих најопаснија, јер је себична и прождрљива, заборавља-јући само своју сујету и машту; она све пред собом гази, и ни-шта озбиљно не узима. Ово је зао паун, опасан за луде од срца, без породице и без морала, егоист, која све види кроз се-бе и за себе. Нема времена да опази да ли сте обучени у бело или црно, а улови сваку речи и алузију ако се односи на њену личност. Гледајући у ваше очи, она огледа себе: нарочито, не тумачи вас, нити вас просуђује. Волеће и човека нижег од вас, ако се покаже пред светом као њен обожавалац већи него што сте ви. Жена која воли успехе, не воли љубав, јер је љубав окива и заробљује; али и обратно: жена која воли љу-бав, не воли успехе, јер јој те мале среће сметају вишим срећама. Само жена која воли човека у човеку, усели се цела у његову личност, као војска у неку тврђаву. Ово је Андромаха, која сматра љубав и дужност за једно исто. То су жене с пуно мајчине неге и сестринске нежности, најређи пријатељи човекови, жене арханђели. Врло је ретка љубав дужност, она изгледа чак парадокс. Корнеј је од те љубави правио велике трагедије. Она одиста постоји, али не у великом друштву, у којем је пуно искушења и замки. Најпоштенија жена мисли да је жртва ако је поштена. Моралан муж се заљубио у своје поштење, а жена у своје мучеништво, и то је онда острво сунца у океану мрака. - Прва жена је била блудница, као што је први човек био разбојник. Жена у исконско доба је ишла за човеком из шуме у шуму, а данас иде за њим из салона у салон, као што је и човек некад чекао иза стене другог човека да га убије, а данас га чека у банци или у политици, да га превари. - Први знак љубави једне жене, то је кад жели да се осами и издвоји од света. Жена која одмах не напусти своје дотадашње навике, вара и себе и човека о својој љубави. Један доказ женине љубави, то је култ сваког вашег момента, сваке ваше навике, сваког вашег пред-мета. Истински заљубљена жена постаје фетишисг. Она, као сврака, чува све што је човек имао у рукама: његов цветић, слику, оловку, дугме, цигарету, неупаљену или упола испушену. Она у свему види њега, и све побожно приноси к уснама. Ово су жене које о љубави више сањају него мисле, али се ово догађа и најдубљим женама кад одиста дубоко заволе. I човек тако исто чува женине чиоде, пантљике, сличице, укоснице. Чедни и чисти у својој љубави, постају тако фетишисти, који изгледају једини заљубљеници на свету. Култ свих малих момената и стварчица, то је љубав наивна и невина. То је Ерос сликан као дете. То је велика ствар речена малим језиком. У љубави је жена увек дете или дивљак; а као дете и ди-вљак, ни она нема памћење за своје емоције. Она је у стању да буде најравнодушнија према човеку којег је некад безумно волела, и чак да се с њим даље опходи без икакве везе с њеном прошлошћу. I да мирно све порече, и да хладно све унизи. Прошлост за жену не постоји. Пазите добро како жена понекад говори пред новим човеком о својој прошлости с понижавањем; и како о свом бившем љубавнику из прошло-сти говори без срџбе и без жаљења; и без потребе да се ичег сећа. 0 нечем што је пре називала светињом, и кључем своје судбине, она може да говори и у сасвим профаном моменту. Жена не признаје прошлост, а још је мање жали; она граби од сваког момента све што може уграбити. Али ако не мисли на прошлост, не мисли ни на будућност: жена живи само и потпуно у садашњици. Док жена воли, она не зна за друге опасности него да буде напуштена али и први знак да престаје волети једна љубавница, то је кад добије страх од јавности. Изгубљена храброст, то је већ изгубљена љубав. - Ако вас жена напушта прва, то није што је увређена вашим речима или делом, него што је посреди други човек. Ретко се која жена, и после највеће поруге, одвоји од човека док се претходно није најпре побринула да не остане сама. Најсвирепије осећање женино јесте осећање