Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 10)

Глупост је највећи непријатељ зближавања међу људима; глупост је неумитни фактор непријатељства јер је извор свих неспоразума и заблуда. Глупак не верује да уошпте мудрост постоји. Јер чему служи мудрост? Срећи? Па зашто се онда није својом мудрошћу користио Сократ, него га је његова мудрост одвела на губилиште. Сократ је допустио, иако најмудрији, да га победе противници, који нису били мудраци. Као најпаметнији Атињанин, требало је Сократ да имадне и највише новаца и најмоћније пријатеље, и чак да буде краљ Атине. А он то није био. Глупаци тако не верују да има људи који се труде, и који умиру, не да победе они, него да победи једна идеја. Глупак се не одваја од себе, као ни рђав човек. Увек се нађу два глупака да се један другом диве, и увек се нађу глупа жена и глуп човек да се пољубе у уста. Глупак се наслања на глупака, као слепац на слепца.

Истински умни и дубоки људи немају мржње нити подништавају друге. Мржња је ствар непотпуног ума, колико и непотпуне главе. Прва особина примитивног човека, то је да се боји свега што не разуме; а на првом месту се боји памети. Глуп човек не може мирно да саслуша паметну реч, јер га она ошине као бич по очима. Глуп човек сматра паметног човека као своју карикатуру. Зато је он по природи и по свом генију нетолерантан, пошто је нетолеранција ствар глупости, а не мудрости. I животиње, ако умеју мислити (а кажу да је слон чак религиозна животиња), онда извесно о нама мисле горе него ми о њима. Глупаци нису добри људи, и не треба себи о њима правити много илузија. - Прост човек се брани лукавством, као што се културан човек брани памећу. Лукавство, то је памет непаметних, и лукавство је перверзија разума. Лукавство је интелигенција неинтелигентних и снага немоћних. Лукавство је памет подлих. Опрезност је код добрих оно што је лукавство код рђавих. А пошто је лукавство једино чиме се глупак брани, он верује да је човек који је паметнији од њега, само лукавији од њега; и да се овај не служи мудрошћу него само изоштреним лукавством. Простак сматра даје велико лукавство једина велика памет, страховито и смртоносно оружје против сваког слабијег. Он не може ни да замисли да права памет значи само кристализовану доброту и дубоко човекољубље. - Ми одиста не разумемо ничију природу друкчије него само кроз своју природу. Први људи су веровали да јаки треба да управља, и да има право да једе слабог; а сви први људски закони су били грађени само према обрасцу природе. Тек много доцније, дошли су закони морала и правде.

Највећи неморал, то је глупост. Више беде долази од глупости, која је извор неспоразума, него од свег урођеног зла на свету. Као болестан што смета здравим, тако и глупак смета умним. Као болестан што иде лекару, требало би и глупак да иде учитељу. Глупост је заразнија од свих болести. Од лупежа нас брани и сусед и држава, али нико нас не брани од глупака и незналице, који ништа не признаје, и који свему смета. Биће највећи од златнцх векова онај век кад људи буду бацали везаног у тамницу на две недеље човека који је казао две глупаве мисли.

Није нажалост што рђави и глупи људи ипак добро живе; жалост је само кад глупи и зли људи отму место паметним и честитим. Државни и друштвени систем је рђав кад од добрих људи направи рђаве, а то је кад врлина изгуби своју цену међу људима, и кад међу добрим људима није сразмерна њихова врлина са њиховом снагом воље.

Тирани све проституишу и упропасте. Није зло само у самовољи рђавих него у слабости добрих. Не зна се шта је кобније и одвратније: самовоља и насиље тирана, или кукавиштво њихових народа.

Велика је беда човекова што ни памет ни врлина не силазе с оца на сина, али је још већа беда што ни памет ни врлина нису онолико заразне колико глупост и порок. Син честитог Фокиона и син племенитог Катона били су савршено развратни, а син Гетеов био је потпуно блесаст. Бокачо каже да је Дантеова сестра удата за Леона Пођи имала сина Андреју који је имао исто лице као Данте, његов стас и кретање, чак и био мало погурен као Данте, а био је потпуно неписмен.

Највећи људи имају и најжешће непријатеље. Један од највећих случајева непријатељства међу великим људима, који је мени познат, то је непријатељство беседника Есхина према беседнику Демостену. Прочитајте парницу Есхина против Тимарха, пријатеља Демостеновог супарника у слави. Само још можда Тацит у својим аналима наводи сличних примера подлости и подвале, као што су ове Есхинове; и само можда покоји такав пример садрже још протоколи некадашње хришћанске инквизиције. Истина, интрига је стара као земља. Чак и племенити Плиније подмеће Аристотелу да је он са Антипартом отровао Александра, због чега је Каракала, бојећи се филозофије, спалио доцније све филозофске књиге у Александрији и истерао филозофе из Рима. Леонардо да Винчи је вођен на суд после једне анонимне оптужбе да је имао срамних односа са младићем Јакопом Салтарелијем, и био затим проглашен невин. Расина су били оптужили да је отровао своју љубавницу, Данте је био судски осуђен за корупцију и издајство.

Није рђавом човеку довољно да отме ваш положај него да вас истовремено упрља и уништи; нити му је довољно да седне на вашу столицу, него да седне на вашу гробну плочу. То су највећма искусили највиши људи. Зато све свете и велике ствари имају тужну историју.