Библија (Бакотић) : Јеремија

←Исаија

БИБЛИЈА Писац: Лујо Бакотић

Јеремијине Тужбалице→

Глава 1.

1 Речи Јеремије, сина Хелкијина, једног од свештеника који бејаху у Анатоту, у земљи Венијаминовој.

2 Реч Господња му проговори у време Јосије, сина Амонова, краља Јудина, тринаесте године краљевања његова,

3 и у време Јоакима, сина Јосијина, краља Јудина, при крају једанаесте године Седекије сина Јосијина, до времена кад је Јерусалим одведен у ропство, петога месеца.

4 Реч Господња ми проговори и рече:

5 Пре него те саздах у утроби матере твоје знах те; и пре но што си изишао из утробе матере твоје посветих те и поставих те за пророка народима.

6 Ја одговорих: Ах, Господе, Вечити! Гле, ја не знам говорити, јер сам дете.

7 И Господ ми рече: Не говори: Ја сам дете, јер ћеш ићи свима којима те пошљем и говорићеш све што ти заповедам.

8 Не бој се, јер сам ја с тобом да те избављам, рече Господ.

9 И Господ пружи своју руку и дотаче се уста мојих; и Господ ми рече: Ето, мећем речи своје у уста твоја.

10 Гледај, постављам те данас над народима и над краљевствима, да чупаш и обараш, да затиреш и раскопаш, да градиш и да садиш.

11 Реч Господња ми проговори и рече: Шта видиш Јеремија? Ја одговорих: Видим грану бадемову.

12 И Господ ми рече: Добро си видео, јер ја пазим на реч своју да је испуним.

13 Реч Господња ми проговори по други пут и рече ми: Шта видиш? Ја одговорих: Видим према северу котао који ври.

14 И Господ ми рече: Са севера ће навалити зло на све становнике ове земље.

15 Јер, гле, ја ћу зазвати све народе из северних краљевстава, рече Господ; они ће доћи и сваки ће метнути свој престо на врата Јерусалимска против свих зидова његових и против свих градова Јудиних.

16 И изрећи ћу им суд свој за сву злоћу њихову, јер ме они напустише и кадише другим боговима и клањаше се делу руку својих.

17 А ти опаши бедра своја и говори им све што ћу ти заповедати; не бој се, да не бих ја учинио да пред њима дрхтиш.

18 Ево те постављам данас као тврд град и као стуб гвозден и као зид бакрен свој овој земљи, краљевима Јудиним и кнезовима његовим, свештеницима његовим и народу земље.

19 Они ће рат на те дизати, али те неће надвладати, јер сам ја с тобом да те избављам, рече Господ.

Глава 2.

1 Реч Господња проговори ми и рече:

2 Иди и вичи Јерусалиму на уши: Овако говори Господ: Сећам се љубави твоје, кад си млада била, љубазности твоје, кад си верена била, кад си за мном у пустињу ишла, у земљу необрађену.

3 Израиљ је био Господу посвећен и беше првина родова његових; који од њега јеђаху сви криви бејаху, зло на њих долажаше, - говори Господ.

4 Чујте реч Господњу, доме Јаковљев, и ви породице дома Израиљева!

5 Овако говори Господ: Какву нађоше неправду оци ваши при мени, те од мене одступише, да трче за таштинама, и да сами постану таштина?

6 Не питаше они: Где је Господ који нас је из земље египатске извео, који нас је пустињом водио, пустом земљом, пуном јама, земљом у којој суша и сенка смрти краљују, земљом куда нико не пролази, у којој ни један човек не живи?

7 Доведох вас у земљу лепу и родну, да једете воће њено и најбољи род њезин, ал' кад ви дођосте, оскврнисте земљу моју и гад начинисте од наслеђа мога.

8 Не рекоше свештеници: где је Господ! Не познаше ме који законе чувају, пастири ми неверни посташе, пророци су Валом прорицали, и ишли за онима од којих нема спаса.

9 Зато ћу се још са вама прети, говори Господ, као и са синовима синова ваших.

10 Идите на Китимска острва и видите! Шаљите у Кидар, добро разгледајте, и видите има ли ту тако нешто!

11 Постоји ли народ који богове своје мења, ако и нису богови? А народ мој на узалудну корист славу своју промени!

12 Чудите се небеса! Згрозите се у чуду и ужасу, говори Господ.

13 Јер народ мој два зла почини: напустише мене, који сам извор живе воде, да студенце ископају, кварне студенце, који воде не могу да држе.

14 Је ли Израиљ купљен роб, или у кући рођен? Зашто постаде он плен?

15 Ричу на њ и глас свој лавићи дижу, и земљу му раскопају; попаљени су градови његови, никога у њима нема.

16 И синови Нофски и Тафнески теме ће ти разбити.

17 Не снађе ли те то што си Господа, Бога свога, оставио, кад те на прав пут упућиваше?

18 И што ће ти сада пут у Египат?... Да се воде Нилске напијеш? Шта ће ти пут Асирски?... Да се воде речне напијеш?

19 Твоја ће те злоћа осудити, и неверства твоја те казнити. Познаћеш и видећеш да је зло и горко дело што си ти Господа, Бога свога, оставио, и што немаш страха преда мноме, говори Господ, Господ над војскама.

20 Одавна ти јарам свој изломи, свезе своје раскину, и ти рече: Нећу више у ропству бити! Али си на сваком хуму високоме и под сваким зеленим дрветом као блудница подлегла.

21 Ја те као лозу изабрану садих, као најбољу лозу. Како се ти измени, и у туђу лозу изметну?

22 Да се и салитром мијеш и да узмеш и много пепела, опет ће се преда мном познати безакоње твоје, говори Господ, говори Вечни.

23 Како ли ћеш рећи: Нисам се ја оскврнила, нисам ја за Валима ишла? Стопе своје, у долу посматрај, признај што си учинила, брза и скитачка камило!

24 Магарице дивља на пустињу навикла, упаљена ватром страсти своје, ко ће те од жудње твоје задржати? Који је траже не муче се, налазе је у месецу њеном.

25 Чувај ногу своју да ти није боса, и пази на грло своје, да не жедни! Ал' ти велиш: Не, залуду је! Туђе богове ја волим, за њима ћу ићи.

26 Као што се лупеж срами када се ухвати, тако ће се они из дома Израиљева посрамити, они и краљеви и кнезови њихови, свештеници и пророци њихови.

27 Они веле дрвету: Ти си отац мој! и камену: Ти си мени живот дао! Јер ми леђа окренуше, не гледају у мене. Али кад су у невољи говоре: Устани, избави нас!

28 А где су богови твоји што си себи начинио? Нека устану, ако могу, у невољи да те спасу! Јер ти имаш богова као градова, Јуда!

29 Зашто да се са мном препирете? Неверни сте сви ви мени били, говори Господ.

30 Узалуд сам ја синове ваше био, не примише они науке; мач ваш прождре пророке ваше као лав који затире.

31 Људи овога колена!, пазите на реч Господњу. Бејах ли ја Израиљу пустиња, земља густе таме? Зашто народ мој говори: Слободни смо, нећемо ми к теби више доћи?

32 Заборавља ли девојка накит свој и невеста појас свој? А народ мој заборави мене већ од небројаних дана.

33 Вешта ли си у путевима својим да пронађеш оно што ти волиш! И злочину их ти учиш.

34 А на скутовима хаљине твоје налази се крв невиних сиромаха, које ниси у злу изненадила.

35 И још говорише: Јест, невина сам, гнев се његов одврати од мене! Ево, хоћу с тобом да се правдам, јер говориш: Нисам згрешила.

36 Што се толико журиш да свој пут мењаш? Из Египта ће ти доћи срамота твоја, као што ти је из Асирије долазила.

37 И одатле ћеш ти с рукама над главом својом ићи, јер Господ одбацује узданице твоје, и нећеш у њима среће наћи.

Глава 3.

1 И рече: Када човек жену своју отпусти и она га оставља и за другога пође, хоће ли се опет њој он повратити? Не би ли се тиме земља оскврнила? Али ти си са многим милосницима блуд проводила; и ти да се вратиш? говори Господ.

2 Очи своје к висинама подигни и гледај! Где ли ниси блуд ти проводила! По друмовима си скитала као Арапин по пустињи; блудом својим и злоћом својом земљу си ти оскврнила.

2 Зато се и уставише кише, и киша се пролетња не јави. У тебе је чело блудне жене, те не дође стид на тебе.

4 А сад мени ти да вичеш: Оче мој, ти си био вођ младости моје!

5 Хоће ли се он једнако срдити, хоће ли се довека гневити? - А гле, ти си страшних ствари рекла, и чинила си их, испунила си их.

6 Рече ми Господ у време краља Јосије: Јеси ли видео што учини неверница Израиљ? Како одлази на свако брдо високо и под свако дрво зелено, и онде блуд проводи.

7 Ја говорах: пошто све то учини вратиће се к мени. Али се не врати. И то виде сестра њена, пакосница Јуда.

8 И са свим тим што отпустих неверницу Израиљ због свих неверстава њених и дадох јој књигу распусну, видех да се не побоја пакосница Јуда, и да се она исто тако преда блуду.

9 Дрским блудом својим оскврни она земљу, јер почини прељубу с каменом и с дрветом.

10 И поред свега тога, пакосница Јуда, сестра њена, не врати се к мени свим срцем својим, него она то лажно учини, говори Господ.

11 Господ ми рече: Неверница Израиљ невина изгледа према пакосници Јуди.

12 Иди, вичи ове речи к северу, и реци: Врати се, неверницо Израиља, вели Господ, нећу на вас гневан поглед бацити, јер сам милосрдан, говори Господ, нећу се довека гневити.

13 Признај само безакоње своје, признај да си Господу, Богу своме, неверна била, да си к туђим боговима тумарала, под свако зелено дрво, гласа мога да ниси слушала, говори Господ.

14 Обратите се, бунтовни синови, говори Господ, - јер сам ја Господар ваш. Узећу вас, по једног из једног града, а по два из једне породице и у Сион ћу вас одвести.

15 Пастире ћу вама по свом срцу дати, који ће вас мудрошћу и разумом пасти.

16 Кад се у земљи множите и народите, онда се, говори Господ, неће више о ковчегу савеза Господњег говорити, неће им он на ум долазити; неће се он више спомињати и неће се приметити нестајање његово, нити ће се друго начинити.

17 У то ће се време Јерусалим престо Господњи назвати, и сви ће народи у име Господње сабрати се у Јерусалиму, и неће више ићи по мислима злога срца свога.

18 У то време дом ће Јудин с домом Израиља ићи; заједно ће доћи из северне земље, а у земљу што оцима вашим у наслеђе дадох.

19 И ја рекох: Како да те међу синове поставим и да теби земљу од сладости дам, најлепше наслеђе народа? И говорих: Ти ћеш мене звати: Оче мој! и нећеш се од мене одвратити.

20 Али као што жена друга свога изневери, тако си ти мени био неверан, доме Израиљев, говори Господ.

21 Глас се чује по високим местима, плач и преклињања синова Израиљевих; јер су пут свој превратили и Господа, Бога свога, заборавили.

22 Вратите се, бунтовни синови, опростићу вам одметање ваше. - Ево нас, ми ка теби идемо, јер си ти Господ, Бог наш.

23 Заиста је само лаж шум што са хумова и с гора долази; заиста је Господ, Бог наш, спасење Израиљево.

24 Прогуташе идоли труд отаца наших и младости наше, овце њихове и говеда њихова, синове њихове и кћери њихове.

25 Срамота нам је постеља наша и руг наш покривач наш; јер смо ми Господу, Богу своме, сагрешили, ми и оци наши од младости своје па до дана данашњега, и глас Господа, Бога свога, не слушасмо.

Глава 4.

1 Ако се вратиш, Израиљу, ако се ти мени вратиш, говори Господ, и гадове своје испред мене уклониш, нећеш више скитач бити.

2 Ако верно, истински и право овако се ти закунеш: Жив је Господ!, тад ће се народи благосиљати њиме и прославиће се њиме.

3 Јер овако говори Господ Јудејцима и Јерусалимљанима: Искрчите себи нову њиву, не сејте у трње.

4 Обрежите се Господу, обрежите се у срцу своме, Јудејци и Јерусалимљани, да не плане као пламен јарост моја, и разгори да се не може угасити зарад злоће дела ваших.

5 Објавите у Јудеји, огласите у Јерусалиму, и реците: Затрубите у трубе по земљи! Вичите на сав глас и реците: Скупите се и идимо у тврде градове!

6 Према Сиону заставу подигните, бежите, не застајте! Јер ћу зло ја са севера довести и велику погибао.

7 Скаче лав из честе своје, иде затирач народа, иде с места свога да опусти земљу твоју. Раскопаће се градови твоји, неће више у њима становника бити.

8 Припашите зато кострет и плачите и ридајте, јер се силан гнев Господњи од нас не одврати.

9 И тога ће дана, говори Господ, краљу и кнезовима срце смалаксати, свештеници ће се уплашити, пророци се зачудити.

10 И ја рекох: Ах, Господе, Господе! Превари ти дакле и народ и Јерусалим? Јер ти рече: Мир ћете имати!, - а мач прети њиховом животу.

11 У то ће се време народу и Јерусалиму рећи: Зажарен ветар са високих места у пустињи дува к путу кћери мог народа, - а није ни за провејање нити за чишћење жита -,

12 бесан ветар који отуд до мене иде. Сада ћу ја њиме суд изрећи. –

13 Гле, као облак затирач се подиже, као вихор кола су његова, бржи су му од орлова коњи. Тешко нама! Пропадосмо!

14 Срце своје очисти од зла, Јерусалиме, да би се избавио. Докле ли ћеш мисли ти погане у себи чувати?

15 Јер глас из Дана погибију јавља и већ из горе Јефремове оглашује.

16 Казујте по народима, проглашујте у Јерусалиму: Иде војска из земље далеке, на градове Јуде вику диже.

17 Јерусалим као страже пољске опколише, јер се он одметну од мене, говори Господ.

18 То је плод путева и дела твојих, то ти је плод злоће твоје! јаох, горко је то, у срце то дира!

19 Јаох утробе моје! утробе моје! и у срцу боли. Бије срце у мени, не могу ћутати, јер ти чујеш, душо моја, глас од трубе, вику бојну.

20 Погибао на погибао се јавља, јер се цела земља пустоши. Шатори су моји одједном растргнути, застори моји за један час.

21 Докле ли ћу заставу гледати и слушати трубни глас?

22 Баш је народ мој безуман, не познаје ме, луди су то синови и без разума. Вешти јесу да зло чине, али добро чинити не знају.

23 Погледам на земљу, и гле, без обличја је и пуста; и на небо, и нестаде светлости његове.

24 Погледам на горе, а оне су уздрмане, и тресу се сви хумови.

25 Погледам, и нема ни једног човека, и све птице с неба одлетеше.

26 Погледам, и гле, опусти Кармил а и сви се градови његови пред Господом оборише, пред жестоким гневом његовим.

27 Јер овако говори Господ: Сва ће се земља раскопати, ал' је нећу сасвим затирати.

28 Тужи зато земља, потамне небо високо; јер ја рекох и одредих, и не кајем се, нити ћу у натраг ударати.

29 Из градова беже сви од вике коњаника и стрелаца, у шуме сви јуре, на стене се пењу; опустеше градови, без људи осташе.

30 А ти, сва разваљена, шта ли ћеш ти сада? Хоћеш ли се у скерлет облачити и наките на се метнути златне, и намазати лице своје? Узалуд се красиш! Омрзла си милосницима својим. Они главу твоју траже.

31 Јер ја чујем вику, као вику породиље, као врисак жене на првом рођају. То је глас кћери Сионске, која цвили и руке своје пружа: "Јадна ли сам, убише ме крвници!"

Глава 5.

1 Прођите улицама Јерусалимским, гледајте, питајте, по трговима тражите има ли човека, само једног, који правду твори и истину воли, па ћу опростити Јерусалиму.

2 И кад говоре: Жив је Господ! и тад криво се они куну.

3 Не виде ли очи твоје истину, Господе? Ти их бијеш, ал' они не осећају, сатиреш, ал' они неће наука да приме, тврђи им је образ од камена, неће да се обрате.

4 И ја рекох: Деца су; лудо раде, јер не знају пута Господњега, Бога закона свога.

5 Ићи ћу главарима и њима ћу говорити; јер они знају пут Господњи, закон Бога свога. Ал' и они јарам изломише, свезе покидаше.

6 Зато лав из шуме њих убија и потире их вук из пустиње, пантер их испред градова вреба. Који изиђу, сви ће се растргнути, јер је много грехова њихових, и многа су неверства њихова.

7 Зашто да ти опростим? Синови ме твоји оставише, непостојећим се боговима куну. Заклеше се мени, ал' ме изневерише, и у дом се блуднички стекоше.

8 Као товни коњи, који тамо и амо трче, сваки за женом ближњег свога рже.

9 Па то ја да не казним? говори Господ, и таквом народу да се не осветим?

10 Скочите на бедеме његове и обарајте! ал' не затрите сасвим. Скините му преворнице које нису Господње!

11 Јер ме изневерише дом Израиљев и Јудин, говори Господ.

12 Одричу се Господа и говоре: "Нема га! неће зло на нас да дође, нећемо ни мача ни глади видети.

13 Пророци су само ветар и нико кроз њих не говори." Нек им тако буде!

14 Зато овако говори Господ, Господ над војскама: Кад ви тако говорите, гле, учинићу да моја реч буде ватра у устима твојим, и да овај народ дрвље буде, да га пламен спали.

15 Ево на вас народ из далека водим, доме Израиљев, говори Господ. Силан је то народ и стар народ, народ коме ти језика и не знаш и коме ти нећеш речи разумети.

16 Тул је његов гроб отворен, сви су јунаци.

17 Прождреће ти жетву твоју и хлеб твој, прождреће синове твоје и кћери твоје, прождреће ти овце твоје и говеда твоја, прождреће ти лозе твоје и смокве твоје, и мачем ће затирати градове у које се уздаш.

18 Ал' ни тада, говори Господ, нећу вас сасвим затрти.

19 Ако тад речете: Зашто нам учини Господ, Бог наш, све то? Тад им реци: Као што мене остависте, и у својој земљи туђим боговима служисте, тако ћете и ви туђинцима служити у земљи што није ваша.

20 Јавите то дому Јаковљеву, огласите у Јуди, и реците:

21 Чујте ово људи безумни и без срца! Очи имају, а не виде, уши имају, а не чују.

22 Мене ли се нећете бојати, говори Господ, нећете ли од мене задрхтати? Ја сам мору песак за међу ставио, вечну међу коју не сме прелазити. Устају валови, али су немоћни, буче, али преко ње не прелазе.

23 Упорно је, непокорно срце овога народа: буне се и иду.

24 Не кажу у срцу своме: Бојимо се Господа, Бога свога, који нам кишу на време даје, кишу пролетњу и кишу јесењу, и чува нам недеље за жетву.

25 Безакоња ваша одвраћају то, греси ваши одбијају добро од вас.

26 Јер су бездушници у народу моме као птичари када се притаје. Вребају, замке мећу и људе хватају.

27 Ко крлетке пуне птица, куће су им пуне превара; тако постају велики и богате се.

28 Гоје се и образи им се сјају; сваку меру у злу прелазе, и не бране права, права сирочади, а напредују, и не дају убогима права.

29 Па то да ја не казним? говори Господ, и таквом народу да се не осветим?

30 Чудо бива и страхота у земљи.

31 Лажно пророкују пророци, свештеници преко њих господују, и то је народу мило. Шта ћете на крају радити?

Глава 6.

1 Бежите из Јерусалима, синови Венијаминови, и у Текуји у трубе затрубите, над Вет-Акеремом знак подигните. Јер се види зло са севера долазити, и велика погибао,

2 Лепу и нежну кћерку Сионску потирем!

3 К њој пастири са стадима својим иду, шаторе око ње разапињу, сваки своје место потире.

4 Спремите напад на њу, устаните! усред дана ударимо!... На несрећу нашу и дан наже и вечерње одуљише сенке.

5 Хајдмо! Ноћу ударајмо, разваљујмо дворе њене!

6 Јер овако говори Господ над војскама: Обарајте дрвета, према Јерусалиму опкопе дижите! Град је то који има да се казни, јер је само насиље у њему.

7 Као што извор точи воду своју, тако и он злоћу своју точи; у њему се само отимање и насиље чује; очи моје само бол и ране гледају.

8 Уразуми се Јерусалиме, да се ја од тебе не отргнем, да те не обратим у пустињу, у земљу ненасељену!