усамљености. Чим љубав почиње да причињава бол, она од добротвора постаје крвник. Несрећна је љубав раздвојених љубавника, јер ништа не даје, а све одузима. Опасна је љубав кад човек не разуме ни женине речи, ни њена факта, јер је ту посреди женина болест. Љубавни метафизичар се изгуби у овим клиничким случајевима, и постаје мистик који не верује својим очима. Жене су чешће болесне него рђаве; нико не зна колико су оне често неодговорне за многа зла која чине. Зато или љубите слепо, или бежите од жена. Хомер је славио јунака Енеју који је умео да бежи. Жена опрашта човеку све погрешке према њој, али не опрашта ни најбољу ствар учињену због друге жене. Човеков се цео карактер познаје по његовом односу према новцу и женидби. Кроз жену можете да често упознате до краја и мужа. Не треба веровати кад се туже једно на друго, јер су се они скоро увек тражили и увек нашли; ретко кад да нису муж и жена слични по битној црти своје доброте или злоће, или по заједничкој страсти за новац, или као жртве једне исте сујете. Чак кад је жена највећма заљубљена у љубавника, ипак је везана за мужа, већма него што може и сама да верује. Боље је веровати у свашта него не веровати ни у шта. Тако ни човекова сумња у жену не води ничем. Жена, одисга, није морално нижа од човека, него само морално друкчија. Најопасније је хватати жену у лажи. После прве такве сцене, она се толико узме на ум да ви убудуће нећете моћи лако разазнати њену лаж, од њене истине. Као што гусенице имају боју лисга на којем леже, или као што полип добије боју предмета за који се ухвати, и жена тад дадне себи изглед какав јој треба. Човек може само једном ухватити жену у лажи; али после тога она постане толико опрезна, да се затим направи господарем и себе и оног који је лови у лажима. Њена нова лаж је после таквог случаја увек суптилнија од човековог сгарог искуства. Ви ћете жену само ухватити како лаже, али ће она вас ухватити у средствима којим се овде служите; а то је много дубље. Зато ко хоће да упозна жену, треба да је пре свега пусги да се показује каква јесте, и да верује да је не жбирите, и најзад, да не сумња никад како вам је милија она него истина о њој. Жену није могуће мерити према једном принципу, него само према другим женама. Жена је голи инстинкт, а ту сва мерила разума унапред пропадају. Међутим, жена ипак није лишена снаге да постане често и узвишеном и великом; али кад је год постала и узвишеном и великом, то је увек било што је јурила за својим прохтевима више него за ичијим принципима. Жена је истинитија према себи него човек, јер човек иде за оним што је научио, а жена иде за оним што осећа. Човек увек уради што мора, а жена увек уради што хоће. За све лепоте на свету, и божанске и уметничке, човек има усхићење које се претвара у религиозно осећање. Једино наше осећање за женску лепоту се претвара само у духовни неред и физичко страдање. Због овог се иде у преступ и злочин, пошто у таквом духовном стању краду и људи који никад нису крали, и убијају и они који нису рођени злочинци. -Има женских лепота које гледамо, а има их које удишемо. Жена у коју смо заљубљени престаје бити за нас обично људско биће, него или постане бели анђео или црни сотона. Према томе, жена изгледа или нашом великом срећом или великом бедом; зависи од огледала у које смо је ухватили. Неоспорно, жена има у себи једно морбидно осећање, које је делимично лудило: жена увек мора да има неког кога ће мучити, било мужа или љубавника. То мучење је много пута жестоко, а много пута у ситним мерама; жена нас мучи онда кад воли и онда кад не воли. Због тога кад је жена и највећма нападнута, чак и неправедно, она неће да разуверава доказима него само магловитим речима. Она искрено верује даје човек воли само онда кад због ње пати, и кад у њу стално сумња. За њу спокојан човек изгледа равнодушан и леден.