Библија (Бакотић) : Јоиљ

←Осија

БИБЛИЈА Писац: Лујо Бакотић

Амос→

Глава 1.

1 Реч Господња која проговори Јоиљу, сину Фатуилову.

2 Чујте, старци! Слушајте ви сви, становници земље! Је ли тако што у ваше време било, или у време отаца ваших?

3 Казујте то синовима својим а синови ваши нека својим синовима кажу, и синови њихови даљем нараштају!

4 Што остави гусеница изеде скакавац; што остави скакавац то изеде хрушт, а што хрушт остави то изеде црв.

5 Пробудите се, пијанице, и плачите! Заридајте сви ви који вино пијете, јер вам вино оте се из уста!

6 Јер на моју земљу дође народ силан и безбројан: Има зуби од лава, чељусти од лавице.

7 Потра он виноград мој, покида ми смокве моје, огули га, обори га побелеше гране винограду.

8 Закукај као девојка која кострет на се меће, да младости своје оплакује друга!

9 Неста дара и налива из дома Господњег, жалосни су свештеници, слуге Господње.

10 Опустеше њиве, тужна је земља, јер су потрвени усеви, изветрело вино, сасуши се уље.

11 Тежаци су у очајању, кукају виноградари, ради јечма и пшенице, јер пропаде жетва на њиви.

12 Посахну лоза, венуше смокве; нар и палма и јабука и сва дрвета пољска усахнуше; оде радост од синова човечјих!

13 Опашите се, свештеници, и плачите, закукајте служитељи олтара, дођите, у кострети преноћите, слуге Бога мога, јер неста дара и налива с дома Бога вашега.

14 Наредите пост и сабор свечани. Сакупите старце и све становнике земље у дом Господа, Бога свога, и вапијте ка Господу!

15 Јаох дана! Јер се приближује дан Господњи, иде као погибија од Свемоћног.

16 Није ли нестала храна испред очију наших, не преста весеље и радост у дому Бога нашега?

17 Иструну семе под грудама; житнице су пусте, разваљене спреме јер се жито посушило.

18 Како стење стока! Смела су се говеда, јер немају паше, а и овце гину.

19 К теби вапијем, Господе! јер сажеже огањ паше у пустињи и попали пламен са дрвета пољска.

20 А и зверје пољско ка теби вапије; јер се осушише потоци и сажеже огањ паше у пустињи.

Глава 2.

1 Затрубите у трубу у Сиону! Нек јој глас до свете горе моје одјекне, нек задрхћу сви становници земље! Јер иде дан Господњи, стиже, -

2 дан мрака и таме, дан облака и магле. - Иде он као што се зора поврх гора разастире. Гле народа великог и силног као што га никад било није, и како га неће од колена до колена бити.

3 Пред њиме је огањ који прождире, а за њим је пламен љут. Пре је земља била као врт Едемски, а постаје као пустиња страшна; ништа се од њега не спасава.

4 Кад се погледају, као коњи изгледају, а као коњаници трче.

5 Кад се чују, то је праскање од кола. По врховима гора, куда се пропињу, рекао бих: Огњени се пламенови вију који стрњику сахижу. То је силна војска која се у бој спрема.

6 Пред њима дрхћу народи сва су лица пробледела.

7 Као јунаци јуришају, као ратници се уз бедеме пењу; сваки својим путем иде и од стазе своје не одступа.

8 Не тискају се један о другога, сваки ред свој чува; на копља налећy, пута свог не прекидају.

9 Наваљују на градове, уз бедеме се пењу, на прозоре, као лупежи, улазе.

10 Пред њима се земља тресе, колебају се небеса, сунце и месец промркну, а устежу светлост своју звезде.

11 Пред војском својом Господ глас свој пушта, јер је логор њезин врло велик и силан је извршитель воље његове, јер један Господњи велик и страховит. Ко ће му одолети?

12 А сад још Говори Господ Обратите се к мени свим срцем својим, у посту, у плачу, у запомагању!

13 Растргните срца своја а хаљине не раздрите своје и обратите се Господу, Богу своме, јер је он жалостив и милосрдан, спор на гнев и обилан милошћу, и он жали зла што је послао.

14 Ко зна неће ли се повратити и раскајати се, и неће ли за собом благослов оставити, принос и наливе за Господа, Бога вашега?

15 Затрубите у трубу у Сиону, наредите пост, сабор отворите!

16 Саберите народ, свети сабор чините. Скупите и старце саберите децу, и децу на сиси саберите! Нек изиђе младожења из ложнице своје, и невеста из одаје своје!

17 Између трема и олтара нека плачу свештеници, слуге Господње и нек реку: Смилуј се, Господе, народу своме, и не дај наслеђе своје под срамоту, да му се ругају народи! Зашто да се у народима рече: Где ли им је њихов Бог?