9 Овако говори Господ над војскама: Остатак ће се Израиљев као виноград пабирчити. Подигните опет руку своју као берач на чокоте.

10 Коме да се обратим, ког да узмем за сведока, па да ме слушају? Гле, ухо им је необрезано и не могу чути; гле, срамота им је реч Господња, није она њима мила.

11 Пун сам гнева Господњега, не могу га устезати. Избаци га на уличну децу, на саборе младих људи, јер ће се ухватити и човек и жена, па и стари а и временити.

12 Њихове ће куће другима припасти; а и њиве и жене, кад замахнем руком својом на житеље ове земље, говори Господ.

13 Јер од малог па до великога сви се на лакомство даше, и пророк и свештеник сви су варалице.

14 Ране кћери народа мога, они слабо видају; они говоре: Мир! мир!, али мира нема.

15 Збуниће се, јер гадости почињају и нити се стиде нити за стид знају; зато ће они пасти с онима који падају, срушиће се кад их казним, говори Господ.

16 Овако говори Господ: Станите на путевима и погледајте и питајте за старинске стазе, за путеве добре, и њима идите, и мир души својој туда ћете наћи. Али они кажу: Нећемо ми туда.

17 Страже сам вам поставио; пазите на глас од трубе! Али они кажу: Нећемо пазити.

18 Зато чујте ви народи! Знај што ће им бити, зборе народа!

19 Чуј земљо! Ево пуштам зло на овај народ, плод мисли његових; јер на речи моје не пазише и закон мој одбацише.

20 Шта ће мени тамјан који долази из Саве, и мирисни цимет из далеке земље? Жртве ваше нису ми угодне, нити су ми мириси ваши мили.

21 Зато овако говори Господ: Ево ћу пред овај народ метнути камење за спотицање о које ће се спотаћи оцеви и синови, сусед и пријатељ, и пропадаће.

22 Овако говори Господ: Ево иде народ из земље северне, силан се народ из крајева земље диже.

23 Лук и копље носе, жестоки су, немилосрдни, глас им као море бучи. Сви су спремни да се храбро боре с тобом, кћери Сионска!

24 На глас ступања њихова клоне нама рука наша, и мука нас хвата као болови жену која се порађа.

25 Не излазите у поље, не идите путем, јер је тамо мач душмански а страх је свуд унаоколо!

26 Припаши сад кострет и у пепелу се ваљај, кћери народа мога! Жали као што се за јединцем сином жали, сузе пуштај, сузе горке, јер затирач паде на нас изнепада.

27 Поставих те као стражу народу своме, као утврђен град, да пут њихов познаш и извидиш.

28 Сви су они одметници, клетници, бакар и гвожђе; сви су покварени.

29 Изгореше мехови, огањ олово сажеже; узалуд се претапа, троске се не одлучују.

30 Лажно сребро зову се, јер их Господ одбаци.

Глава 7.

1 Реч Господња проговори Јеремији и рече:

2 Стани на врата дома Господњега и огласи ову реч, и реци: Слушајте реч Господњу сви ви људи из Јуде који на ова врата улазите да се Господу поклоните!

3 Овако говори Господ над војскама, Бог Израиљев: Поправите дела и путеве своје, па ћу вас оставити да на овом месту останете.

4 Не подајте се лажним надама, говорећи: Храм Господњи, храм Господњи, храм Господњи овде је.

5 Ако путеве и дела своја поправите, и творите једни другима правду, ако криво не чините

6 удовици, сироти и странцу, и на овом месту крви праве не пролијете, и за другим боговима на зло своје не идете,

7 тада ћу вас оставити да на овом месту останете, у земљи што сам оцима вашим дао од века до века.

8 Али се ви лажним надама подајете које ништа не помажу!

9 Крадете, убијате, прељубе чините, криво се кунете и Валима кадите, за туђим и непознатим боговима идете,

10 па преда ме долазите у дом овај у коме се име моје призива, и говорите: Избависмо сел... Па да ове гадости чините!

11 Је ли пећина хајдучка пред очима вашим овај дом у коме се име моје призива? Гле, и ја то видимл, говори Господ.

12 Идите у место које ми је у Силому посвећено, кгде је једном име моје стајало, и видите што му учиних због злоће народа свога Израиља.

13 И сад, пошто сва та дела учинисте, говори Господ, пошто вам од рана јутра говорих, а ви ме не слушасте, и пошто вас звах, а ви се не одазвасте,

14 то ћу ја и дому у коме се име моје призива, и у који се ви уздате, и месту што оцима вашим дадох, као год и Силому учинити.

15 Далеко чу вас од лица свога одбацити, као што сам сву браћу вашу одбацио, као пород Јефремов.

16 Не моли се зато ти за овај народ, не подижи молбе ни молитве за њих и не говори ми за њих, јер те нећу услишити.

17 Не видиш ли што по градовима Јудиним чинише и по улицама Јерусалимским?

18 Дрва купе синови а оцеви ватру ложе, а жене им тесто месе да краљици неба спремају колаче, и другим боговима наливе ливају, да мене надраже.

19 Мене ли да драже? говори Господ; еда ли не себе, а на своју срамоту?

20 Зато овако говори Господ, Вечни: Ево гнев мој и јарост се моја на то место распаљују, на људе и животиње, на дрвета пољска и на род земаљски, и гореће и гасити се неће.

21 Овако говори Господ над војскама, Бог Израиљев: Жртве своје састављајте с приносима својим и месо једите њихово!

22 Јер оцима вашим нити говорих нити заповедах, када их из земље египатске изведох, ни за жртве, ни за приносе,

23 него им ово заповедах, говорећи: Слушајте ви глас мој и бићу вам Бог, и ви ћете мој народ бити; идите путевима које вам казујем да би вама добро било.

24 Ал' они не послушаше нити уха свог пригнуше, већ идоше по нагону злога срца свога, и пођосе натраг а не напред.

25 Од кад изиђоше оци ваши из земље египатске па до данас, послах вам све слуге своје пророке, сваки дан из послах, а за рана јутра.

26 Ал' не послушаше, нити уха свог пригнуше, него се узјогунише, и горе чинише него оци њихови.

27 Ако им све то кажеш, неће те слушати, а ако их зовеш, неће ти се одазвати.

28 Зато им реци: То је народ који не слуша гласа Господа, Бога свога, и који неће науке да прими; нестаде истине, одлете из уста његових.

29 Остризи косу своју и баци је, попни се на висове и закукај! Јер Господ одбија, одбацује род који је гнев његов изазвао.

30 Јер синови Јудини зло пред очима мојим учинише, говори Господ. У дом у коме се име моје призива метнуше гадове своје да га оскврне.

31 Висине у Тофету, у долини Вен-Еному, подигоше да синове и кћери своје пламеном сажижу. А то им ја нисам заповедио, нити је у мисли мојој било.

32 Зато, ево, иду дани, говори Господ, кад се више неће рећи Тофет, ни долина Вен-Еном, него долина клања, и мртви ће се у Тофету сахранити, јер неће другог места бити.

33 Лешеви ће народа овог храна бити зверима пољским, и нико се неће наћи да их плаши.

34 И учинићу да ће из градова Јуде и из улица Јерусалима нестати гласа радости и гласа весеља, младожења певања и невестиних песама, јер ће земља пустош бити.

Глава 8.

1 У то време, говори Господ, извадиће се из гробова кости краљева Јудиних и кости главара његових, кости свештеника, кости пророка и кости становника Јерусалимских,

2 и разметнуће се према сунцу, према месецу и према свој војсци небеској, које љубише, којима служише, за којима идоше, које тражише и којима се клањаше; неће се покупити ни сахранити него ће бити као гној по земљи.

3 И волеће смрт више него живот сав остатак који остане од овог рода злога по свим местима куд их будем отерао, говори Господ над војскама.

4 Реци им: Овако говори Господ: Ко падне, не устаје ли? Ко зађе, не враћа ли се?

5 Зашто ли се предаје тај Јерусалимски народ вечним заблудама? Тврдо се преваре држе, неће да се обрате.

6 Пазио сам и слушао сам: Не говоре као што би требали; нико се за злоћу своју не каје, и не каже: Што то учиних? Сваки је својом трком окренуо као коњ који се у боју залети.

7 И рода на небу време своје види, и грлица и ласта и ждрао пазе сви на време долажења свога, ал' мој народ не зна закона Господњег.

8 Како говорите: Мудри смо, закон је Господњи уз нас? Узалуд свој труд уложи писмозналачко перо лажљиво.

9 Осрамотише се мудри, уплашише се, ухватише се. Ето одбацише реч Господњу, и каква им мудрост остаде?

10 Зато ћу жене њихове другима ја дати, и њиве њихове онима који њих избаце. Јер од малога до великога сви се лакомству предаше, и од пророка до свештеника сви преваре плету.

11 Ране кћери народа мога слабо они видају; они говоре: Мир! мир!, али мира нема.

12 Збуниће се, јер гадости почињају, и нити се стиде нити за стид знају. Зато ће они пасти с онима који падају, срушиће се кад их казним, говори Господ.

13 Сасвим ћу их истребити, говори Господ: неће више грозда бити на лози, нити смокве на дрвету њеном. Увенуће лишће. Што им дадох узеће се од њих.

14 Што остасмо седећи? Скупите се и идимо у тврде градове да ту погинемо! Јер нас Господ, Бог наш, смрти преда; горком нас он водом поји, јер ми Господу грешисмо.

15 Миру смо се ми надали, али то добро не дође, и времену опорављења, а гле страва!

16 Из Дана се чује вриштање коња његових; од рзања хатова његових сва се замља тресе. Јуре, прождиру земљу, и све што је у њој, градове и људе у њима.

17 Јер ево ја на вас гује и змије пуштам, којима бајач ништа не може. Уједаће оне, вас, говори Господ.

18 Ја бих хтео да свој бол ублажим, жалосно је срце моје у мени.

19 Ено јаук кћери народа мога који се чује из далеке земље: "Нема ли зар више Господа у Сиону? није л' више краљ његов у њему?" Зашто ме резаним ликовима својим и идолима туђим надражише?

20 Прође жетва, мину лето, али се ми још не избависмо!

21 Сатрвен сам болом кћери народа мога, у жалости сам, обузе ме страх.

22 Нема ли мелема у Галаду? нема ли онде лекара? Зашто се, дакле, не исцели кћи народа мога?

Глава 9.

1 Ох, када би глава моја пуна воде била, и извори суза очи моје; плакао бих дан и ноћ зу мртвима кћери народа мога;

2 Ох кад бих ја у пустињи колибу путничку имао! Оставио бих народ свој; отишао бих од њих, јер су сви браколомници, збор неверника.

3 Језик им је као запет лук, лажи одапињу; нису они истином у земљи јаки, јер од зла у зло иду, и не знају за ме, говори Господ.

4 Чувајте се сваки пријатеља свога и ни брату своме не верујте, јер брат брату превару припрема и пријатељ пријатељу клевете плете.

5 Вара један другога никад истину не кажу; лажима језик вежбају, труде се да зло чине.

6 Стан је твој усред преваре! Због преваре неће да за мене знају, говори Господ.

7 Зато овако говори Господ над војскама Гле, претопићу их и окушаћу их, јер шта да радим за кћер народа мога?

8 језик им је стрела смртна, само лажи говоре; устима ближњему своме говоре о миру, а у срцу своме заседу му намештају.

9 И то да не казним, говори Господ, да се таквом народу не светим?

10 За горама ћу да плачем и јаучем, за равном пустињом да наричем; јер изгореше и њима нико не пролази; не чује се више глас од стада у њима, и птице и звери побегоше и несташе.

11 У гомилу рушевина обратићу Јерусалим, у шакалски стан; од градова ћу Јудиних пустињу учинити, пустињу без људи.

12 Где је мудри који би разумео? Нек то рече онај коме уста Господња говорише. Зашто је земља раскопана, изгорела ко пустиња којом нико не пролази?

13 Говори Господ: Што закон мој оставише, који пред њих метнух, и мог гласа не слушаше, и за гласом мојим не ходише;

14 што ходише за жељама срца свога и ка Валима приступише, као што их оцеви њихови научише.

15 Зато овако говори Господ над војскама, Бог Израиљев: Гле, пеленом ћу народ овај нахранити и горком га водом напојити.

16 Међу народе ћу ја њих расејати, које ни они ни оци њихови не познаше, и за њима ћу мач пуштати док их не истребим.

17 Овако говори Господ над војскама: Тражите, зовите нарикуше, и нек оне дођу, пошљите по жене веште, и нек оне дођу;

18 нек пожуре да за нама наричу, и сузе се роне из очију наших, а од веђа наших нека вода тече.

19 Јер се болни уздисај од Сиона чује: Јаох, пропадосмо! Срамотом се покрисмо! Напустити морамо ми земљу, домове нам наше раскопаше.

20 Чујте, жене, реч Господњу, нека уши ваше чују реч уста његових, научите кћери своје да туже, једна другој да нариче!

21 Јер се попе смрт на прозоре наше и у палате наше уђе; по улицама децу коси и младиће по трговима.

22 Реци: Овако говори Господ: Падаће лешеви људи као гној на њиве, као за жетеоцем руковети којих нико не купи.

23 Овако говори Господ: Мудри да се не хвале мудрошћу својом, нити јунак снагом својом, ни богати својим богатством.

24 Него ко хоће да се хвали нек се хвали што разума има и што мене знаје; што зна да сам ја Господ који творим милост, право и правду на земљи, јер то је мени мило, говори Господ.

25 Ето иду дани, говори Господ, кад ћу обрезане и необрезане казнити:

26 Египат, Јуду и Едом, синове Амонове и Моав, и све који крајеве браде брију и који у пустињи станују; јер су сви народи необрезани, и сав дом је Израиљев срца необрезана.

Глава 10.

1 Слушајте реч коју вам Господ говори, доме Израиљев!

2 Овако говори Господ: Не идите путем народâ и од знака небеских не плашите се, јер се од њих народи плаше.

3 јер уредбе народа само су таштина: Секу дрво у шуми, руке га радничке секиром тешу;

4 украшују сребром и златом утврђују клинима и чекићем, да се не помиче.

5 Стоје право ти богови као стубови тврди и не говоре; носе их, јер не могу ходити. Не плашите их се, јер не могу зла чинити, а немоћни су да добра чине.

6 Нико није као ти, Господе! Велик си и велико је име твоје по сили твојој.

7 Ко се не би тебе бојао, краљу над народима? Јер то теби припада, јер међу свим мудрацима у народима и у свим краљевствима њиховим, нико није као ти.

8 Сви су скупа луди и безумни и наука њихова никаква није, нису него дрво!

9 Шибљике се сребрне из Тарсиса доносе и злато из Уфаза; радник га и руке златарске уређују; одећа је тих богова од порфире и скерлета, сви су дело вештих мајстора.

10 Али је Господ прави Бог, живи Бог и вечни краљ. Пред срдњом његовом сва се земља тресе а народи не одоле гневу његовом.

11 Овако им реците: Богови који нису неба нити земље начинили, нестаће са земље и испод небеса.

12 Он је својом силом земљу начинио и својом мудрошћу свет је утврдио; својим је разумом небеса разастро.

13 На глас његов буче воде на небесима! Облаке с крајева земље диже, муње гради и кишу прави, и изводи ветар из ризница својих.

14 Пред знањем његовим човек се запањи, сваки се златар стиди лика свога, резаног, јер су сама лаж идоли његови, и у њима нема даха.

15 Ништа су, варљива су дела; пропашће чим казна дође.

16 Није таки део Јаковљев, јер је он све створио; Израиљ је племе наслеђа његовог, име му је Господ над војскама.

17 Ствари своје из земље покупи ти што седиш у тескоби.

18 Јер овако говори Господ: Гле, далеко ћу ја сада становнике земље избацити, притеснићу их да се ухвате.

19 Тешко мени од све муке моје, болна је рана моја. Ал' ја речем: Невоља је то! Треба да је поднесем.

20 Мој је шатор уништен, покидана су сва ужа моја; оставише ме синови моји, - нема их више; никог нема да ми шатор опет дигне, и засторе да ми дигне моје.

21 Јер пастири безумни бејаху, не тражише Господа; зато су зле среће били те им стада се растурише.

22 Гле, глас и врева се чује, велика вика са севера иде од градова Јуде пустош да направи и шакалски стан. -

23 Знам Господе! Пут човека није њему у власти, не може човек када ходи да управља корацима својим.

24 Казни ме, Господе, али ме праведно казни, а не у гневу своме, да ме не уништиш.

25 Излиј гнев свој на народе који тебе не познају, на племена која име твоје не призивљу! Јер прождиру Јакова, прождиру, сатиру га, и насеље му раскопавају.

Глава 11.

1 Реч која од Господа проговори Јеремији говорећи:

2 Слушајте речи овога савеза, и казујте људима и Јуде, и становницима Јерусалима!

3 Реци им: Овако говори Господ, Бог Израиљев: Проклет да је човек који речи савеза овог не послуша,

4 који оцима вашим ја прописах у дан када их изведох из земље египатске, из гвоздене пећи, говорећи: Слушајте мој глас и творите све заповести моје и бићете мој народ и ја ћу вама бити Бог.

5 И заклетву испунићу којом се оцима вашим заклех да им земљу дам у којој млеко и мед тече, као што данас видите. - и ја одговорих: Амин, Господе!

6 Господ ми рече. Казуј ти све ове речи у градовима Јуде, и по улицама Јерусалима, говорећи: Слушајте речи овога савеза и извршујте их.

7 Јер оцеве ваше опоменух од кад их из земље египатске изведох па до данас, Свако их јутро за рана опоменух, говорећи: Слушајте мој глас!

8 Ал' не послушаше, не пригнуше уха свога, већ ходише по мислима срца свога злога, и тад ја на њима испуних све речи савеза свога, који да врше заповедих али они не вршише.

9 Господ ми рече: Буна је међу људима Јудиним и становницима Јерусалима.

10 Неделима старих својих вратише се који мојих речи не хтеше слушати, те за другим боговима ходише, да им служе. Дом Израиљев и дом Јудин савез мој прекршише који с оцима њиховим учиних.

11 Зато овако говори Господ: Ево зло ћу на њих пустити из ког неће моћи да изиђу. Завапиће к мени, ал' их нећу услишити,

12 Градови Јудини и становници Јерусалима ићи ће и вапиће боговима којим каде, ал' им неће помоћи у невољи њиховој.

13 Јер имаш богова, Јуда, колико градова, и колико је улица у Јерусалиму, толико сте ви олтара идолима дигли, олтара да тамјан Валу палите.

14 Не моли се зато, за тај народ, не подижи молбе и молитве за њих, јер их нећу услишити када к мени завапију у невољи својој.

15 Што ће омиљени мој у дому моме? Ту се многа злочинства чине, свето место нестаће испред тебе. Кад зло чиниш, тада ти уживаш!

16 Маслинко зелена, позната лепотом рода свога, то ти беше име којим тебе Господ прозва; ал' je с хуком великом пламеном захвати и гране се њене покидаше.

17 Господ над војскама, који те посади, зло на тебе шаље због злоће дома Израиљева и дома Јудина, који радише да мене надраже палећи тамјан Валу.

18 Господ ми то објави и ја дознах. Тад ми ти показа дела њихова.

19 Беjах као кротко јагње које се на клање води, и не знадиjах за зле намере њихове на мене. Оборимо дрво с родом његовим! Истребимо га из земље живих, и да му се име више не спомиње! -

20 Ал' је Господ над војскама праведан судија, који испитује утробе и срца. Видећу ја твоју освету на њима, јер ја теби парбу своју предах.

21 Зато овако говори Господ над војскама на људе из Анатота који траже живот твој и говоре: Не пророкуј у име Господње или ћеш од наше погинути руке.

22 Зато овако говори Господ над војскама: Ево, ја ћу њих казнити: Младићи њихови сви ће од мача изгинути, а синови и кћери од глади ће издахнути;

23 и неће се од њих нико спасти, јер ћу пустити зло на људе из Анатота у години кад их казним.

Глава 12.

1 Сувише си праведан, Господе, да бих с тобом се правдао, ал' ћу ипак говорити о судовима твојим: Зашто је пут бездушника срећан? Зашто у миру неверници живе?

2 Ти их посади и они се укоренише, расту и род рађају. Код уста си ти њихових, ал' далеко од срца њихова.

3 Али ти, Господе, ти познајеш мене, ти ме видиш и прозиреш срце моје које је уза те. Однеси их као овце које су за клање, приправи их ти за дан заклања.

4 Докле ли ће тужити цела земља и трава на свим пољима сахнути? Са злоће житеља њихових стока и птице пропадају. Јер говоре: Неће краја нашег он видети!