18 Обузе Господа ревност за земљу своју и он штеди народ свој.

19 Одговара Господ, и народу своме каже: Ево послаћу вам жита и вина и уља, и наситићете се и нећу вас више предати под срамоту међу народима.

20 Удаљићу од вас душмана са севера, у пусту ћу и суху земљу њeгa oдaгнати, предстраже његове у море источно, позадину у море западно, и смрад његов шириће се, трулеж ће његова у ваздух се дизати, јер је страшна дела учинио.

21 Не бој се, земљо, радуј се и весели се, јер ће Господ дела велика учинити!

22 Не бојте се звери пољске, јер ће се пасишта опет у пустињи зеленити, и јер ће дрвета род свој опет носити, и даће и лоза и смоква свој богати плод.

23 И ви, синови Сионски, радујте се и веселите се у Господу, Богу своме, јер ће кишу вама он на време дати, даће вам пролетну и јесењу кишу као и раније.

24 Гумна ће се жита напунити, бадњи ће се уља и вина препунити,

25 и накнадићу вам године које скакавац и гусеница, хрушт и црв изедоше, велика војска моја коју на вас послах.

26 Јешћете и наситићете се, и хвалићете име Господа Бога свога, који ће чудеса за вас учинити и мој народ неће више никад се застидети.

27 И познаћете да сам усред Израиља, да сам Господ, Бог ваш, и да другог Бога нема, и мој народ неће више никад се застидети.

28 Излићу затим дух свој на свако тело, и прорицаће синови и кћери ваше, старци ваши снове ће сањати и младићи ваши имаће виђења.

29 И на слуге и на слушкиње своје излићу ја дух свој у то време.

30 Учинићу да се појаве чудеса на небу и на земљи, крв и огањ и стубови дима.

31 Сунце ће се у таму претворити а месец у крв, пре нег дође дан Господњи, дан велики и страховити.

32 Али ће се спасти сваки који име Господње призове; спас ће на гори Сиону и у Јерусалиму бити, као што Господ рече, међу избављенима што Господ позове.

Глава 3.

1 Јер у оне дане и у оно време када вратим робље Јуде и Јерусалима,

2 сабраћу ја све народе и свешћу их у долину Јосафатску. Тамо ћу ја суд свој њима отворити за мој народ Израиља, за наслеђе моје, које међу народе расејаше, и за земљу моју, коју раздeлише.

3 За мој народ коцке бацише, за блудницу момка дадоше, девојку за вино продадоше, и напише се.

4 Шта хоћете ви сад од мене, Тире и Сидоне, и крајеви сви ви Палестински? Хоћете ли мени се светити? Ако освету тражите, брзо ћу ја вашу окренути освету на главе ваше.

5 Узели сте сребро моје и злато, и што ми најдраже и најмилије беше у своје храмове унесосте.

6 И синове Јуде и Јерусалима Јавановим синовима продадосте да их удаљите од земље њихове.

7 Гле, ја ћу њих вратити са места куд их ви продадосте, и освету ћу вашу окренути на ваше главе.

8 Синови и кћери ваше Јудиним ћу синовима продати к они ће их продати Савејцима, народу далеком, јер тако Господ рече.

9 Објавите то по народима! Спремајте рат! Пробудите јунаке своје! Нека дођу, нека се уврстају сви људи ратници!

10 Мачеве од раоника својих кујте, од српова својих копља! Нек и слаби каже: Јунак сам!

11 Журите и дођите сви ви околни народи, и скупите се! Тамо сведи, Господе, јунаке своје!

12 Нек, се прену народи и нек дођу у долину Јосафатску! Јер ћy oнде свим околним народима суд отворити.

13 Замахните српом, јер је жетва узрела! Дођите, гaзите, јер је тисак пун, преливају се бадњи! Јер је злоћа њихова велика.

14 Од народа врви и од људи долина суђења; јер иде дан Господњи у долини суђења.

15 Мркну сунце и месец и устежу светлост своју звезде.

16 Ca Cиона Господ риче, глас се његов из Јерусалима чује; тресу се небеса и земља. Ал' је Господ уточиште свом народу, заклон синовима Израиљевим.

17 И познаћете да сам ја Господ Бог ваш, који наставам у Сиону, у светој Гори својој. Свет ће бити Јерусалим, њега неће више туђинци прегазити.

18 У то време прокапаће шира с гора и протећи ће млеко са брегова, и воде ће бити у свим потоцима Јуде, и један ће извор извирати из дома Господњег; који ће долину Ситим натопити.

19 Затрће се Египат, а Едом ће пустош бити, за насиље што синовима Јудиним учинише, за крв праву њихову, коју у земљи њиховој пролише.

20 Aл' ће Јуда увек бити насељен а и Јерусалим, од колена до колена.

21 Осветићу крв њихову коју јоште не осветих, и седеће Господ у Сиону.