5 Ако с пешацима трчиш, па те они уморе, како ћеш с коњима да се утркиваш? А кад си спокојан сам у мирној земљи што ћеш ти на силним Јорданским обалама?

6 Јер те и браћа твоја и дом оца твога изневерише; они сами за тобом иза гласа вичу. Не веруј им кад ти миле речи зборе.

7 Дом свој ја сам напустио, наслеђе сам своје оставио, предао сам љубав своју душманима његовим.

8 Наслеђе ми моје беше као лав у шуми. Пусти рику своју на мене; зато ми омрзну.

9 Наслеђе ми моје беше птица грабљивица, хијена; и птице ће грабљивице све на њега да се слете. Идите и скупите све те звери пољске, натерајте их да га прождеру!

10 Премноги пастири мој виноград кваре, газе њиву моју; милу њиву моју у пустош обраћају.

11 Обраћају је у пустош, и она је жалосна и тужна преда мном. Сва је земља раскопана, јер нико на њу не пази.

12 На све висове у пустињи стижу затирачи, јер прождире мач Господњи с краја на крај земљу, и никоме мира нема.

13 Сејали су пшеницу, а сад трње жању, мучише се и користи не имаше. Стидите се ви летине своје са жестоког гнева Господњега!

14 Овако говори Господ за све зле суседе моје који потиру наслеђе што дадох народу своме, Израиљу; Ево ћу их ишчупати из земље њихове и дом Јудин испред њих истргнућу.

15 Али кад ја њих ишчупам, опет ћу се на њих смиловати и свакога ћу довести на своје наслеђе, и свакога у земљу његову.

16 И ако науче путеве народа мога и мојим се именом заклињу говорећи: Жив је Господ!, као што су моме народу казали да се Валом куну, тад ће они срећу уживати усред народа мога.

17 Ал' ако не послушају, истребићу такав народ, истребићу, затрћу га, говори Господ.

Глава 13.

1 Овако ми рече Господ: Иди и набави себи појас ланен и опаши с њим бедра своја; али га не умочи у воду.

2 Ја набавих појас по речи Господњој, и метнух га на бедра своја.

3 Реч Господња ми и по други пут проговори, говорећи:

4 Узми појас што си набавио, који је на бедрима твојим, дигни се и иди на Еуфрат и сакриј га онде у какву раселину у камену.

5 Ја отидох и сакрих га код Еуфрата, као што ми Господ заповеди.

6 После неколико дана рече ми Господ: Устани и иди на Еуфрат и узми појас који ти заповедих да сакријеш онде.

7 Ја отидох на Еуфрат, претражих и узех појас с места где га бејах сакрио; али појас беше иструнуо и не беше ни за што.

8 Реч Господња проговори ми и рече:

9 Овако говори Господ: Тако ћу ја понос Јудин уништити и велики понос Јерусалимски.

10 Тај рђави народ који речи моје слушати неће, и за жудњама срца свога иде, и прилази другим боговима, да им служи и њима се клања, нек постане као овај појас који више ни за што није.

11 Јер како се појас око човека припоји, тако бејах око себе сав дом Израиљев припојио, и сав дом Јудин, говори Господ, - да буду мој народ на моју славу, хвалу и дику; ал' они не послушаше.

12 Ову ћеш им реч ти рећи: Овако говори Господ, Бог Израелов: Сви ће се судови вина напунити. А они ће рећи: Зар ми то не знамо да ће се сви судови вина напунити?

13 Тад им реци: Овако говори Господ: Ево ја ћу напунити пијаности све житеље ове земље и краљеве који седе на престолу Давидову, свештенике и пророке, и све становнике Јерусалимске.

14 И разбићу их једне о друге, оцеве и синове заједно, говори Господ. Нећу пожалити нити поштедети, нити ћу се смиловати да их не потрем.

15 Слушајте и ухо пригните! Не будите охоли! Јер Господ говори.

16 Дајте славу Господу, Богу своме, докле није пустио мрак, докле се ноге ваше не спотакну по горама мрачним. Светлост ћемо чекати, и он ће је у сенку смрти обратити, и у таму претворити.

17 Ако ви не послушате, у тајности ћу због охолости ваше плакати сузе ћу ронити из очију својих, јер ће стадо Господње у робље се одводити.

18 Реци краљу и краљици: На земљу седител Јер паде с главе ваше венац који вас је китио.

19 Затворени градови су јужни, и никога да их отвори нема; одводи се Јуда у ропство, сасвим се у ропство одводи.

20 Очи своје подигни и гледај оне који се севера иду. Где је стадо што ти је предано, стадо славе твоје?

21 Шта ћеш рећи што те казни? Јеси ли њих научио да те господарем посматрају. Неће ли те спопасти болови као жену која се порађа?

22 Ако ли у срцу своме речеш: Зашто да ме то задеси? -, то ти је за многа безакоња твоја што се узгрнуше скути од хаљине твоје и обућа ти је силом искинута.

23 Моте ли Етиопљанин кожу своју променити, и леопард шаре своје? Можете ли ви добро чинити кад сте научили зло чинити?

24 Разметнућу их као што размеће плеву ветар из пустиње.

25 То је део твој, оброк твој од мене, говори Господ, зато што си заборавио на ме и што си се у лаж поуздао.

26 Узгрнућу скуте ти на лице да се срамота твоја види.

21 Видео сам ја прељубе твоје и рзање твоје, срамотан твој блуд по хумовима и пољима, видео сам ја гадости твоје, Тешко теби, Јерусалиме! Докле ли ћеш чекати да се очистиш?

Глава 14.

1 Реч која дође Јеремији од Господа приликом суше:

2 У жалости је Јуда; градови су његови тужни, јадни, клонули; и вика се диже из Јерусалима.

3 Старији на воду млађе шаљу; иду мали па студенце, али воде не налазе. Враћају се с празним судовима својим, сметени и збуњени главу своју покривају.

4 Сва је земља у страху, јер у целој земљи кише нема, и тежаци очајни главу своју покривају.

5 И кошута у пољу младе своје напушта јер нигде траве нема.

6 Дивљи се магарци висова држе и ваздух као змајеви удишу, очи су им ишчилеле, јер нигде траве нема.

7 Ако безакоња наша на нас сведоче, делај, Господе, ради имена свога! Јер су многа неверства наша; теби згрешисмо.

8 Надо Израиљева! Спаситељу његов у невољи! Зашто као туђин да си у овој земљи, као путник који се уврати да преноћи?

9 Зашто да си као зачуђен човек, као јунак који не може да спасава? Та ти си усред нас, Господе, и име је твоје призвано на нас. Немој нас напустити!

10 Ево што говори Господ за овај народ: Мило им да тамо и амо скитају; не умеју ногу својих устављати. Зато Господ их не воли, и сад се опомиње недела њихових, и кажњава грехе њихове.

11 И Господ ми рече: Не моли се за тај народ.

12 Ако и посте, нећу услишити молитве њихове; ако и жртве и дарове приносе неће ми то угодити. Јер ћу ја њих мачем, глађу затрти и кугом.

13 Ја одговорих: Ах, Господе, Вечити! Ево пророци им говоре: "Нећете ви мача видети, неће глади у вас бити, него ћу вам мир поуздан на овоме месту дати."

14 А Господ ми рече: Лаж у моје име говоре пророци; нисам их ја послао, нити им заповести дао, нисам њима говорио. Лажна су им то виђења, узалудна гатања; наде срца свог варљиве пророкују они вама.

15 Зато овако говори Господ за пророке који у име моје пророкују, а да нисам их послао, и говоре: неће у овој земљи нити мача нити глади бити! Од мача ће и глади, ти пророци изгинути!

16 А они којима они пророкују поваљени ће по улицама Јерусалимским бити од глади и од мача, и никога бити неће ни да их сахрани, ни њих, ни жене њихове, ни синове, ни кћери њихове. На њих ћу ја злоћу њихову излити.

17 Реци њима ову реч: Очи моје сузе лију дан и ноћ и никада не престају, јер девојка, кћи народа мога претешким је бичем ударена и болна је рана на њој.

18 Ако пољем идем, ето људи мачем побијени, ако у град уђем, ето од глади изнемоглих, а и пророк и свештеник земљом иду, и не знају куда иду.

19 Јеси л' дакле одбацио Јуду, је ли омрзао Сион души твојој? Зашто нас удараш да нам лека нема? Миру се надасмо, али то добро не дође, и времену опорављења, а гле страва!

20 Признајемо, Господе, злоћу своју, безакоње отаца својих, јер смо теби згрешили.

21 Ради имена свога, не презри Господе, не наружи престо славе своје! Опомени се савеза свога с нама, немој да га укинеш.

22 Има ли идола народа који кишу дају? Где ли су небеса која кишу дају? Ниси ли то ти Господе, Боже наш? Ми се у те уздамо, јер ти све то чиниш.

Глава 15.

1 Господ ми рече: Да преда ме стане Мојсије и Самуило не бих том народу угодио. Отерај га далеко од лица мога, нек иде!

2 И ако ти реку: Куд би ишли? тад им реци: Овако говори Господ: Ко је за смрт, на смрт, ко је за мач, под мач, ко је за глад, на глад, ко за ропство, у ропство.

3 Пустићу на њих четири бича, говори Господ: Мач да их убија, псе да их вуку, птице небеске и звери пољске да их прождру и истребе.

4 И направићу их чудом краљевствима земље, због Манасије, сина Језекијина, краља Јудина, и за оно што је у Јерусалиму учинио.

5 Ко ће се на тебе смиловати, Јерусалиме, ко ли ће те пожалити? ко ли ће да пита како ти је?

6 Оставио си ме, говори Господ, устукнуо си. Али сам ја руком својом замахнуо, и рушим те! Доста сам те жалио!

7 Вихором их на вратима земље извијам, децу им дижем, народ свој потирем који се не враћа са путева својих.

8 Више има удовица његових него зрна песка у мору. На њих, на мајке момачке, усред подне затирача водим, и на њих ја сметњу и страхоту изненада пуштам.

9 Очајна је она што је седморо родила, - душу испушта; усред дана залази јој сунце њено, збуњена је и срамотна; а остале пред душманом њиховим мачу предајем, говори Господ.

10 Тешко мени, мајко моја, што си ме родила, да се са мном цела земља свађа и препире! Нити сам давао нити узимао зајам, а опет ме сви проклињу!

11 Говори Господ: Заиста ћеш после опет срећу ти имати, заиста ћу натерати душмана да те моли у време невоље и тескобе.

12 Хоће ли гвожђе сломити гвожђе северно и бакар?

13 Имање и благо твоје у бесцење ја на пљачку дајем због грехова твојих у свој земљи твојој.

14 Одводим те с непријатељем твојим у земљу коју не познајеш, јер се огањ гнева мог распали и над вама гори.

15 Ти све знаш, Господе, опомени ме се, не заборави ме, освети ме од мучитеља мојих! Не зграби ме док се од гнева не устежеш, знај да ради тебе руг подносим.

16 Скупио сам и гутао речи твоје; речи твоје радост беху и весеље срцу моме, јер је име твоје на мене призвано, Господе, Боже над војскама!

17 Не седим у већу подсмевача да се са њима веселим, него сам због силе твоје седим, јер си мене срдње напунио.

18 Зашто бол мој једнако истраје и зашто је рана моја болна и не исцели се? Хоћеш ли ми као варљив извор бити, као непостојана вода?

19 Зато овако говори Господ: Ако се повратиш, одговорићу ти и преда мном ћеш остати. Ако ли одвојиш драгоцено од рђавог, бићеш као уста моја. Они нек се теби обрате, а не да се ти њима обратиш.

20 Од тебе ћу за тај народ јак бакрени бедем учинити. Удараће они на те, ал' те неће надвладати јер ћу ја са тобом бити да те чувам и избављам, говори Господ.

21 Избавићу те из руку бездушника, искупићу те из руку насилника.

Глава 16.

1 Реч Господња проговори ми и рече:

2 Нећеш жене узимати нити ћеш на томе месту ни синова ни кћери имати.

3 Јер овако говори Господ за синове и за кћери који ће на том месту се родити, за мајке њихове које их роде, и за оце који их у овој земљи граде:

4 Од љуте ће умирати болести, неће се оплакати нити сахранити; биће као гној на земљи, од мача ће и од глади изгинути. Лешеви њихови храном ће служити птицама небеским и зверима пољским.

5 Јер овако говори Господ: Не улази у кућу жалости, не иди да плачеш ни да жалиш с њима, јер сам узео мир свој од тога народа, говори Господ, милост своју и жаљење своје.

6 Мали и велики у овој ће земљи умирати, неће им се гроба дати, нити ће се оплакати, нити ће се ко резати ни за њима обријати.

7 Неће се хлеб у жалости ломити на утеху за мртвима, нити ће се чашом од утехе понудити за оцем или мајком.

8 Не улази нити у кућу радости, да са њима седиш, да једеш и пијеш.

9 Јер овако говори Господ над војскама, Бог Израиљев: Ево ћу на овом месту, пред очима вашим и за ваших дана прекинути гласове радости, гласове весеља, песме женикове и песме невестине.

10 Када том народу ове речи кажеш, ако ти реку: Зашто нама прети Господ тако тешким злом? Које ли је безакоње наше, којим ли смо грехом Господу, Богу своме, згрешили?

11 Тад им реци: Оци ме ваши напустише, говори Господ, они идоше за другим боговима, служише им, клањаше се пред њима, оставише мене и закона мога не држаше.

12 А ви чинисте још горе него оци ваши, и ето идете сви по мисли срца свога злога, да ме не слушате.

13 Избацићу вас у земљу што нисте познали ни ви ни оци ваши; тамо ћете дан и ноћ другим боговима служити, јер вам се ја нећу смиловати.

14 Зато ево иду дани, говори Господ, кад се неће више говорити: Жив је Господ, који синове Израиљеве из Египта изведе!

15 Него ће се казати: Жив је Господ који синове Израиљеве из северне земље изведе, и из свих земаља у које их беше разагнао! Вратићу их у земљу њихову, коју дадох оцима њиховим.

16 Ево шаљем мноштво рибара, говори Господ, и они ће их ловити, а за њима мноштво ћу ловаца слати. И они ће их дизати из сваке горе и из свих хумова и из свих камених раселина.

17 Јер очи моје пазе на све путеве њихове; нису они испред лица мога сакривени, нити је безакоње њихово заклоњено од очију мојих.

18 Даћу њима дуплу плату за неправду њихову и за грех њихов, јер су они оскврнули земљу моју и наслеђе моје напунили лешевима идола и гадова својих.

19 Господе, снаго моја, граде мој, заклоне мој у дан тескобе, к теби ће народи из крајева земље доћи, и рећи ће: Оци наши само лаж стекоше, таште идоле што ничему не служе.

20 Може ли човек себи богове градити, а који и нису богови?

21 Зато ћу им ето учинити да познају, учинићу да познају моћ и силу моју, и знаће да ми је име Господ.

Глава 17.

1 Гвозденом је писаљком Јудин грех записан и врхом од дијаманта. На плочи је срца њихова урезан и на роговима олтара ваших.

2 Као што се својих синова сећају, тако се они својих сећају олтара и идола Астартиних поред зелених дрвета на високим хумовима.

3 Гору своју и њиве њезине, све имање и све благо твоје даћу да се разграби, - а за грехе твоје све висине твоје по свим међама твојим.

4 Својом ћеш кривицом изгубити наслеђе што теби дадох, и слугом ћу тебе учинити непријатеља твојих у непознатој земљи. Јер ви распалисте огањ гнева мога и он ће довека горети.

5 Овако говори Господ: Проклет да је човек који се у човека узда, који пут (тело) за помоћ узимље, а срце његово одступа од Господа!

6 Он је као несретник у пустињи који среће своје не угледа; у пустињи зажареној седи, у сланој и пустој земљи.

7 Блажен човек који се у Господа узда, коме је Господ узданица.

8 Он је као дрво покрај воде живе што прам виру жиле пружа. Не осећа припеке кад дође; лист се његов зелени и сушне се не плаши године, и род свој увек доноси.

9 Срце је изнад свега превртљиво и опако; ко га може познати?

10 Ја, Господ, прозирем срце и кушам бубреге, ја свакоме по његовим путевима дајем, према плоду дела његових.

11 Као јаребица што на јајима лежи које сама не излеже, такав је и онај који богатство неправедно збира; у половини својих дана мора да га оставља, и на крају он је само луд!

12 Има престо славе од искона високо, то је место светилишта нашега.

13 Ти, Господе, надо Израиљска! Сви који те остављају биће збуњени. Сви који од мене одступају записаће се на земљи, јер остављају извор воде живе, остављају Господа!

14 Исцели ме, Господе, и бићу здрав; избави ме и бићу спасен; јер ти си слава моја.

15 Гле, говоре ми: Где је реч Господња? Нек се само испуни!

16 Не одбих се ја да будем пастир, да бих тебе послушао, и дана жалости не зажелех више, ти то знаш! Пред тобом је све што је из уста мојих изишло.

17 Не буди ми страва, уточиште моје у дан невоље!

18 Нек се сраме гонитељи моји а ја да се не посрамим; нек се они уплаше а ја да се не уплашим; пусти на њих дан погибли, поломи их двоструким поломом!

19 Овако ми рече Господ: Иди, и стани иа врата синова народа, на која улазе и излазе краљеви Јудини, и на свака Јерусалимска врата,

20 и реци им: Чујте реч Господњу, краљеви Јуде и сав Јуда, и сви ви становници Јерусалима који излазите на ова врата!

21 Овако говори Господ: Чувајте душе своје; не носите у дан суботни бремена, и не уносите Јерусалиму на врата.

22 Бремена из кућа својих у суботни дан не износите и никаква посла не радите; већ светите дан суботни као што сам оцима вашим наредио.

23 Не слушаше они, уха не пригнуше; отврднуше вратом својим да не слушају и науке не приме.

24 Ако мене послушате, говори Господ, и не носите бремена на врата овога града у дан суботни, светите ли дан суботни и никаквог труда у тај дан не чините;

25 тад ће улазити на врата овога града краљеви и кнезови који на престолу Давидову седе, на колима и на коњима, они и кнезови њихови, људи из Јуде и Јерусалима, и овај ће град довека насељен бити.

26 Долазиће из градова Јудиних и из околине Јерусалима, из земље Венијаминове и из долине, из планине и из јужног краја, и доносиће се жртве и приноси, доносиће се дарова и тамјана, и приносиће се жртве захвалкице у дому Господњему.

27 Ал' ако не послушате кад вам заповедам да светите дан суботни, да бремена не носите, да бремена на врата Јерусалима у дан суботни не уносите, тада ћу распалити огањ на вратима његовим, који ће прождрети горе јерусалимске и који се неће угасити.

Глава 18.

1 Реч која дође Јеремији од Господа говорећи:

2 Устани и сиђи у кућу лончареву и онде ћу речи своје теби рећи.

3 И ја сиђох у кућу лончареву, и гле, он је на своме колу радио.

4 И не испаде добро суд који грађаше од глине, и он други суд направи као што му беше воља да учини.

5 И реч Господња овако ми проговори:

6 Не могу ли ја од вас као овај лончар учинити, доме Израиљев? - говори Господ. Гле, оно што је глина у руци лончаревој, то сте ви у мојој руци, доме Израиљев!

7 Одједном говорићу, за народ, за краљевство, да га истребим и разорим, да га затрем.

8 Ал' ако тај народ обрати се од неправде своје, кајем се за зло што му мишљах учинити.

9 И одједном говорићу, за народ, за краљевство, да га сазидам и усадим.

10 Ал' ако тај народ чини оно што је зло пред очима мојим, и не слуша гласа мога, кајем се од добра што му мишљах учинити.

11 Говори сад људима из Јуде и становницима Јерусалима, и реци: Ево зло ја на вас спремам, мислим мисао на вас. Вратите се, дакле, сваки са свог пута злога, поправите путеве и дела своја.

12 Ал' они говоре: То је узалудно! Јер за својим мислима идемо, радићемо сваки по нагону срца свога злога.

13 Зато овако говори Господ: Питајте народе! Је ли ико икад чуо тако што? Грдило велико учини девојка Израиљева.

14 Напушта ли снег Ливански горске стене? Пресуше ли воде хладне које теку?

15 А мој народ заборави мене и идолима тамјан пали; спотиче се на путевима својим и напушта старе стазе, да иде стазама пута непоравњена.

16 Земљу своју у пустош претворише, у срамоту вечну; сви који њом пролазе чуде се и главом машу.

17 Ко устоком ћу их пред душманом размстнути, леђа ћу им окренути, нећу на њих погледати у дан њихове тескобе.

18 А они рекоше: Ходите, на Јеремију заверу чинимо! Јер закона неће нестати ако нема свештеника, ни савета без мудраца, нити речи без пророка. Дођите, језиком га убијмо; не маримо за беседе његове!

19 Обрати се на ме, Господе, и чуј глас противника мојих!

20 Хоће ли се зло за добро вратити? Јер ми јаму, да ми живот отму, ископаше. Опомени се да сам пред тобом ја био да добро за њих говорим, да одвратим гнев твој од њих.

21 Зато предај глади синове њихове, мачу их предај! и жене њихове да без деце своје остану, удовице да постану; куга нека носи мужеве њихове, младиће њихове мач у боју нек побије!

22 Нек се чује врисак из кућа њихових кад доведеш на њих војску изненада, јер ми ископаше јаму да ме ухвате, и ногама мојим замке наместише.

23 Али ти, Господе, ти знаш завере њихове на живот мој. Не опрости им недела њихова, не избриши грехе њихове пред собом; него нек пред тобом они попадају; ударај ти на њих у дан гнева свога!

Глава 19.

1 Овако рече Господ: Иди и набави крчаг земљан у лончара, и узми са собом неколико старешина народних и старешина свештеничких.

2 Иди у долину Вен-Еном, пред врата источна и прогласи онде речи које ћу ти казати.

3 Реци: Чујте реч Господњу, краљеви Јудини и сви ви становници Јерусалима. Овако говори Господ над војскама, Бог Израиљев: Ево зло ћу на то место пустити, да ће заглушати сваком који то чује.

4 Напустише ме и оскврнише ово место; другим боговима тамјан палише којих не знаше ни они ни оцеви њихови, ни краљеви Јудини, и крви невине ово место пунише.

5 И висине поградише Валу, да Валу на жртву своју децу спале, што им нити рекох, нити заповедих, нити мени икад на ум дође.

6 Зато ето иду дани, говори Господ, кад се ово место неће више Тофет ни долина Вен-Еном звати, него ће се крвна долина назвати.

7 Јер ћу овде уништити савет Јуде и Јерусалима; учинићу да од мача испред непријатеља падну, од руке оних који им главу траже. Лешеве њихове даћу ја за храну птицама небеским и зверима пољским,

8 и овај град у пустош и руг обратићу. Сви који њим пролазе чудиће се и звиждаће за све муке његове.

9 Даћу им да једу месо синова и кћери својих, и један ће другоме месо гристи усред невоље и тескобе у које ће их душмани њихови бацити и они што им о глави раде.

10 Затим ћеш разбити крчаг пред људима који ће ићи с тобом.

11 И рећи ћеш им: Овако говори Господ над војскама: Тако ћу овај народ и овај град разбити као што се суд лончарски разбија да се више не може оправити, и у Тофету ће мртви се сахранити, јер неће бити другог места за сахрањивање.

12 Тако ћу овом месту учинити, говори Господ, и становницима његовим; и учинићу овај град једнаким Тофету,

13 и куће Јерусалима и куће краљева Јуде биће као место Тофет нечисте: све куће на чијим се крововима палио тамјан свој војсци небеској и ливали се наливи туђим боговима.

14 Јеремија се врати из Тофета, куд га Господ беше послао да пророкује, и стаде у трему дома Господњега, и рече свему народу:

15 Овако говори Господ над војскама, Бог Израиљев: Ево ја ћу пустити на овај град и на све градове његове сва зла која изрекох са њ, јер отврднуше вратом да не слушају речи моје.

Глава 20.

1 Пасхор, син Имиров, свештеник и управник дома Господњега, чу Јеремију који је пророковао те ствари.

2 И Пасхор удари пророка Јеремију и метну га у тамницу која беше на горњим вратима Венијаминовим, уз дом Господњи.

3 Али сутрадан Пасхор изведе Јеремију из тамнице. И Јеремија му рече: Господ ти не даде име Пасхор^[1], него Магор-Мисавив^[2].

4 Јер овако говори Господ: Ево ја ћу пустити на тебе страх, на те и на све пријатеље твоје, који ће пасти од мача непријатеља својих, и очи ће твоје то видети. Још ћу и свега Јуду дати у руке краљу Вавилонскоме, који ће их одвести као робље у Вавилон и побиће их мачем.

5 И све богатство овога града и сав труд његов и све што је драгоцено, и све благо краљева Јудиних даћу непријатељима њиховим у руке, који ће све то разнети и однети у Вавилон.

6 И ти, Пасхоре, и сви који живе у дому твоме отићи ћете у ропство; и ићи ћеш у Вавилон и онде ћеш умрети, и онде ћеш бити сахрањен, ти, и сви пријатељи твоји, којима си лажи пророковао.

7 Уверио си ме, Господе, и уверио сам се; зграбио си ме, савладао си ме, и ја сам сада свагда ругло, сви се мени ругају.

8 Јер кад проговорим треба ми да вичем, због насиља и због мучења да вичем! И реч је Господња мени на поругу и на подсмех по вас дан.

9 Ако речем: Нећу више њега спомињати, нити ћу у име његово говорити, осећам у срцу своме огањ који кости ми прождире. Гледам да с’ устегнем, ал’ не могу.

10 Јер ја многе зле намере чујем и страх који је унаоколо: "Проказујте га, ми ћемо га тужити!" Сви који су у миру са мном били вребају ме да посрнем: "Ваљда ће се преварити те ћемо га савладати и осветити му се!"

11 Ал’ је Господ као силан јунак са мном; зато се спотичу гонитељи моји и неће надвладати. Осрамотиће се, јер неће успети. Вечна ће и неизбрисива срамота то бити!

12 Господ над војскама куша праведнога, и прозире срца и бубреге. Видећу ја твоју освету на њима, јер сам парбу своју теби поверио.

13 Певајте Господу, хвалите Господа! јер избави душу сиромаху од руке зликоваца.

14 Проклет да је дан у који се родих! Дан у који ме мати моја роди не био благословен!

15 Проклет да је човек који оцу моме јави: "Роди ти се мушко дете," и обрадова га!

16 Било том човеку као градовима које Господ без милости затре! Чуо он из јутра јаукање а у подне вику бојну!

17 Што ме не угушише у утроби материној! Што ми она гроб не поста! Зашто мати моја вечно не остаде трудна?

18 Што изиђох из утробе материне да жалост и муку гледам и да дане своје у срамоти трошим?

Глава 21.

1 Реч која дође Јеремији од Господа, кад је краљ Седекија послао к њему Пасхора, сина Мелхијина и Софонију, сина Масијина, свештеника, да му реку:

2 Упитај за нас Господа, јер Навуходоносор, краљ Вавилонски крену у рат на нас. Можда ће нам Господ учинити какво од својих чудеса да би он отишао од нас.

3 Јеремија им одговори: Реците Седекији:

4 Овако говори Господ, Бог Израиљев: Ево ја ћу натраг окренути оружје што је у вашим рукама, којим се изван зидова борите с краљем Вавилонским и с Халдејцима који су вас опколили, и скупићу их усред тога града.

5 Затим ћу ја војевати на вас руком подигнутом и мишицом крепком, и гневом и јарошћу и жестином великом.

6 Ударићу становнике овога града, и људи и животиње изгинуће од страшне куге.

7 А после тога, говори Господ, предаћу Седекију, краља Јудина, слуге његове, народ и оне који у овом граду остану од куге, од мача и од глади, у руке Навуходоносору, краља Вавилонскога, у руке непријатеља њихових и у руке оних који траже живот њихов; и Навуходоносор ће их побити мачем. Неће их жалити ни штедети, нити ће им се смиловати.

8 А народу томе реци: Овако говори Господ: Ево стављам пред вас пут к животу и пут к смрти.

9 Ко остане у овоме граду погинуће од мача или од глади или од куге; а ко изиђе и преда се Халдејцима, који су вас опколили, остаће жив, и живот ће му бити плен његов.

10 Јер ја окрећем поглед свој против овога града на зло а не на добро, говори Господ. Он ће бити предан у руке краља Вавилонскога, и он ће га огњем спалити.

11 И рећи ћеш дому Јудину: Слушајте реч Господњу!

12 Доме Давидов! Овако говори Господ: Јутром правду дајте, избављајте јадног од руку насилника, да се као пламен гнев мој не распали и разгори, да се не може угасити с безакоња дела ваших.

13 Ево ме на тебе, граде који у долини седиш усред равнице на стени, говори Господ, и ви који говорите: "Ко ће на нас доћи? и ко ће ући у станове наше?" -,

14 по плоду дела ваших казнићу вас, говори Господ. Потпалићу шуму вашу, и прождрећу околину њену.

Глава 22.

1 Овако говори Господ: Сиђи у дом краља Јудина, и реци онде ову реч.

2 Реци: Слушај реч Господњу, краљу Јудин који седиш на престолу Давидову, и ти и слуге твоје и народ твој, који улазите на ова врата.

3 Овако говори Господ: Будите прави и праведни, избављајте угњетаног из руку насилника, и не чините криво странцу, сироти и удовици, и не чините насиље и не проливајте крви праве на овоме месту.

4 Јер ако радите по овој речи, улазиће на врата овога дома краљеви који седе на престолу Давидову, на колима и на коњима, они, слуге њиховс и народ њихов.

5 Али ако не послушате ове речи, заклињем се собом, говори Господ, да ће се овај дом раскопати.

6 Јер овако говори Господ за дом краља Јудина: Ти си ми као Галад и врх Ливански; али ћу ја тебе у пустош обратити, у пусти град.

7 Затираче ја на тебе спремам, свакога с оружјем својим. Најлепше ће кедре твоје оборити и на огањ бацити.

8 Многи ће народи поред града овог пролазити и казаће један другом: Зашто то учини Господ овом граду великоме?

9 И одговориће се: Јер оставише савез Господа, Бога свога, и клањаше се туђим боговима и служише им.

10 Не плачите за мртвим, не жалите за њим; плачите за оним који полази, плачите, јер он неће више родне земље своје видети!

11 Јер овако говори Господ за Салума, сина Јосије, краља Јудина, који је на место оца свога Јосије краљевао, и који из места овога отиде: "Неће се он више вратити

12 него ће у месту он умрети куда га у робље одведоше, и он ове земље више видети неће."

13 Тешко ономе који кућу своју по неправди гради, собе своје по неправици, који чини да му ближњи ни за што ради и наднице му не издаје;

14 који вели: Велику ћу себи сазидати кућу и собе простране, и отвара у њој прозоре, и кедром облаже и намаже бојом црвеном!

15 Краљујеш ли ти што кедре волиш? Није и твој отац јео и пио? Али он је прав и праведан био, и њему је добро било.

16 Сиромаху и убогоме правицу даваше и њему је добро било. Није ли то познати ме? говори Господ.

17 Али очи твоје и срце твоје само за лакомством иду, да се крв праведна лије и да се зло и насиље чини.

18 Зато овако говори Господ за Јоакима, сина Јосије, краља Јудина: Неће се за њиме нарицати: "Јаох, брате мој! Јаох, сестро моја!" Неће се оплакати говорећи: "Јаох господару! Јаох величанство његово!"

19 Он ће магарећи гроб имати: вући ће се и избациће се иза врата Јерусалимских.

20 Попни се на Ливан и завичи! на Васану глас свој подигни! Вичи с виса Аваримског! јер који те воле, сви се сатраше.

21 Говорио сам ти у срећи твојој, а ти рече: Нећу те слушати. Тако си ти радио од младости своје; ниси гласа мога послушао.

22 Све пастире твоје ветар ће однети а који те воле, у робље ће ићи; и тада ћеш бити срамотан и збуњен зарад злоће своје.

23 Ти који на Ливану седиш, који на кедрима гнездо вијеш, тужно ли ћеш јадиковати када на те муке дођу као болови на жену која се порађа.

24 Жив сам! говори Господ, кад би Јехонија, син Јоакима, краља Јудина, бурма био на десници мојој, истргнућу те оданде!

25 Предаћу те онима који ти главу траже, у руке онима, пред којима ћеш задрхтати, у руке Навуходоносора, краља Вавилонскога и у руке Халдејаца.

26 Бацићу ја тебе и мајку твоју, која те родила, у туђу земљу где се нисте родили,и онде ћете умрети;

27 а у земљу у коју ће желети да се врате неће се вратити.

28 Је ли презрен, разбијен суд, тај Хонија? Је ли он нешто што вредности нема? Зашто ли су одбачени, он и род његов, зашто су бачени у земљу незнану?

29 O земљо, земљо, земљо, слушај реч Господњу!

30 Овако говори Господ: Запишите тог човека, као да нема деце, као човека коме дани неће срећни бити, јер нико од порода његова неће на престо Давидов засести, нити Јудом краљевати.

Глава 23.

1 Тешко пастирима који потиру и размећу стадо паше моје! говори Господ.

2 Зато овако говори Господ, Бог Израиљев, за пастире који пасу народ мој: Разметнусте овце моје, разагнасте их, нисте се ви о њима бринули. Зато ћу вас казнити за злоћу дела ваших, говори Господ.

3 А остатак од оваца својих покупићу из земаља куд их разагнах, и вратићу на паше њихове, и оне ће се наплодити и намножити.

4 Даћу им пастире који ће их чувати, и неће се оне више бојати ни плашити, и ни једне неће фалити, говори Господ.

5 Гле, иду дани, говори Господ, у које ћу подигнути Давиду клицу праведну која ће у срећи краљевати, и на земљи правду и праведност извршити.

6 У његове ће се дане спасти Јуда, Израиљ ће мир у стану своме имати, и ево како ће се име њему дати: Господ, правда наша!

7 Зато, ево, иду дани, говори Господ, у које се неће више казати: Жив је Господ који је синове Израиљеве из земље египатске извео!

8 Него ће се казати: Жив је Господ који је извео и довео из северне земље род од дома Израиљева, и од свих земаља куд их бејах разагнао!, и они ће у својој земљи пребивати.

9 О пророцима. Пуца срце моје у мени, трепећу све кости моје, ја сам као пијан човек, као човек кога је освојило вино, ради Господа и ради светих речи његових.

10 Јер је пуна браколомстви земља, жалосна је због клетава земља; у пустињи се исушише њиве. На зло трче; снаге само за неправду имају.

11 Покварени су пророци и свештеници, и у своме дому злоћу њихову налазим, говори Господ.

12 Зато ће пут њихов клизав бити и мрачан, гурнуће се и попадаће; јер ћу на њих зло пустити у години кад их казним, говори Господ.

13 У пророка Самаријских видео сам безумље, Валом пророковаше, и народ мој Израиљев заведоше.

14 Ал' у пророка Јерусалимских видео сам страшних ствари; браколомници су, у лажи ходе, укрепљују руке зликовачке, да се нико од злоће своје не поврати. Сви су они као Содом пред очима мојим а становници Јерусалима као Гомор.

15 Зато овако говори Господ над војскама о пророцима: Ево ћу их пеленом нахранити, и горком их водом напојити; јер од пророка Јерусалимских поплави безумље целу земљу.

16 Овако говори Господ над војскама: Не слушајте речи пророка који вама пророкују! Заводе вас ка ништавним делима, уобразиље срца свог говоре, а не што из уста Господњих иде.

17 Онима који ме мрзе говоре: Господ је казао: Мир ћете имати; и свакоме који по нагону срца свога иде говоре: Неће на вас доћи зло.

18 Ко ли је на већу Господњему био и видео њега или чуо реч његову? Ко је речи његовој ухо пригнуо и њу чуо?

19 Ево иде вихор Господњи, праска гнев његов и удара олуја његова, јуриша на главе бездушника.

20 Гнев Господњи неће се умирити док не учини и не изврши што је у срцу наумио. Ви ћете га после разумети.

21 Не послах ја тих пророка, и они се затрчаше; не говорих ја њима, а они пророковаше.

22 Да су у мом већу били тад би моје речи народу моме рекли и одвраћали их од злог пута њиховог и од злоће дела њихових.

23 Јесам ли ја Бог само из близа, говори Господ, и нисам ли Бог и из далека?

24 Може ли се сакрити ко на скровито место а да га ја не видим? говори Господ. Не испуњам ли ја небо и земљу? говори Господ.

25 Чуо сам што пророци говоре који у моје име лаж проричу, говорећи: Уснио сам! уснио сам!

26 Докле ли ће ти пророци лаж пророковати, пророковати срца свог превару?

27 Они мисле да ће заборавити име моје народ мој за снове што ближњем свом причају као што га оци њихови заборавише због Вала.

28 Пророк који је сан уснио нека каже тај свој сан; али ко је речи моје чуо, нека верно моју реч говори. Што да се плева с пшеницом помеша?, говори Господ.

29 Није ли реч моја као пламен, говори Господ, и као маљ који камен разбија?

30 Зато ево ме на те пророке, говори Господ, који речи моје један од другога краду.

31 Ево ме на те пророке, говори Господ, који своју реч узимљу а за моју је дају.

32 Ево ме на оне који лажне снове пророкују, говори Господ, причају и народ мој заводе лажима својим и дрскошћу својом. Нисам ја њих послао, нити им заповести дао, и они од никакве помоћи том народу нису, говори Господ.

33 Пита ли те народ овај, пророк или свештеник: "Која ли је претња Господња?" тад им реци каква је та претња: "Одбацићу вас", говори Господ.

34 А пророка, свештеника и народ који рече: "Претња Господња", ја ћу њега казнити, њега и дом његов.

35 Ви ћете сви ближњему своме и брату своме казати: Шта одговори Господ? Шта рече Господ?

36 Али не реците више: "Претња Господња", јер ће реч његова сваком претња бити; а ви изврћете речи Бога живога, Господа над војскама, Бога нашега.

37 Овако реци пророку: Шта ти одговори Господ? Шта ти рече Господ?

38 А ако још кажете: "Претња Господња", тад овако говори Господ: Што ви ту реч говорите: "Претња Господња", а ја слах ка вама да вам кажу: не говорите: "Претња Господња";

39 зато ћу вас ја заборавити, одбацићу и вас и град који сам вама и оцима вашим дао.

40 И на вас ћу вечну поругу навалити и срамоту вечну која се неће заборавити.

Глава 24.

1 Господ ми показа две котарице смокава положене пред храмом Господњим, пошто Навуходоносор, краљ Вавилонски зароби и одведе у Вавилон Јехонију, сина Јоакимова, краља Јудина, поглавице Јудине, дрводеље и браваре.

2 У једној котарици бејаху смокве врло добре, какве су ране смокве, а у другој котарици бејаху врло рђаве смокве, које се не могаху јести, тако бејаху рђаве.

3 Господ ми рече: Шта видиш, Јеремија? Ја одговорих: Смокве. Добре су смокве врло добре, а рђаве су врло рђаве, да се не могу јеси, тако су рђаве.

4 Реч Господња овако ми проговори:

5 Овако говори Господ, Бог Израиљев: Као што си ти разликовао те добре смокве, тако ћу ја разликовати, да му помогнем, робље Јудино које отерах из овог места у земљу Халдејску,

6 и погледаћу на њих оком милостивим и вратићу их у ову земљу, и утврдићу их и нећу их више ништити, насадићу их и нећу их више чупати.

7 Даћу им срце да познају да сам ја Господ, и они ће бити мој народ и ја ћу бити њихов Бог, ако се поврате к мени свим срцем својим.

8 И какве су оне рђаве смокве које се не могу јести, како су рђаве, таквим ћу ја учинити Седекију, краља Јудина, и поглавице његове и остатак Јерусалима, који остане у овој земљи и који живи у земљи египатској.

9 Учинићу их примером ужаса, несреће за сва краљевства земље, примером срамоте, ружења и проклетства у свим местима куд их протерам.

10 Послаћу на њих мач, глад и кугу докле их не нестане са земље коју сам дао њима и оцима њиховим.

Глава 25.

1 Реч која проговори Јеремији за сав народ Јудин четврте године Јоакима, сина Јосијина, краља Јудина -, а то беше прва година Навуходоносора, краља Вавилонскога -,

2 реч коју Јеремија изговори свему народу Јудину и свим становницима Јерусалима, говорећи:

3 Од тринаесте године Јосије, сина Амонова, краља Јудина, до данас, има већ двадесет и три године да ми реч Господња проговори. Ја говорих вама, говорих вам из рана јутра, али ви не послушасте.

4 Господ вам посла све слуге своје, пророке, он их посла за рана јутра, али ви не послушасте, нити пригнусте уха свога да бисте чули.

5 Они говораху: Вратите се сваки са свог пута злога и од злоће дела својих, па ћете остати у земљи коју Господ даде вама и оцима вашим, од века до века;

6 не идите за другим боговима, да им се клањате, и не гневите ме делом руку својих, и нећу вам учинити зла.

7 Али ме ви не послушасте, говори Господ, него ме гневисте делом руку својих за своје зло.

8 Зато овако говори Господ над војскама. Што моје речи не послушасте,

9 ево ја ћу послати по све народе северне, говори Господ, и по Навуходоносора, краља Вавилонскога, слугу свога, и довешћу их на ту земљу и на становнике њене, и на све те околне народе, које ћу затрти, и учинићу да буду чудо и подсмех и пустош вечна.

10 Учинићу да нестане међу њима гласа радости и гласа весеља, гласа младожењина и гласа невестина, лупе од жрвања и светлости од жишка.

11 Сва ће та земља бити пустош и чудо, и ти ће народи служити седамдесет година краљу Вавилонскоме.

12 Али кад се наврши седамдесет година, онда ћу казнити краља Вавилонскога и онај народ, говори Господ, за безакоња њихова; казнићу земљу Халдејску и обратићу је у пустош вечну.

13 Пустићу на ту земљу све што сам говорио о њој, све што је написано у овој књизи, што је Јеремија пророковао за све народе.

14 Јер ће и њих велики народи и силни краљеви покорити, и ја ћу им вратити по делима њиховим и по раду руку њихових.

15 Јер овако ми рече Господ, Бог Израиљев: Узми из руке моје ову чашупуну вина гнева мога, и напоји из ње све народе којима те пошљем.

16 Пиће они и заљуљаће се, постаће као луди кад угледају мач који ћу међу њих послати.

17 И ја узех чашу из руке Господње, и напојих све те народе којима ме Господ посла:

18 Јерусалим и градови Јуде, краљеве и кнезове њихове, да се од њих пустош учини, чудо, подсмех и проклетство, како се то данас види:

19 Фараона краља египатскога и слуге његове, кнезове његове, и сав народ његов;

20 сву Асирску и све краљеве од земље Уза, све краљеве земље филистејске, Аскалон и Газу и Акарон и све што оста од Азота,

21 Едом и Моав и синове Амонове.

22 Све краљеве Тирске и све краљеве Сидонске, и краљеве на острвима преко мора;

23 и Дедана и Тему и Вуза, и све оне који крајеве браде брију;

24 све краљеве Арапске, и све краљеве Арапа који у пустињи седе;

25 све краљеве Зимријске, све краљеве Еламске и све краљеве Мидске;

26 све краљеве северне, ближе и далеке, једне и друге, и сва краљевства света која су на земљи. А за њима пиће краљ Сисашки.

27 И реци им: Овако говори Господ над војскама, Бог Израиљев: Пијте, опијте се и бљујте, и падајте и не устајте више на углед мача који ћу међу вас пустити!

28 А ако из руке твоје неће чашу узети да пију, реци њима: Овако говори Господ над војскама: Пићете!

29 Јер ево ја почињем пуштати зло на град над којим име моје се призива; а ви ли ћете остати без казне? Нећете ви без казне остати, јер ћу ја мач на све становнике земљедозвати, говори Господ над војскама,

30 А ти им све ове речи пророкуј, и реци им: Зарикнуће Господ са висине; из светога стана његовога одјекнуће његов глас, зарикнуће из стана седишта свога, завикаће као они који грожђе газе на све становнике земље.

31 Стићи ће одјек до крајева земље, јер ће се Господ с народима обрачунати, судиће се са сваким телом. Бездушнике мачу он предаје, говори Господ.

32 Овако говори Господ над војскама: Ево иде погибија од народа до народа, велика олуја с краја се земље диже.

33 Које Господ у тај дан побије од краја до краја земље ће лежати и неће се нити оплакати, нити покупити, нити сахранити; биће као ђубре на земљи.

34 Ридајте пастири и вичите! У пепелу се ваљајте и ви стада вођи! Јер стигоше дани када ће вас све поклати. Разбићу вас и пашћете као скупоцен суд.

35 Пастирима нема више уточишта нити избављења главарима стада!

36 Вика се пастира чује и јаук главара стада, јер им Господ пашу затире.

37 Станови се мирни разваљују од жестоког гнева Господњега.

38 Стан је свој као лавић ложу своју напустио, јер опусте земља њихова, од жестине разорачеве и од љутог гнева његовога.

Глава 26.

1 У почетку краљевања Јоакима, сина Јосијина, краља Јудина, дође ова реч од Господа, говорећи:

2 Овако говори Господ: Стани у трему дома Господњега и говори онима који долазе из свих градова Јудиних да се поклоне у дому Господњему, све речи које ти заповедам да им кажеш, ни једне речи не изостави.

3 Може бити да ће послушати, и вратити се сваки са свог пута злога; и тад ћу се оканити зла које им мишљах учинити за злоћу дела њихових.

4 Реци им, дакле: Овако говори Господ: Ако ме не послушате кад вам заповедам да ходите по закону моме, који сам пред вас ставио,

5 да слушате речи слуга мојих, пророка, које вам ја шаљем, које вам још за рана јутра послах, али их ви не послушасте,

6 учинићу са домом овим као са Силомом и од овог града направићу проклетство за све народе на земљи.

7 Свештеници и пророци и сав народ чуше те речи које Јеремија изговори у дому Господњему.

8 И кад Јеремија изговори све што му Господ беше заповедио да каже свему народу, свештеници, пророци и сав народ га ухватише говорећи: Погинућеш!

9 Зашто пророкујеш у име Господње говорећи: Овај ће дом бити као Силом, и овај ће се град опустошити и лишити становника? И сав се народ скупи у дому Господњему око Јеремије.

10 Кад поглавице Јудине чуше за то, они пођоше из дома краљевскога у дом Господњи и седоше пред нова врата дома Господњега.

11 Тад свештеници и пророци овако говорише поглавицама и свему народу: Овај је човек заслужио смрт, јер пророкова против овога града као што својим ушима чусте.

12 Јеремија рече свим поглавицама и свему народу: Господ ме посла да пророкујем против овога дома и против овога града све оно што сте чули.

13 А сад ви поправите путеве своје и дела своја, послушајте реч Господа, Бога свога, и Господу ће се сажалити ради зла које је изрекао за вас.

14 А ја, ево сам у вашим рукама, чините од мене што мислите да је добро и право.

15 Али знајте само, ако ме убијете, да ћете свалити крв праву на себе, на овај град и на становнике његове, јер ме је доиста Господ послао к вама да говорим све ове речи, да их чујете.

16 Поглавице и сав народ рекоше свештеницима и пророцима: Овај човек није заслужио смрт, јер нам је говорио у име Господа, Бога нашега.

17 И неки од старешина усташе и рекоше свему збора народа:

18 Михеј Морашћанин пророкова у време Језекије, краља Јудина, и рече свему народу Јудину: Овако говори Господ над војскама: Сион ће се као њива преорати, Јерусалим ће гомила камења постати, а гора домовна шума висока.

19 Је ли га зато убио Језекија, краљ Јудин, и сав Јуда? Није ли се Језекија бојао Господа? Не моли се он Господу? И Господу се сажали ради зла које беше изрекао на њих. И ми да метнемо тако велико зло на душе своје?

20 Беше још један човек који пророковаше у име Господње, Урија, син Семајин, из Киријат-Јарима. Он пророкова против овога града и против ове земље исто онако као Јеремија.

21 Краљ Јоаким и све војводе његове и све поглавице чуше речи његове, и краљ хтеде да га убије. Али Урија, сазнавши за то, побоја се, побеже и пође у Египат.

22 Краљ Јоаким посла људе у Египат, Елнатана, сина Аховорова и друге с њим.

23 Они изведоше Урију из Египта и доведоше га ка краљу Јоакиму, који га уби мачем, и баци тело његово у гробље синова народа.

24 Али рука Ахикама, сина Сафанова, би уз Јеремију, и спречи да се он преда у руке народу да га погуби.

Глава 27.

1 У почетку краљевања Јоакима, сина Јосијина, краља Јудина, дође ова реч Јеремији од Господа, говорећи:

2 Овако ми проговори Господ: Начини себи свезе и јарам, и метни себи око врата.

3 Пошљи их краљу Едомском и краљу Моавском, краљу синова Амонових, краљу Тирском и краљу Сидонском, по изасланицима који ће доћи у Јерусалим к Седекији, краљу Јудину,

4 којима ћеш дати моје заповести за њихове господаре, говорећи: Овако говори Господ над војскама, Бог Израиљев: Ово реците својим господарима:

5 Ја сам створио земљу и људе и животиње што су на земљи силом својом великом и мишицом својом подигнутом, и дајем земљу коме је мени драго.

6 Сада ја дајем све те земље у руке Навуходоносору, краљу Вавилонскоме, слузи своме; дајем му и зверје пољско да му служи.

7 Сви ће народи служити њему и сину његовом и унуку његовом, докле не дође време и његовој земљи, и велики народи и силни краљеви покоре га.

8 А који народ или краљевство не би хтело служити Навуходоносору, краљу Вавилонскоме, и не би хтео савити врат свој у јарам краља Вавилонскога, таки ћу народ ја казнити, говори Господ, докле га не истребим руком његовом.

9 И ви не слушајте пророка својих ни врача својих, ни сањара својих, ни гатара ни бајача својих који вам говоре: Нећете служити краљу Вавилонскоме!

10 Јер вам они лажи пророкују, да се ви удаљите из земље своје и да бих вас ја протерао, и да изгинете.

11 Али народ који ће да савије врат свој под јарам краља Вавилонскога и служи му, ја ћу оставити у земљи његовој, говори Господ, да је ради и станује у њој.

12 Све ово рекао сам и Седекији, краљу Јудину: Савијте врат свој под јарам краља Вавилонскога и служите њему и народу његовоме и живећете.

13 Зашто да погинете ти и народ твој од мача, од глади и до куге, као што рече Господ за народ који не би служио краљу Вавилонскоме?

14 Не слушајте, дакле, што говоре пророци који вам кажу: Нећете служити краљу Вавилонскоме, - јер вам они пророкују лажи.

15 Ја их нисам послао, говори Господ, него лажно у моје име пророкују, како бих вас прогнао да изгинете и ви и пророци који вам пророкују.

16 Свештеницима и свему народу рекох: Овако говори Господ: Не слушајте што говоре ваши пророци који вам пророкују: Ево, посуђе дома Господњега вратиће се ускоро из Вавилона. Јер вам они пророкују лаж.

17 Не слушајте их; служите краљу Вавилонскоме и живећете. Зашто да тај град опусти?

18 Ако су они пророци и ако је реч Господња у њих, нека моле Господа над војскама да посуђе што је остало у дому Господњему и у дому краља Јудина и у Јерусалиму не отиде у Вавилон.

19 Јер овако говори Господ над војскама за стубове и за море и за подножја и за друго посуђе што је остало у том граду,

20 које не узе Навуходоносор, краљ Вавилонски, када из Јерусалима одведе у Вавилон у ропство Јехонију, сина Јоакимова, краља Јудина, и све главаре Јудине и Јерусалимске,

21 овако говори Господ над војскама, Бог Израиљев, за посуђе што оста у дому Господњему и у дому краља Јудина у Јерусалиму:

22 У Вавилон ће се однети и онде ће бити до дана кад ћу их казнити, говори Господ, кад ћу га донети и вратити на ово место.

Глава 28.

1 Исте те године, у почетку краљевања Седекије, краља Јудина, петога месеца четврте године, рече ми Ананија, син Азоров, пророк из Гаваона, у дому Господњему пред свештеницима и пред свим народом:

2 Овако говори Господ над војскама, Бог Израиљев: Ломим јарам краља Вавилонскога!

3 До две године вратићу на ово место све посуђе дома Господњега које Навуходоносор, краљ Вавилонски узе и однесе одавде у Вавилон.

4 И Јехонију, сипа Јоакимова, краља Јудина, и све робље Јудино што отиде у Вавилон опет ћу довести на ово место, говори Господ, јер ћу сломити јарам краља Вавилонскога.

5 Јеремија, пророк, одговори пророку Ананији пред свештеницима и пред свим народом, који стајаше у дому Господњему.

6 Јеремија пророк рече: Амин! Да учини Господ тако! Да Господ испуни рсчи које пророкујеш, и да врати посуђе дома Господњег и све робље из Вавилона на ово место!

7 Али само чуј ову реч коју ћу казати на твоје уши и на уши целога народа:

8 Пророци који су били пре мене и пре тебе, од старине, они пророковаше моћним земљама и силним краљевствима рат, невољу и кугу,

9 али ако који пророк прориче мир, тада се по испуњавању онога што он прориче познаје је ли он у истини од Господа послан.

10 Тада Ананија пророк скиде јарам с врата пророку Јеремији и сломи га.

11 И Ананија рече пред свим пародом: Овако говори Господ; овако ћу сломити јарам Навуходоносора, краља Вавилонскога до две године с врата свих народа. И пророк Јеремија отиде.

12 Пошто Ананија пророк скиде јарам с врата Јсремије пророка, реч Господња проговори Јеремији и рече:

13 Иди и кажи Ананији: Овако говори Господ: Сломио си јарам дрвени, али место њега имаћеш гвозден јарам.

14 Јер овако говори Господ над војскама, Бог Израиљев: Гвозден јарам мећем на врат свим тим народима, да служе Навуходоносору, краљу Вавилонскоме, и служиће му; ја му и зверје пољско дајем.

15 И Јеремија пророк рече Ананији поруку: Чуј, Ананија, није тебе послао Господ, и ти си учинио да се овај народ поузда у лаж.

16 Зато овако говори Господ: Ево те ја терам из земље. Ове ћеш године ти умрети, јер су речи твоје одмет од Господа!

17 И пророк Ананија умре седмог месеца те године.

Глава 29.

1 Ово је садржина посланице коју пророк Јеремија посла из Јерусалима к остатку старешина заробљених, свештеницима и пророцима и свему народу који Навуходоносор пресели из Јерусалима у Вавилон,

2 пошто краљ Јехонија, краљица, евнуси, поглавице Јуде и Јерусалима, дрводеље и ковачи изиђоше из Јерусалима.

3 Он је преда Еласи, сину Сафанову, и Гемарији сину Хелкијину, које Седекија, краљ Јудин, посла у Вавилон к Навуходоносору, краљу Вавилонскоме. Она беше овако састављена:

4 Овако говори Господ над војскама, Бог Израиљев, свему робљу које преселих из Јерусалима у Вавилон:

5 Зидајте куће и седите у њима; садите вртове и једите род њихов; жените се и рађајте синове и кћери;

6 жените синове своје и удајте кћери своје, нека рађају синове и кћери, и множите се ту и не умањујте се.

7 Тражите добро граду у који вас преселих и молите се за њ Господу, јер у добру његовом биће и ваше добро.

8 Јер овако говори Господ над војскама Бог Израиљев: Немојте да вас варају ваши пророци који су међу вама, и ваши врачи, и не слушајте сањаоце своје чије ви снове изазивате.

9 Јер вам они пророкују лажи у моје име. Ја њих нисам послао, говори Господ.

10 Него ево што Господ говори: Кад се у Вавилону наврши седамдесет година опоменућу се вас и испунићу вам добру реч своју, и вратићу вас на ово место.

11 Јер ја знам намисли које имам за вас, говори Господ, намисли мира а не невоље да вам дам будућности и наде.

12 Ви ћете ме призвати и отићи ћете, молићете ми се и ја ћу вас услишити.

13 Тражићете ме и наћи ћете ме, ако ме тражите свим срцем својим.

14 И даћу вам да ме нађете, говори Господ, и вратићу робље ваше, и сабраћу вас из свих народа и из свих места у која сам вас разагнао, говори Господ, довешћу вас опет на место одакле сам вас иселио.

15 Али ви кажете: Господ нам подиже пророке у Вавилону!

16 Овако говори Господ за краља који седи па престолу Давидову и за сав народ који је у овом граду, за браћу вашу која не отидоше с вама у ропство;

17 овако говори Господ над војскама: Ево ја ћу пустити на њих мач, глад и кугу, и учинићу их да буду као рђаве смокве, које се не могу јести, како су рђаве.

18 Гонићу их мачем, глађу и кугом, и учинићу да се потуцају по свима краљевствима земље, да буду уклин и чудо и подсмех и руг код свих народа у које их терам.

19 Јер не послушаше моје речи, говори Господ, кад слах к њима слуге своје пророке још из рана јутра; - али они не послушаше, говори Господ.

20 Слушајте дакле ви реч Господњу, ви сви заробљени које послах из Јерусалима у Вавилон.

21 Овако говори Господ над војскама, Бог Израиљев, за Ахава, сина Колајина и за Седекију, сина Масијина, који вам пророкују у име моје лажи; ево ја их предајем у руке Навуходоносору, краљу Вавилонскоме, да их побије на ваше очи.

22 Они ће се узети за уклин међу све робље Јудино које је у Вавилопу, те ће се говорити: Господ да учини од тебе као од Седекије и као од Ахава, које краљ Вавилонски исече на огњу.

23 Јер они учинише грдило у Израиљу, чинећи прељубу са женама ближњих својих и говорећи лажи у моје име, што им ја не заповедих. Ја знам то и сведок сам, говори Господ.

24 Реци Семаји из Нелама:

25 Овако говори Господ над војскама, Бог Израиљев: Послао си у своје име свему народу који је у Јерусалиму, и Софонији, сину Масијину, свештенику, и свим свештеницима књигу овако састављену:

26 Господ те постави свештеником на место свештеника Јодаја да пазите у дому Господњему на свакога човека безумна а који се гради пророк, да их мећеш у тамницу и у вериге.

27 Зашто, дакле, не укори Јеремију Анатоћанина, који се гради пророк међу вама,

28 који нам поручи у Вавилон: Дуго ће трајати ропство; градите куће и седите у њима, и садите вртове и једите род њихов!

29 Свештеник Софонија прочита ту књигу пред пророком Јеремијом.

30 И реч Господња дође Јеремији говорећи:

31 Пошљи к свему робљу и поручи: Овако говори Господ за Семају из Нелама: Што вам пророкује Семаја, а ја га не послах, и даје вам лажне наде,

32 зато овако говори Господ: Ево ја ћу казнити Семају Неламљанина и пород његов. Неће од њега нико остати у овоме народу, нити ће видети добра што ћу ја учинити народу своме, говори Господ, јер су његове речи одмет од Господа.

Глава 30.

1 Реч која дође Јеремији од Господа говорећи:

2 Овако говори Господ, Бог Израиљев. Напиши у књигу све речи које ти говорим.

3 Ево иду дани, говори Господ, кад ћу повратити робље народа свога Израиља и Јуде, говори Господ, и довешћу их натраг у земљу коју сам дао оцима њиховим, и они ће је држати.

4 Ово су речи које Господ рече за Израиља и Јуду:

5  Овако говори Господ: Вику од страха чујемо; то је ужас, није то мир.

6  Питајте и видите да ли мушко рађа? Зашто дакле видим да се за бедра своја људи држе као жена која се порађа? Зашто су сва лица побледела?

7  Јаох! јер је то велики дан, никад није таквог било. То је време муке за Јакова. Ал’ он ће се избавити.

3  У тај дан, говори Господ над војскама, склонићу ја јарам његов с врата твога и твоје ћу свезе покидати, и неће те више туђин подјармити.

9  Господу ће они, Богу своме, служити и Давиду, краљу своме, кога ћу им подигнути.

10 И ти Јакове, слуго моја, не бој ми се, говори Господ, не плаши се, Израиљу! Јер ћу те ја избавити из земље далеке, избавићу семе твоје из земље ропства његова. Вратиће се Јаков и науживаће се мира и покоја, и нико му сметати неће.

11 Јер сам ја са тобом, говори Господ, да те избавим. Уништићу све народе међу које сам те ја расејао; ал’ ја тебе нећу уништити; праведно ћу тебе казнити; не могу те оставити без казне.

12 Овако говори Господ: Полом је твој тежак и рана је твоја болна.

13 Нико нема да те брани, ни да вида рану твоју; нема теби лека нити оздрављења.

14 Сви који те волеше напуштају те, нико се за те не стара; јер сам те ја душмански ударио, жестоко сам те казнио за многа безакоња твоја и за силне грехе твоје.

15 Што то тужиш због те ране своје и тешкога бола свога? За многа безакоња твоја и за силне грехе твоје учино сам то теби.

16 Али сви који те прождиру, прождреће се, и душмани твоји у ропство ће ићи; који те плене биће оплењени и пљачки ћу све предати који тебе опљачкају.

17 А тебе ћу исцелити, завидаћу ране твоје, говори Господ. Јер те они зову отераном, Сионом за кога нико ни не мари.

18 Овако говори Господ: Ево враћам робље из шатора Јаковљевих, смилујем се становима њиховим; президаће се град на своме месту, вратиће се двор као што је био.

19 И из њихове средине дизаће се хвале и гласови радости. Намножићу их, неће се умалити, узвисићу их, неће се понизити.

20 Синови ће њихови као и пре бити, и шатор ће њихов преда мноме бити, и казнићу све тлачитеље његове.

21 Кнез ће њихов од њиховога рода бити, и из њих ће њихов изабрати се владар, и даћу му да к мени приступи и к мени ће приступити; јер ко би сам смео к мени приступити? Говори Господ:

22 Ви ћете мој народ бити а ја ћу вам бити Бог.

23 Ево иде вихор Господњи, праска његов гнев, удара олуја његова, на бездушне главе наваљује.

24 Неће се гнев Господњи умирити док не учини и изврши што је у срцу наумио. Ви ћете га после разумети.

Глава 31.

1 У то време, говори Господ, ја ћу свим пророцима Израиљевим бити Бог, и он ће мој народ бити.

2  Овако говори Господ: Народ који оста од мача нађе милост у пустињи. Израиљ иде к месту одмора свога.

3  Из далека ми се јавља Господ: Љубим те љубављу вечном, зато милост своју теби чувам.

4  Опет ћу те утврдити и бићеш утврђена девице Израиљева! Опет ћеш се ти даирама својим веселити и усред игре излазити веселе.

5  Опет ћеш ти винограде на брдима Самаријским садити, садиће тежаци твоји и они ће род обрати.

6 Јер ће доћи дани кад ће с горе Јефремове завикати страже: Устаните да у Сион идемо ка Господу, к Богу своме!

7 Јер овако говори Господ: Радосне гласове дижите због Јакова, подвикујте усред народа радосно! Дижите свој глас, песме попевајте и реците: Спаси, Господе, народ свој, остатак Израиљев!

8 Ево их ја враћам из северне земље, из крајева земље их ја купим, међу њима су и слепи и хроми, трудна жена и која се порађа; велико је мноштво које се овамо враћа.

9 Плачући иду и ја их водим усред молитава њихових; водим их води живој, путем којим се не спотичу; јер сам отац Израиљу а Јефрем је мој првенац.

10 Чујте, народи, реч Господњу, јављајте је острвима далеким! Реците: Који расеја Израиља, скупиће га, и чуваће као пастир стадо своје.

11 Јер искупи Господ Јакова, искупи из руку јачих од њега.

12 Доћи ће и радосне ће гласе на Сионским висинама пуштати, к благу ће Господњем стећи се, к житу, вину и уљу, к овцама и говедима, и душа ће у њима бити као башта заливена и неће у тузи више бити.

13 Веселиће се тад девојке у игри, веселиће се момци, а и старци ће весели бити. Окренућу у радост жалост њихову; утешићу их; даћу им весеља по жалости њиховој.

14 И душу ћу свештеника претилином наситити, и добра ће се мога наситити мој народ, говори Господ.

15 Овако говори Господ: Врисак зачу се у Рами, нарицање и плакање горко; Рахиља за децом својом плаче и за децом својом неће да с’ утеши, јер њих више нема.

16 Овако говори Господ: Устављај плач свој, устављај сузе од очију својих, јер има плата делу твоме, говори Господ; вратиће се они из земље душманске.

17 Има нада за будућност твоју, говори Господ; на међе ће своје вратити се синови твоји.

18 Чујем Јефрема како тужи: Казнио си ме и кажњен сам као јуне неукроћено. Обрати ме да се обратим, јер си ти Господ, Бог мој!

19 Пошто се одметнух, кајем се, и пошто грехе своје признах, по бедру се ударам. Срамим се и стидим се, јер срамоту своје младости носим.

20 Је ли ми Јефрем мио син, дете мени драго? Јер што више о њему говорим још се више ја њега спомињем, јер је срце моје устрептало за њим: смиловаћу му се, говори Господ.

21 Метни знаке, коље ударај! Пази на пут, на стазу којом си прошла; врати се, девице Израиљева, врати се у градове своје!

22 Докле ли ћеш ти скитати, кћери залутала! Јер на земљи ново Господ чини: Жена ће човека да тражи.

23 Овако говори Господ над војскама, Бог Израиљев: Ево што ће се још у земљи Јудиној и градовима њеним говорити кад им вратим робље њихово: Благословио те Господ, стане правде, горо света!

24 Ту ће се Јуда и градови његови настанити, тежаци и они који за овцама иду.

25 Јер клонулу ћу душу освежити и сваку ћу наситити душу изнемоглу.

26 У том се пробудих и погледах добар ми је сан био.

27 Ево иду дани, говори Господ, кад ћу дом Израиљев и дом Јудин засејати семеном од људи и од животиња.

28 И као што сам на њих пазио да ишчупам, да оборим, кварим, рушим и да им зло чиним, тако ћу пазити на њих да зидам и садим, говори Господ.

29 У те дане неће се више говорити: Оци грожђе кисело једоше а синовима зуби трну; него ће сваки за свој грех погинути,

30 и ко грожђе кисело једе њему зуби ће да трну.

31 Ево иду дани, говори Господ, кад ћу чинити с домом Израиљевим и с домом Јудиним нов савез.

32 Не ко савез који с оцима њиховим учиних, кад их за руку узех да их из земље египатске изведем, а који они прекршише, мада сам им ја господар био, говори Господ;

33 него ево савеза који ћу са домом Израиљевим уредити после овнх дана, говори Господ: Закон свој ћу у њих ја метнути, написаћу га у срцу њиховом и бићу њихов Бог и они ће мој народ бити.

34 Неће више пријатељ пријатеља учити ни брат брата говорећи: Познајте Господа! Јер ће ме сви познати, од најмањег до највећег, говори Господ. Јер ћу им опростити недела њихова и греха њиховог нећу више помињати.

35 Овако говори Господ који је створио сунце да дању светли, и поставио месец и звезде да светле ноћу, који море диже и чини да буче валови његови, коме је име Господ над војскама:

36 Ако ти закони преда мном престану, говори Господ, и род ће Израиља престати бити народ преда мном.

37 Овако говори Господ: Ако се може небо на висини измерити, онда ћу ја цело племе Израиљево одбацити за све оно што учинише, говори Господ.

38 Ево иду дани, говори Господ, кад ће се у част Господњу президати град од куле Ананеилове до врата на углу.

39 Још ће и даље ићи уже мерачко, до брега Гарива, и крајину опколиће Гоатску.

40 И цела ће се долина лешева и пепела и сва поља до потока Кедрона Господу посветити, и неће се развалити ни потрти довека.

Глава 32.

1 Реч која дође Јеремији од Господа десете године Седекије, краља Јудина, а то беше осамнаеста година Навуходоносорова.

2 Војска краља Вавилонскога бејаше опколила Јерусалим, и пророк Јеремија беше затворен у трему од тамнице која беше у двору краља Јудина.

3 Седекија, краљ Јудин, затвори га и рече му: Зашто пророкујеш говорећи: Овако говори Господ: Ево ја предајем тај град у руке краљу Вавилонскоме и он ће га узети?

4 Седекија, краљ Јудин неће утећи из руку Халдејаца, него ће бити предан у руке краљу Вавилонскоме, и говориће му устима у уста и својим ће га очима видети очи његове.

5 Краљ Вавилонски одвешће Седекију у Вавилон, и он ће остати ондe докле га се не опоменем, говори Господ: Ако се бијете с Халдејцима нећете имати cpeћe.

6 Рече Јеремија: Дође ми реч Господња говорећи:

7 Ево Анамеило, син Салума, стрица твога, иде к теби да ти каже: Купи моју њиву у Анатоту, јер ти имаш право откупа да је купиш.

8 И Анамеило, син стрица мога дође к мени по речи Господњој у трем од тамнице и рече ми: Хајде купи моју њиву у Анатоту, у земљи Венијаминовој, јер теби припада по наслеђу и по праву откупа; купи је! Ја разумех да је то реч Господња.

9 Ја купих од Анамеила, сина стрица свога, ту њиву у Анатоту и измерих му сребро, седамнаест сикли сребра.

10 Написах погодбу и запечатих, и узех сведоке, измерих сребро на меру,

11 и узех и запечаћено писмо куповине по закону и уредбама, и оно отворено,

12 и дадох писмо о куповини Варуху, сину Нирије сина Масијина пред Анамеилом, братучедом својим и пред сведоцима, који се потписаше на писму о куповини пред свим Јудејцима који сеђахy у трему од тамнице.

13 И дадох Варуху пред њима ову заповест:

14 Овако говори Господ над војскама, Бог Израиљев: Узми ово писмо, писмо о куповини запечаћено и ово писмо отворено, и метни их у земљани суд да остану дуго времена.

15 Јер овако говори Господ над војскама, Бог Израиљев: Још ће се куповати куће и њиве и виногради у овој земљи.

16 И пошто дадох писмо о куповини Варуху, сину Ниријину, управих Господу ову молитву:

17 Ах, Господе, Господе, гле, ти си небо и земљу створио силом својом и мишицом својом подигнутом: ништа није зачудно од тебе.

18 Ти и тисућњем колену милост чиниш и ти бездушност отаца у недрима синова њихових након њих кажњаваш. Ти си Бог велики и силни, име ти је Господ над војскама.

19 Велик си ти у савету и силан на делу; очи твоје на свима су путевима синова човечјих, да даш свакоме по путевима његовим, и по плоду дела његових.

20 Знаке си ти и чудеса до данас у земљи египатској учинио, и у Израиљу и међу свим људима, и себи си име стекао као што је оно данас.

21 Народ свој си Израиља из земље египатске извео знацима и чудесима, руком крепком и мишицом уздигнутом и великом стравом.

22 Ову си им земљу дао за коју се оцима њиховима закле да ћеш им је дати, земљу у којој мед и млеко тече.

23 И они дођоше и узеше је; али гласа твог не послушаше и по томе закону не ходише, и не извршише заповести твоје: и тад си ти на њих сва зла ова пустио.

24 Ево против града дижу се опкопи и прете му, предаће се град Халдејцима који га бију, мачем, глађу и кугом побеђен. Што ти речеш збива се и ти то видиш.

25 Али си ми, Господе, ипак рекао: Ту њиву за новац купи, узми сведоке... а град се у руке Халдејцима предаје!

26 Реч Господња дође Јеремији говорећи:

27 Ево сам ја Господ, Бог свакога тела, од моје ли стране има ли што зачудно?

28 Зато овако говори Господ: Ево дајем овај град у руке Халдејцима, и у руке Навуходоносора, краља Вавилонскога, и он ће га узети.

29 И Халдејци који га бију ући ће у њега и огњем ће га запалити и спалиће га са свим кућама на чијим се крововима Валу тамјан палио и туђим боговима наливи лили, да би ме надражили.

30 Јер синови Израиља и синови Јуде од детињства свога само зло пред очима мојим чинише, синови ме Израиља само гневише делима руку својих, говори Господ.

31 Јер тај град мој гнев и срдњу моју дражи од кад је сазидан па до данас, и ја ћу га збрисати испред лица свога,

32 за све зло што су синови Израиљеви и синови Јудини учинили да ме драже, они, краљеви њихови, војводе њихове, свештеници и пророци њихови, људи из Јуде и Јерусалима.

33 Леђа ми окренуше, нису у ме гледали. Давала се њима наука, за рана им се давала, ал' не хтеше послушати да је приме.

34 Поставише своје гадове у дом над којим се име моје призива, да га оскврне.

35 И Валу висине у долини Вен-Еному саградише да синове и кћери своје Молоху предају; а то им нисам заповедио, нити ми је икад на ум дошло да ће такав гад починити да би Јуду на грех навели.

36 А сад овако говори Господ, Бог Израиљев, за овај град за који велите: Предаће се у руке краљу Вавилонском побеђен мачем, глађу и кугом:

37 Ево ћу их из свих земаља покупити куд сам их у гневу своме у срдњи и у јарости својој протерао, и вратићу их на ово место, учинићу да без страха у њему остану.

38 Они ће мој народ бити и ја ћу њима бити Бог.

39 И даћу им једно срце и један пут, да би ме се довека бојали на срећу своју и синова својих након њих.

40 Учинићу с њима савез вечни, и нећу се одвраћати од њих, и добро ћу њима дати, даћу им страх од мене у срце њихово, да од мене не одступе.

41 Радоваћу се да им добро чиним тврдо ћу их у овој земљи усадити са свим срцем својим и свом душом својом.

42 Јер овако говори Господ: Као што сам ја на овај народ довео све ово зло велико, тако ћу на њих довести све добро које обричем њима.

43 Тада ће се куповати њиве у овој земљи за коју кажете: "пуста је, без људи и без животиња, у руке је Халдејцима предана."

44 За сребро ће се њиве куповати, писаће се писма, печатиће се и сведоци ће се узимати у земљи Венијаминовој и у околини Јерусалима, у градовима Јуде и градовима загорским, у градовима у равници и у градовима јужним, јер ћу бранит робље њихово, говори Господ.

Глава 33.

1 Реч Господња проговори Јеремији по други пут док још беше у трему од тамнице, говорећи:

2 Овако говори Господ који то чини, Господ који то смишља и извршује, он, коме је име Господ над војскама:

3 Зови ме и одазваћу ти се; велике ћу теби и тајне ствари објавити за које ти не знаш.

4 Јер овако говори Господ, Бог Израиљев, за домове од овога града и за домове краљева Јудиних, који ће се опкопима и мачем развалити

5 када почне да се бије бој с Халдејцима, те ће се лешева људи напунити које ћу у гневу своме и у срдњи својој ударити, сакрив лице своје од овога града за сву злоћу њихову.

6 Ево ћу ја њему оздрављење дати и здравље, исцелићу их и отворићу им добар извор мира и верности.

7 Вратићу робље Јудино и робље Израиљево и утврдићу га као и пре.

8 Очистићу их од свих недела њихових којима ми сагрешише, опростићу им сва безумља њихова којима ме увредише и којима се побунише на ме.

9 Овај град ће мени радост и слава бити између свих народа на земљи, који ће знати за све добро што му им учинити и чудиће се и устрептаће за све добро и за срећу коју ћу ја њима дати.

10 Овако говори Господ: Опет ће се на овоме месту за које кажете: "Пуст је, нема у њему ни људи нити животиња". опет ће се у градовима Јудиним и по улицама Јерусалимским, опустелима и без људи, без становника и без животиња,

11 опет ће се гласови радости и весеља чути, оесме младожење и песме невесте, и глас оних који говоре: Славите Бога над војскама, јер је добар Господ, јер је довека милосрђе његово! и глас оних који приносе жртве и даре у дому Господњему. Јер ћу ја вратити робље ове земље и утврдићу их као пре, говори Господ.

12 Овако говори Господ над војскама: Опет ће бити на овоме месту пустоме, без људи и без животиња, и у свим градовима његовим, опет ће у њему станова пастирских бити и торова стада.

13 Опет ће у градовима загорским и градовима у равници и у градовима јужним, у земљи Венијаминовој и у околини Јерусалима у градовима Јудиним, опет ће под руку бројачевих овце пролазити, говори Господ.

14 Ево иду дани, говори Господ, кад ћу добру реч ја извршити коју рекох за дом Израиљев и дом Јудин.

15 У те дане и у то ћу време учинити да проклија клица правде Давиду, и они ће правду и праведност у земљи творити.

16 У те дане спасиће се Јуда, и Јерусалим ће без страха на месту своме бити; и ево како ће се звати: "Господ, правда наша."

17 Јер овако говори Господ: Неће наследника нестати Давиду, који ће на престолу дома Израиљева седети.

18 Неће свештеницима ни Левитима преда мном наследника нестати који ће жртве приносити и палити тамјан с приносима и сваки дан жртве уредити.

19 Реч Господња проговори Јеремији, говорећи: 20 Овако говори Господ: Можете ли савез мој са даном и савез мој са ноћи укинути, да не буде дана ни ноћи на време,

21 тад ће се и савез мој са Давидом, слугом мојим, укинути, па да нема сина да краљује на престолу његовом, и савез мој с Левитима, свештеницима, слугама мојим.

22. И као што се војска небеска не може избројити, нити песак морски измерити, тако ћу ја умножити семе слуге свога Давида и Левита, слуга својих.

23 Реч Господња проговори Јеремији, говорећи:

24 Ниси ли чуо што тај народ рече: Два племена што изабра Господ, е да ли их он одбаци? И они мој народ руже, као да већ није народ пред очима њиховим.

25 Овако говори Господ: Ако нисам савез с даном и са ноћи учинио, и законе неба и земље утврдио,

26 онда ћу ја и потомство Јакова и Давида, слуге свога, одбацити, и нећу од рода његовога Владаоца више узимати, који ће владати потомством Аврамовим, Исаковим и Јаковљевим. Јер ћу робље вратити њихово, смиловаћу се ја њима!

Глава 34.

1 Реч која дође Јеремији од Господа, кад Навуходоносор, краљ Вавилонски са свом војском својом и са свим краљевствима земаља које беху под његовом влашћу, и сви народи вођахy рат против Јерусалима и свих градова његових:

2 Овако говори Господ, Бог Израиљев: Иди и кажи Седекији, краљу Јудину: Овако говори Господ: Ево ја предајем овај град у руке краљу Вавилонскоме, и он ће га огњем спалити.

З И ти нећеш утећи из руке његове, него ћеш бити ухваћен и предан у руке његове, и очи ће твоје видети очи краља Вавилонскога и његова ће уста говорити с устима твојим, и отићи ћеш у Вавилон.

4 Али чуј реч Господњу, Седекија, краљу Јудин! Овако говори Господ за те: Нећеш погинути од мача.

5 Умрећеш на миру, и као што палише мирисе оцима твојим, ранијим краљевима, који су пре тебе били, тако ће палити и теби, и оплакаће те говорећи: Јаох, Господару! Јер ја изговорих ову реч, говори Господ.

6 Јеремија пророк каза Седекији, краљу Јудину, све ове речи у Јерусалиму,

7 док је војска краља Вавилонскога ударала на Јерусалим и на све остале градове Јудине, на Лахис и Азику, јер то беху тврди градови који беху још остали између градова Јудиних.

8 Реч која дође Јеремији од Господа кад краљ Седекија уговори са свим народом који беше у Јерусалиму, да прогласи слободу,

9 да сваки отпусти слободна роба свога и робињу своју, Јеврејина и Јеврејку, да ни у кога не буде роб Јеврејин брат његов.

10 Све поглавице и сав народ који приста на уговор, присташе да сваки ослободи свог роба и своју робињу, да их не држе више у ропству. Они послушаше и ослободише их.

11 Али после променише мисао и опет узеше робове и робиње које бејаху ослободили, и натераше их да им буду робови и робиње.

12 Тада реч Господња проговори Јеремији и рече:

13 Овако говори Господ, Бог Израиљев: Ja учиних савез с оцима вашим, кад вас изведох из земље египатске, из дома робовања, и тад им рекох:

14 кад се навршује седма година отпустићe сваки брата свога Јеврејина који се буде продао и служио шест година, отпустиһете га слободна. Али ме оци ваши не послушаше нити пригнуше уха свога.

15 Ви сте се данас били обратили и учинили што је право пред очима мојим, прогласивши слободу сваки ближњему своме ви сте закључили уговор преда мном у дому који се именом мојим зове.

16 Али се ви вратисте натраг и погрдисте име моје узевши опет сваки роба свога и робињу своју, које бејасте отпустили слободне на њихову вољу, и натерасте их да вам опет буду робови и робиње.

17 Зато овако говори Господ: Ви не послушасте мене да прогласите слободу сваки брату своме и ближњему своме; и ево ја против вас, говори Господ, проглашујем слободу мача, куге и глади, и учинићу вас примером ужаса пред свим краљевствима земље.

18 Предаћу људе који преступише мој савез, који не испунише речи уговора који преда мном учинише, расекавши теле на двоје и пришавши између половина,

19 предаћу поглавице Јудине и поглавице Јерусалимске, евнухе и свештенике и сав народ ове земље, који прођоше између половина онога телета,

20 предаћу их у руке непријатеља њихових и у руке оних који траже живот њихов, и лешеви ће њихови бити храна птицама небеским и зверима земаљским.

21 Предаћу Седекију, краља Јудина, и поглавице његове, у руке непријатеља њихових и у руке оних који траже живот њихов, у руке војске краља Вавилонскога, која се је удаљила од вас.

22 Ево ја ћу им заповести моје дати и довешћу их опет на овај град, и удариче на њ, и узеће га, и спалиће га огњем. И од градова Јудиних учинићу пустињу без људи.

Глава 35.

1 Реч која дође Јеремији од Господа у време Јоакима, сина Јосијина, краља Јудина, говорећи:

2 Иди к дому синова Рихавових и говори с њима и доведи их у дом Господњи, у коју собу, и дај им вина да пију.

3 Ја узех Јазанију, сина Јеремије, сина Ховасијина, и браћу његову и све синове и сав дом синова Рихавових,

4 и доведох их у дом Господњи, у собу синова Анана, сина Игдалијина, човека Божјега, која је до собе поглавица, а над собом Масије, сина Салимова, вратара.

5 Метнух пред синове дома Рихавова купе пуне вина и пехаре, па им рекох: Пијте вино.

6 Али они одговорише: Нећемо пити вина, јер нам Јонадав, син Риханов, отац наш, даде ову заповест: Нећете никад пити вина, ни ви ни синови ваши,

7 ни куће зидати, ни семена сејати, ни винограда садити ни држати, него ћете свега века свога пребивати у шаторима, да бисте дуго живели у земљи у којој сте странци.

8 Ми слушамо глас Јонадава, сина Рихавова, оца свога, у свему што нам прописа; ми не пијемо вина свега века свога, ни ми ни жене наше, ни синови наши, ни кћери наше,

9 и не зидамо куће да у њима живимо, нити имамо винограда, ни њива, ни усеве.

10 Него живимо у шаторима и слушамо чинимо све као што нам је наредио Јонадав, отац наш.

11 Кад Навуходоносор, краљ Вавилонски, дође на ову земљу, рекосмо: Хајде да се повучемо у Јерусалим од војске Халдејске и Сирске, и тако остасмо у Јерусалиму.

12 Тада дође реч Господња Јеремији, говорећи:

13 Овако говори Господ над војскама, Бог Израиљев: Иди и реци Јудејцима и Јерусалимљанима: Зар нећете да примите науке, да слушате речи моје? - говори Господ.

14 Извршују се речи Јонадава, сина Рихавова, који забрани синовима својим да пију вина и они не пију вина ни до данас, него слушају заповест оца свога; а ја вам за рана јутра говорих, а ви ме не послушасте.

15 Ја слах к вама све слуге своје, пророке, за рана јутра, говорећи: Вратите се сваки са свог пута злога и поправите дела своја и не идите за другим боговима, служећи им, па ћете остати у земљи коју сам дао вама и оцима вашим; али ви не пригнусте уха свога, нити ме послушасте.

16 Да, синови Јонадава, сина Рихавова, извршују заповест оца свога, а овај народ не слуша мене!

17 Зато овако говори Господ, Бог над војскама, Бог Израиљев: Ево ја ћу пустити на Јуду и на све становнике Јерусалима све зло што изрекох на њих; јер им ја говорих, а они не послушаше, и звах их, и они се не одазваше.

18 и Јеремија рече породици Рихавовој. Овако говори Господ над војскама, Бог Израиљев: Што слушате заповести Јонадава, оца свога, и држите све наредбе његове и чините све као што вам је прописао.

19 Зато овако говори Господ над војскама, Бог Израиљев: Неће никад нестати Јонадаву, сину Рихавову, потомака који би преда мном стајали.

Глава 36.

1 Четврте године Јоакима, сина Јосијина, краља Јудина, дође ова реч Јеремији од Господа, говорећи:

2 Узми књигу и напиши у њу све речи које сам ти рекао за Израиља и Јуду и за све народе, од када ти почех говорити, од времена Јосијина до данас.

3 Кад дом Јудин разуме све зло које им мислим учинити, ваљда ће се вратити сваки са свога злога пута, да бих им опростио безакоње и грех њихов.

4 Јеремија дозва тада Варуха, сина Ниријина, и Варух написа у књигу из уста Јеремијиних, све речи које Господ говори Јеремији.

5 Јеремија даде затим Варуху ову заповест: Ја сам заузет и не могу ићи у дом Господњи,

6 него ћеш ићи ти и прочитаћеш из књиге, коју си из мојих уста написао, речи Господње, народу у дому Господњему у дан посни, прочитаћеш их и свим Јудејима који дођу из градова својих:

7 Ваљда ће Господ услишити молитве њихове, те ће се они вратити сваки са свог злог пута, јер је велик гнев и велика је јарост коју је Господ запретио томе народу.

8 Варух син Ниријин, учини све као што му беше наредио пророк Јеремија, и прочита из књиге речи Господње у дому Господњему.

9 Пeте године Јоакима, сина Јосијина, краља Јудина, а деветог месеца, огласи се пост пред Господом свему народу Јерусалимском и свему народу који дође из градова Јудиних у Јерусалим.

10 И Варух прочита пред свим народом књигу Јеремијиних речи у дому Господњему, у соби Гемарије, сина Сафанова, тајника, у горњем трему код нових врата дома Господњега.

11 Чувши Михеј, син Гемарије, сина Сафанова, све речи Господње садржане у књизи,

12 сиђе у дом краљев, у собу тајникову, и гле, ондe ceђaxy све поглавице, Елисама тајник, Делаја, син Семајин, Елнатан, син Ахворов, Гемарија, син Сафанов, Седекија, син Ананијин и све остале поглавице.

13 И Михеј им саопшти све речи које чу кад Варух читаше књигу народу.

14 Тад све поглавице послаше к Варуху Јудија, сина Натаније, сина Селемије, сина Хусијева, и поручише му: Узми у руку књигу коју си прочитао народу и дођи овамо! Варух, син Ниријин, узе књигу у руку и дође к њима.

15 Они му рекоше: Седи и читај је на наше уши. И Варух прочита на њихове уши.

16 Кад они чуше све оне речи, сви се уплашише и рекоше Варуху: Казаћемо краљу све те речи.

17 И ставише Варуху још и ово питање: Кажи нам како си написао све те речи из уста његових?

18 Варух им одговори: Из уста својих казива ми он све те речи, и ја их писах у књигу мастилом.

19 Поглавице рекоше Варуху: Иди, сакриј се ти и Јеремија, да нико не зна где сте.

20 Они отидоше ка краљу у трем, оставивши књигу у соби Елисаме тајника, и казаше све речи на краљеве уши.

21 Краљ посла Јудија да донесе књигу. Јудије је донесе из собе Елисаме, тајника, и прочита је на уши краљеве и на уши свих поглавица који бејаху око краља.

22 Краљ сеђаше у зимној кући, - то беше деветога месеца -, и пред њим бејаше ужарен мангал.

23 Кад Јудије прочита три четири листа, краљ је исече тајниковим ножем, и баци је на мангал те сва књига изгоре на мангалу.

24 Ни краљ ни који од слуга његових не уплашише се чувши све оне речи, нити раздреше хаљина својих.

25 Елнатан, Делаја и Гемарија бејаху молили краља да не запали књигу, али их он не послуша.

26 Краљ нареди Јерамеилу, сину краљеву, Сераји, сину Азрилову и Селемији, сину Авдилову, да ухвате Варуха, тајника и Јеремију пророка. Али их Господ сакри.

27 Реч Господња проговори Јеремији, пошто краљ спали књигу са речима које написа Варух из уста Јеремијиних, и рече:

28 Узми опет другу књигу и напиши у њу све речи које бејаху у првој књизи коју спали Јоаким, краљ Јудин.

29 А за Јоакима, краља Јудина, реци: Овако говори Господ: Ти си спалио ону књигу Говорећи: Зашто си написао у њој и рекао: Доћи ће краљ Вавилонски и затрће ову земљу и истребиhe из ње и људе и животиње?

30 Зато овако говори Господ за Јоакима, краља Јудина: Неће он имати никога који би седео на престолу Давидовом, и леш ће његов бити изложен на припеку дана и на мраз ноћи.

31 Јер ћу ја казнити и њега и народ његов и слуге његове, за безакоње њихово, и пустићу на њих и на становнике Јерусалимске и на Јудејце све зло за које им говорих, а да ме не послушаше.

32 Јеремија узе другу књигу и даде је Варуху, сину Ниријину, тајнику, и он написа у њу из уста Јеремијиних све речи које бејаху у књизи коју спали огњем Јоаким, краљ Јудин, и још би додано к оним много сличних речи.

Глава 37.

1 Седекија, син Јосијин, поста краљ на место Хоније, сина Јоакимова, и би постављен краљем у земљи Јудиној по Навуходоносору, краљу Вавилонскоме.

2 Ни он, ни слуге његове, ни народ у земљи, не слушаху речи које Господ говораше преко пророка Јеремије.

3 Краљ Седекија посла Јеухала, сина Селемијина, и Софонију, сина Масијина, свештеника, к Јеремији пророку да му кажу: Помоли се за нас Господу, Богу нашему.

4 Јеремија иђаше међу народ; још га не беху метнули у тамницу.

5 Војска Фараонова беше изишла из Египта, а Халдејци који опсађиваху Јерусалим, чувши о томе, беху се повукли из Јерусалима.

6 Тада реч Господња проговори Јеремији пророку и рече:

7 Овако говори Господ, Бог Израиљев: Овако реците краљу Јудину, који вас је послао к мени да ме питате: Ето, војска Фараонова која се беше кренула вама у помоћ, враћа се у своју земљу, у Египат;

8 а Халдејци ће се вратити и напашће овај град, и узеће га и спалиће га огњем.

9 Овако говори Господ: Не варајте се говорећи: Отићи ће од нас Халдејци; - јер они неће отићи.

10 И да тучете сву војску Халдејску која ратује против вас, и да од ње не остане него самих рањеника, они би сами устали из својих шатора и спалили би овај град огњем.

11 Док се војска Халдејска беше удаљила од Јерусалима због војске Фараонове,

12 Јеремија изиђе из Јерусалима да иде у земљу Венијаминову и уклони се оданде међу народ.

13 Кад дође до врата Венијаминових, ту беше заповедник страже, по имену Јереја, син Селемије, сина Ананије, и он ухвати Јеремију пророка, говорећи: Ти прелазиш Халдејцима!

14 Јеремија одговори: Није истина! не прелазим ја Халдејцима. Али га Јереја не хтеде слушати, него ухвати Јеремију и одведе га к поглавицама.

15 Поглавице, гневни на Јеремију, избише га и метнуше га у тамницу у кући Јонатана. тајника, јер од ње беху начинили тамницу.

16 Тако Јеремија уђе у тамницу и у избу где оста дуго.

17 Краљ Седекија посла по њ и упита га у својој кући насамо. Он му рече: Има ли реч од Господа? Јеремија одговори: Има. И дода: Бићеш предан у руке краља Вавилонскога.

18 Још рече Јеремија краљу Седекији: Шта сам ја скривио теби, слугама твојим и овоме народу, да ме метнете у тамницу?

19 И где су ваши пророци који вам пророкују говорећи: Неће краљ Вавилонски доћи на вас ни на ову земљу?

20 Сад, дакле, слушај, краљу, господару мој, молим те, и нек молба моја буде благонаклоно примљена од тебе! Не враћај ме у кућу Јонатана тајника, да не умрем онде!

21 Краљ Седекија нареди да се Јеремија чува у дворишту од тамнице и да му се сваки дан да по један хлеб из хлебарске улице докле траје хлеба у граду. Тако Јеремија оста у дворишту од тамнице.

Глава 38.

1 Сефатија, син Матанов, Годолија, син Пасхоров, Јухал, син Селемијин и Пасхор, син Малхијин, чуше речи које Јеремија рече свему народу говорећи:

2 Овако говори Господ: Ко остане у овоме граду погинуће од мача, од глади или од куге; а ко отиде ка Халдејцима остаће жив и живот ће му његов бити место плена, и биће жив.

3 Овако говори Господ: Заиста ће овај град бити предан у руке војсци краља Вавилонскога који ће га узети.

4 И поглавице рекоше краљу: Да се тај човек погуби!, јер он плаши ратнике који осташе у овом граду и сав народ, говорећи им такве речи, јер тај човек не тражи добра овом народу, него зло.

5 Краљ Седекија одговори: Ето у вашим је он рукама; јер краљ не може ништа супрот вама.

6 Тада они узеше Јеремију и бацише га у јаму Малхије, сина краљева, која беше у дворишту од тамнице и спустише Јеремију о ужима; а у јами не беше воде него блато, и Јеремија се ували у блато.

7 Авдемелех, Етиопљанин, евнух у двору краљевом, чу да су метнули Јеремију у ону јаму. Краљ сеђаше на вратима Венијаминовим.

8 Авдемелех изиђе из двора краљева и рече краљу:

9 Краљу, господару мој, зло учинише ти људи поступајући тако с Јеремијом пророком, бацивши га у јаму, јер би он умро од глади и опде где је био, јер у граду нема више хлеба.

10 Краљ даде Авдемелеху, Етиопљанину, ову заповест: Узми одавде тридесет људи и извади Јеремију пророка из јаме док није умро.

11 Авдемелех узе људе и дође у дом краљев испод ризнице, и узе оданде изношених хаљина и старих рита, и спусти их Јеремији у јаму о ужама.

12 Авдемелех, Етиопљанин, рече Јеремији: Подметни те старе хаљине и рите под пазуха испод ужа. И Јеремија учини тако.

13 Они извукоше Јеремију на ужима и извадише га из јаме. Јеремија оста у дворишту од тамнице.

14 Краљ Седекија посла по Јеремију пророка, те га доведоше преда њ у трећи трем пред домом Господњим; и краљ рече Јеремији: Запитаћу те нешто, немој ми ништа крити.

15 Јеремија одговори Седекији: Да ти то кажем нећеш ли ме погубити? И да ти савет дам нећеш ме послушати.

16 Краљ Седекија закле се тајно Јеремији, говорећи: Жив је Господ који нам живот даде!, нећу те погубити, нити ћу те дати у руке људима који траже живот твој!

17 Тада Јеремија рече Седекији: Овако говори Господ, Бог над војскама, Бог Израиљев: Ако отидеш да се предаш поглавицама краља Вавилонскога спасићеш живот свој, и овај град неће изгорети, и тако ћеш остати у животу ти и дом твој.

18 Али ако не отидеш да се предаш поглавицама краља Вавилонскога, овај ће се град предати у руке Халдејцима који ће га огњем спалити и ти нећеш утећи из њихових руку.

19 Краљ Седекија рече Јеремији: Ја се бојим Јудеја који супребегли ка Халдејцима, да ме не предаду у њихове руке, па да ми се не наругају.

20 Јеремија одговори: Неће те предати. Послушај глас Господњи, који ти ја говорим, и биће добро и спасићеш живот свој.

21 Али ако нећеш да изиђеш, ово је што ми показа Господ:

22 Гле, ево жене које су остале у дому краља Јудина одвешће се ка поглавицама краља Вавилонскога, и оне ће рећи: Наговорише те и преварише они који ти мир јављаху, а кад се ноге твоје увалише у блато они се повукоше.

23 Све жене твоје и синови твоји одвешће се Халдејцима и ти нећеш утећи из руку њихових, него ћеш доспети у руке краља Вавилонскога и овај ће град изгорети.

24 Седекија рече Јеремији: Нико да не сазна за те речи, и нећеш погинути.

25 Ако поглавице чују да сам говорио с тобом и дођу к теби и реку ти: Кажи нам шта си говорио краљу и шта је краљ теби казао, немој од нас ништа крити, па те нећемо погубити,

26 реци им: Ја припадох ка краљу молећи га да ме не врати у дом Јонатанов, да не умрем онде.

27 Све поглавице дођоше к Јеремији и питаше га а он им одговори сасвим онако као што му беше краљ наредио. Они не рекоше ништа, јер се ствар не беше резгласила.

28 Јеремија оста у дворишту од тамнице до дана пада Јерусалима.

Глава 39.

1 Девете године Седекије, краља Јудина, а десетога месеца, Навуходоносор, краљ Вавилонски, дође са свом својом војском пред Јерусалим и опколи га.

2 Једанаесте године Седекијине, деветога дана четвртога месеца, провалише у град,

3 и све поглавице краља Вавилонскога уђоше и стадоше код средњих врата: Нергал-Саресер, Самгар Невон, Сарсехим, старешина евнуха, Нергал-Саресер, старешина мага а све друге поглавице краља Вавилонскога.

4 Кад их видеше, Седекија, краљ Јудин и сви војници, побегоше и ноћу изиђоше из града на врата између два зида покрај врта краљевскога и пођоше преко поља.

5 Али војска Халдејска гоњаше их и стиже Седекију у пољу Јерихонском, и ухвативши га водише га к Навуходоносору, краљу Вавилонскоме, у Ривлу у земљу Ематску, и он му изрече суд.

6 Краљ Вавилонски учини да се закољу синови Седекијини у Ривли на његове очи; краљ Вавилонски учини да се покољу и сви знатнији људи од Јуде.

7 После тога даде Седекији ископати очи и свезати га у двоје бакрене вериге, да га одведе у Вавилон.

8 Халдејци попалише огњем дом краљев и домове народа и раскопаше зидове Јерусалимске.

9 Невузарадан, заповедник телохранитеља, одведе као заробљенике у Вавилон оне од народа који бејаху остали у граду, који се беху њему предали, и остали део народа.

10 Али Невузарадан, заповедник телохранитеља, остави у земљи Јудиној неке од најсиромашнијих из народа, оне који ништа немаху, и даде им тада винограде и њиве.

11 Навуходоносор, краљ Вавилонски беше дао ову заповест за Јеремију Невузарадану, заповеднику телохранитеља:

12 Узми га и пази га, и не чини му зла, него поступај с њим како ти он рече.

13 Невузарадан, заповедник телохранитеља, Невусазван, старешина евнуха, Нергал-Саресер старешина мага, и све поглавице краља Вавилонскога,

14 послаше по Јеремију, узеше га из дворишта од тамнице и предаше га Годолији, сину Ахикама, сина Сафанова, да га одведу кући његовој. И он оста усред народа.

15 Реч Господња проговори Јеремији кад беше затворен у дворишту од тамнице и рече:

16 Иди и реци Авдемелеху, Етиопљанину: Овако говори Господ над војскама, Бог Израиљев: Ево ја ћу учинити да се моје речи испуне томе граду на зло а не на добро, и оне ће се испунити пред тобом у тај дан.

17 Али ћу ја тебе у тај дан избавити, говори Господ, и ти нећеш бити предан у руке људима којих се бојиш.

18 Јер ћу те сачувати, и нећеш пасти од мача и биће ти живот твој у место плена зато што си се поуздао у ме, говори Господ.

Глава 40.

1 Реч која дође Јеремији од Господа пошто га Невузарадан, заповедпик телохранитеља, пусти из Раме. Кад га он потражи, Јеремија беше окован у вериге међу свим робљем Јерусалимским и Јудиним, које се вођаше у Вавилон.

2 Заповедник телохранитеља посла да се нађе Јеремија, и рече му: Господ, Бог твој, објави ово зло за ово место.

3 Господ доведе и изврши оно што рече, и то вам дође јер ви згрешисте Господу и не слушасте глас његов.

4 Али ја те ево опраштам данас верига што су ти на рукама. Ако хоћеш да дођеш са мном у Вавилон дођи, ја ћу се бринути за те, а ако нећеш поћи са мном у Вавилон, а ти немој. Ево сва ти је земља отворена, иди куд год хоћеш и куд ти је год драго.

5 И како он оклеваше да му одговори; - Иди дода, Годолији, сину Ахикама, сина Сафанова, кога је краљ Вавилонски поставио над градовима Јудиним, и остани с њим у народу, или иди куд ти буде драго. Заповедник телохранитеља даде му хране и дарова и отпусти га.

6 Јеремија пође ка Годолији сину Ахикамову, у Миспу, и оста с њим у народу који беше остао у земљи.

7 Кад све војводе који беху у пољу и људи њихови чуше да је краљ Вавилонски поставио Годолију, сина Ахикамова, над земљом и да је на њему оставио људе и жене и децу и сиромахе који не беху одведени у Вавилон,

8 пођоше у Миспу ка Годолији. То беху: Исмаило, син Нетанијин, Јоанан и Јонатан, синови Каријини, Сераја, син Тануметов, синове Јофије Нетофаћанина и Језанија, син Махаћанина, они и људи њихови.

9 Годолија, син Ахикама, сина Сафанова, закле се њима и њиховим људима говорећи: Не бојте се да служите Халдејцима; останите у земљи и служите краљу Вавилонскоме, и биће вам добро.

10 Ја остајем у Миспи да дочекујем Халдејце који ће долазити к нама, а ви берите винограде и воће и цедите уље и мећите у судове своје и останите у градовима у којима сте настањени.

11 Сви Јудеји који беху у земљи Моавској, код Амонаца, у земљи Едомској, и по свим земљама, чувши да је краљ Вавилонски оставио остатак у Јуди и поставио над њима Годолију, сина Ахикама, сина Сафанова,

12 вратише се из свих места куд беху раштркани и дођоше у земљу Јудину ка Годолији у Миспу и набраше много грожђа и воћа.

13 Јоанан син Каријин и све војводе који беху у пољу дођоше ка Годолији у Миспу,

14 и рекоше му: Знаш ли да је Валис, краљ Амонски, послао Исмаила, сина Нетанијина, да те убије? Али им Годолија, син Ахикамов не поверова.

15 Тада Јоанан, син Каријин, рече Годолији насамо у Миспи: Пусти ме да идем да убијем Исмаила, сина Нетанијина. Нико неће знати за то. Зашто да те он убије и да се расеју сви Јудеји који су се скупили око тебе и да остатак Јудин пропадне?

16 Годолија, син Ахикамов, одговори Јоанану, сину Каријину: Немој то чинити, јер није истина што кажеш за Исмаила.

Глава 41.

1 Седмога месеца Исмаило, син Нетаније, сина Елисамина, од краљевскога рода, дође с великашима краљевским и са десет људи, ка Годолији сину Ахикамову, у Миспу. Они једоше заједно у Миспи.

2 Исмаило, син Нетанијин и десет људи који беху с њим, усташе и убише мачем Годолију, сина Ахикама, сина Сафанова. Тако погубише онога кога краљ Вавилонски беше поставио намесником у земљи.

3 Исмаило поби још све Јудеје који беху с Годолијом у Миспи и Халдејце, ратнике, који се онде затекоше.

4 Сутрадан после убиства Годолије, док још нико не беше сазнао за то,

5 дођоше људи из Сихема, из Силома, и из Самарије, осамдест људи, обријане браде и раздртих хаљина и испарани по телу. Они имаху у рукама дар и кад, да принесу у дом Господњи.

6 Исмаило, син Нетанијин изиђе им у сусрет из Миспе. Он иђаше плачући. Кад их срете рече им: Ходите ка Годолији, сину Ахикамову.

7 А кад беху сред града Исмаило, син Нетаиијин, покла их и баци у јаму с помоћу људи који беху са њим.

8 Али се међу њима нађе десет људи који рекоше Исмаилу: Немој нас погубити, јер имамо намирнице сакривене у пољу, пшенице, јечма, уља и меда. Он их поштеди и не поби их с браћом њиховом.

9 Јаму у коју Исмаило побаца све лешеве људи које поби уз Годолију, беше ископао краљ Аса кад се бојаше Васе, краља Израиљсва. Ту јаму Исмаило син Нетанијин напуни лешева.

10 Исмаило зароби сав остатак народа у Миспи, кћери краљеве и сав народ који беше остао у Миспи, који Невузарадан, заповедник телохранитеља, беше поверио Годолији, сину Ахикамову. Исмаило, син Нетанијин, зароби их и крену да пређе Амонцима.

11 Јоанан, син Каријин и све војводе који беху с њим чуше све зло што учини Исмаило, син Нетанијин.

12 Они узеше све своје људе и кренуше да ударе на Исмаила, сина Нетанијина, кога нађоше код велике воде у Гаваону.

13 Кад сав народ који беше с Исмаилом виде Јонатана, сина Каријина и све војводе који беху с њим, обрадова се,

14 и сав народ што Исмаило зароби из Миспе окрену се и отиде к Јоанану, сину Каријину.

15 Али Исмаило, син Нетанијин, побеже са осам људи од Јоанана и отиде к Амонцима.

16 Јоанан, син Каријин, и све војводе који беху с њим узеше сав остатак народа који повратише од Исмаила, сина Нетанијина, који их беше одвео из Миспе, пошто уби Годолију, сина Ахикамова: ратнике, жене, децу, евнухе. Јоанан их врати из Гаваона.

17 Они кренуше и свратише у гостионицу Химамову код Витлејема, да се после склоне у Египат,

18 далеко до Халдејаца којих се бојаху зато што Исмаило, син Нетанијин беше убио Годолију, сина Ахикамова, кога краљ Вавилонски беше поставио намесником у земљи.

Глава 42.

1 Све војводе, Јоанан син Каријин, Језанија, син Осајин и сав народ, мало и велико, дођоше

2 и рекоше Јеремији пророку: Пусти преда се нашу молбу, и помоли се за нас Господу, Богу своме, за сав овај остатак, јер нас је од многих мало остало, као што нас очи твоје виде,

3 да би нам Господ, Бог твој, показао пут којим ћемо ићи и шта ћемо радити.

4 Јеремија пророк им рече: Послушаћу вас. Ево помолићу се Господу, Богу вашему по вашим речима, и што вам Господ одговори казаћу вам, нећу вам ништа затајити.

5 Они рекоше Јеремији; Господ нека нам је сведок истинит и веран да ћемо чинити све што ти Господ, Бог твој, нареди за нас.

6 Било добро или зло, послушаћемо реч Господа, Бога свога, ка којему те упућујемо да би нам добро било кад послушамо глас Господа, Бога свога.

7 После десет дана реч Господња проговори Јеремији.

8 И Јеремија позва Јоанана, сина Каријина и све војводе који бејаху са њим, и сав народ, мало и велико.

9 Он им рече: Овако говори Господ, Бог Израиљев, коме ме упутисте да изнесем преда њ молбу вашу:

10 Ако останете у овој земљи, утврдићу вас и нећу вас разорити, усадићу вас и нећу вас ишчупати, јер ми је жао зла које сам вам учинио.

11 Не бојте се краља Вавилонскога, кога се плашите; не бојте га се, говори Господ, јер сам ја с вама да вас сачувам и да вас избавим из његове руке.

12 Улићу у њега милосрђе према вама, и он ће вам се смиловати, и он ће вас оставити да останете у својој земљи.

13 Али ако не послушате глас Господа, Бога свога, и ако речете: Нећемо да останемо у овој земљи,

14 нећемо, него идемо у земљу египатску, где нећемо видети рата ни чути глас трубе, и где нам неће хлеба недостајати, и ту ћемо да останемо,

15 онда чујте реч Господњу ви Јудин преостатак! Овако говори Господ над војскама, Бог Израиљев: Ако окренете лице своје да идете у Египат, ако идете да се онде настаните,

16 мач кога се ви бојите стићиће вас у земљи египатској, и глад које се плашите прионуће уз вас ту у Египту, и овде ћете помрети.

17 Сви они који буду окренули лице своје да иду у Египат, да се ту настане, изгинуће од мача, од глади или од куге, и нико неће избећи и неће утећи од зла које ћу пустити на њих.

18 Јер овако говори Господ над војскама, Бог Израиљев: Као што се гнев мој и јарост моја изли на становнике Јерусалимске, тако ће се гнев мој излити на вас, ако отидете у Египат, и постаћете предмет чуђења, проклетства и ружења, и нећете више видети ова места.

19 Остаци Јудини, Господ вам говори: Не идите у Египат! Знајте да вам ја то данас забрањујем.

20 Ви сами себе варасте, јер ме ви посласте ка Господу, Богу своме, рекавши: Помоли се за нас Господу, Богу нашему, и како рече Господ, Бог наш, јави нам и ми ћемо учинити.

21 Ја сам вам то данас јавио, али ви не слушате глас Господа, Бога свога, ни оно што ми је он наредио да вам кажем.

22 Знајте, дакле, да ћете изгинути од мача, од глади или од куге на месту куд хоћете да идете да се настаните.

Глава 43.

1 Кад Јеремија изговори свему народу све речи Господа, Бога њихова, све те речи које му Господ, Бог њихов, нареди да им каже,

2 тада Азарија, син Осаијин, и Јоанан, син Каријин и сви дрски људи рекоше Јеремији: Лажеш; није теби наредио Господ, Бог наш, да нам кажеш: Не идите у Египат да се онде настаните,

3 него тебе подговара Варух, син Ниријин, против нас, да би нас предао у руке Халдејцима да нас убију, или да нас одведу као робље у Вавилон.

4 Јоанан, син Каријин, и све војводе и сав народ не послушаше глас Господњи који им заповедаше да остану у земљи Јудиној.

5 И Јоанан, син Каријин и све војводе узеше сав остатак Јудин који се беше вратио да живи у земљи Јудиној из свих народа у које беше раштркан,

6 људе, жене, децу и кћери краљеве, и све оне које Невузарадан, заповедник телохранитеља, беше оставио с Годолијом, сином Ахикама, сина Сафанова, те и Јеремију пророка и Варуха сина Ниријина.

7 Они отидоше у земљу египатску, јер не послушаше глас Господњи; и стигоше у Тафнес.

8 Реч Господња проговори Јеремији у Тафнесу и рече:

9 Узми у руке великога камења и сакриј га пред Јудејима у пећ за опеке која је на вратима дома Фараонова у Тафнесу,

10 и реци Јудејима: Овако говори Господ над војскама, Бог Израиљев: Ево ћу ја послати и довести Навуходоносора, краља Вавилонскога, слугу свога, и поставићу престо његов на ово камење које сакрих, и он ће прострети застор свој на њему.

11 Он ће доћи и удариће на земљу египатску: на смрт, оне који су за смрт, у ропство оне који буду за ропство, а под мач оне који су за мач.

12 А ја ћу потпалити куће богова египатских; потпалиће их Навуходоносор, и одвешће у ропство идоле и огрнуће се земљом египатском као што се пастир огрће плаштем својим, и отићи ће оданде у миру.

13 Он ће изломити кипове у Вет-Семесу у земљи египатској, и потпалиће куће богова египатских.

Глава 44.

1 Реч која проговори Јеремији за све Јудеје који бејаху у земљи египатској, који бејаху у Мигдолу и у Тафнесу, у Нофу и у земљи Патросу, говорећи:

2 Овако говори Господ над војскама, Бог Израиљев: Ви видите све зло које наведох на Јерусалим и на све градове Јудине. Гле, оне су данас само рушевине и нема у њима више становника,

3 због злоће њихове којом поступише да ме надраже кадећи и служећи другим боговима, којих не знаше ни они, ни ви, ни оци ваши.

4 Ја слах вама све слуге своје, пророке, за рана јутра, говорећи: Не чините те гадости на које мрзим.

5 Али они не послушаше нити пригнуше уха свога да се врате од злоће своје, и не престаше да каде другим боговима.

6 Зато се изли јарост моја и гнев мој разгоре се у градовима Јудиним и по улицама Јерусалимским, те посташе развалине и пустош, као што се то данас види.

7 А сад овако говори Господ, Бог над војскама, Бог Израиљев: Зашто сами себи чините тако велике зло да истребите из Јуде људе и жене, децу и децу на сиси, да не остане од вас ни остатка?

8 Зашто ме дражите делима руку својих, кадећи другим боговима у земљи египатској, у коју дођосте да се настаните, да бисте се истребили и да постанете предмет проклетства и ружења међу свим народима на земљи?

9 Јесте ли заборавили зла отаца својих и зла краљева Јудиних, и зла жена својих, која чинише у земљи Јудиној и по улицама Јерусалимским?

10 Они се ни до данас не покорише нити се побојаше, нити ходише по закону ни по наредбама мојим, које ставих пред вас и пред оце ваше.

11 Зато овако говори Господ над војскама, Бог Израиљев: Ево ја ћу вам окренути лице своје на зло, да истребим сву Јуду.

12 Узећу остатак Јудин који крену лице своје да иде у земљу египатску, да се онде настани, и сви ће изгинути: У земљи египатској ће пасти и изгинуће од мача и од глади мало и велико, изгинуће од мача и од глади, и постаће пример ужаса и чуда, проклетства и ружења.

13 Казнићу ја оне који наставају у земљи египатској, као што сам казнио Јерусалим, мачем, глађу и кугом.

14 Ни један од остатка Јудина, што отиде у земљу египатску да се онде настани, неће утећи нити се избавити да би се вратио у земљу Јудину, у коју се жели вратити да се насели; јер се нико неће вратити осим избеглица.

15 Сви људи који знаху да жене њихове каде другим боговима, и све жене којих стајаше онде велики, збор, и сав народ који пребиваше у земљи египатској, у Патросу, овако одговорише Јеремији:

16 Нећемо те послушати у ничему од онога што си нам рекао у име Господње,

17 него ћемо чинити све што је изишло из уста наших и хоћемо да кадимо краљици небеској, ливајући јој наливе, као што смо чинили ми и оци наши по градовима Јудиним и по улицама Јерусалимским. Тад смо ми имали хлеба да се наједемо, и били смо срећни, и не трписмо зла.

18 А од кад престасмо кадити краљици небеској и ливати јој наливе, ништа немамо и гинемо од мача и од глади...

19 А кад кадимо краљици небеској и ливамо јој наливе, да ли је без воље мужева наших да им спремамо колаче да је почастимо и ливамо јој наливе?

20 Тад Јеремија рече свему народу, људима и женама, свим онима који му онако одговорише:

21 Не опомену ли се Господ, не сети ли се он тамјана који палисте у градовима Јудиним и по улицама Јерусалимским, ви и оци ваши, краљеви ваши и поглавице ваше, и народ у земљи?

22 Господ није могао више то подносити због злоће дела ваших и гадости које чинисте; и земља ваша поста рушевина и пустош, пример проклетства, као што се то данас види.

23 Зато што палисте тамјан и грешисте Господу и не слушасте глас Господњи, и не ходисте по закону његовом и по уредбама и опоменама његовим, зато вас задеси ово зло, као што се то данас види.

24 Јеремија рече још свему народу и свим женама: Чујте реч Господњу, сви ви из Јуде који сте у земљи египатској.

25 Овако говори Господ над војскама, Бог Израиљев: Ви и жене ваше рекосте устима својим, и рукама својим извршисте оно што говористе: Хоћемо да извршимо завете које смо учинили, и приносити тамјан краљици небесаакој и ливати јој наливе. А сад кад сте извршили завете своје и испунили обећања своја,

26 чујте реч Господњу ви сви из Јуде који пребивате у земљи египатској! Ево ја се заклињем великим именом својим, говори Господ, да се име моје неће више изрицати устима ни једног човека из Јуде, и у свој земљи египатској нико неће рећи: Жив је Господ, Вечити!

27 Ево ја ћу пазити над њима да чиним зло а не добро, и сви ће људи из Јуде који су у земљи египатској изгинути од мача и од глади, докле их не буде ни једнога.

28 А који утеку од мача, мало њих, вратиће се из земље египатске у земљу Јудину, јер сав остатак Јудин, они што осташе у земљи египатској, да се онде настане, познаће чија ће се реч извршити, моја или њихова.

29 А ово да вам је знак, говори Господ, да ћу вас казнити на том месту, да знате да ће се моје речи испунити на ваше зло.

30 Овако говори Господ: Ево ја ћу дати Фараона Хофру, краља египатскога у руке непријатеља његових и у руке оних који траже живот његов, као што сам дао Седекију, краља Јудина, у руке Навуходоносора, краља Вавилонскога, непријатеља његовога и који тражаше живот његов.

Глава 45.

1 Реч коју Јеремија пророк рече Варуху, сину Ниријину кад писаше ове речи у књигу из уста Јеремијиних, четврте године Јоакима, сина Јосијина. Он рече:

2 Овако говори Господ, Бог Израиљев, за тебе, Варух:

3 Ти си рекао: Тешко мени!, јер ми Господ дода жалост на тугу; изнемогох уздишући и не налазим мира!

4 Реци му: Овако говори Господ: Све што сам градио разградићу, и што сам посадио ишчупаћу, то јест сву ову земљу.

5 А ти ли ћеш тражити велике ствари! Не тражи их, јер ево ја ћу пустити зло на свако тело, говори Господ; а теби ћу живот твој за плен дати у свим местима куд будеш ишао.

Глава 46.

1 Реч Господња која проговори Јеремији пророку о народима.

2 О Египту. О војсци Фараона Нехаона, краља египатскога, која беше на реци Еуфрату у Харкемису, а коју потуче Навуходоносор, краљ Вавилонски, четврте године Јоакима, сина Јосијина, краља Јудина.

3 Припремите штитове мале и велике и крените у бој!

4 Прежите коње, узјашите, витезови! Стављајте шлемове, утрите копља, обуците оклопе!...

5 Шта то видим? Уплашени су, узмичу, тучени су јунаци њихови, у бегство се без обзира дадоше... Страх је њих све захватио, говори Господ.

6 Ни најлакши у бежању спаса да не нађе, ни најсрчанији да се не избави! На северу, на обалама Еуфратским, спотичу се, падају.

7 Ко је онај што као Нил наступа чије су воде као бујице бесне?

8 Египат је то. Он као Нил наступа, његове су воде као бујице бесне. Он говори: Наступићу, преплавићу земљу, затрћу град и житеље његове.

9 Пропните се коњи, пролетите кола! Нека се покажу ти љути јунаци из Етиопије и из Фута што штитове држе, и они из Луда који лук носе и натежу!

10 То је дан Господа, Господа над војскама, дан освете. Свети се он непријатељ'ма својим. Мач прождире и сити се, опија се крвљу њиховом. Јер има жртава Господа, Господа над војскама, у земљи северној, на обалама Еуфратским.

11 Попни се на Галад, мелема ту узми, девице, кћери египћанска. - Залуд ти лекове множиш, нема теби спаса!

12 Знају народи срамоту твоју и вике је твоје пуна земља, јер се јунак спотиче о јунака и сви скупа падају.

13 Реч коју проговори Господ Јеремији пророку о доласку Навуходоносора, краља Вавилонскога, који хтедне да удари на земљу египатску.

14 Јавите у Египту, огласите у Мигдолу, огласите у Нофу и Тафнесу! Реците: Дигни се, спреми се јер око тебе мач прождире!

15 Зашто се јунаци твоји пометоше? Не држе се, јер их Господ обара.

16 Многе дрма он и руши, један на другога падају и говоре: Хајде да се к своме народу вратимо, у своју рођену земљу, далеко од мача који затире!

17 Ту се виче: Фараон, краљ египатски, пропаде, и свој рок промаши!

18 Жив сам ја! говори краљ коме је име Господ над војскама: као Тавор међу горама и као Кармил који се ка мору протеже, стићи ће он.

19 Спреми пртљаг робовања свога, становнице, кћери египћанска! Јер ће Ноф пустиња постати, распашће се; неће се више живети у њему.

20 Египат је прелепа јуница... Затирач иде са севера, стиже...

21 Са њим су и најамници његови као теоци угојени. Ал' и они леђа окрећу, беже, не држе се. Јер и на њих дође дан погибије њихове, време казне њихове.

22 Глас се његов као глас змијин чује, јер они својском иду. Као дрвосече са секирима иду,

23 и његову шуму обарају, говори Господ, ма колико густа била; јер их је као скакаваца много, да се ни бројити не могу.

24 Збуњена је кћи египћанска, предаде се у руке народа северног.

25 Говори Господ над војскама, Бог Израиљев: Ево ћу ја казнити народ из Ноје, Фараона и Египат, богове и краљеве његове, Фараона и све оне који се у њ уздају.

26 Предаћу их онима који живот њихов траже, у руке Навуходоносору, краљу Вавилонскоме, и у руке слугама његовим, а после ће Египат као и пре насељен бити, говори Господ.

27 Али се ти не бој, Јакове, слуго мој, не плаши се, Израиљу! Јер ћу те избавити из земље далеке, избавићу пород твој из земље робовања. Вратиће се Јаков и науживаће се мира и покоја, и нико га узнемирити неће.

28 Не бој се, Јакове, слуго мој! говори Господ, јер сам ја са тобом. Уништићу све народе у које те прогнах, али тебе нећу уништити. Праведно ћу те казнити, али те не могу оставити без казне.

Глава 47.

1 Реч Господња која проговори Јеремији пророку о Филистејима, пре него Фараон удари на Газу.

2 Овако говори Господ: Ево се дижу воде са севера као поток који се разлива, поплављују земљу и све што је на њој, градове и житеље њихове. И сви људи запомажу, и сви људи ридају у земљи

3 од топота копита јаких коња њихових, од тутњаве кола и од праске точкова њихових. Оци се на децу своју не обазиру, јер им руке смалакшаше.

4 Јер дође дан да се истребе Филистеји, да се униште и затиру сви који су Сидону и Тиру помоћ давали; јер ће Господ истребити Филистеје, остатак острва Кафторскога.

5 Оћелави Газа, ућута Аскалон и остатак долине њихове. Докле ћеш се резати?

6 Јаох мачу Господњи, кад ли ћеш се смирити? Врати се у корице своје, стани и смири се!

7 Али како би се смирио? Господ њему заповести даје, одреди га на Аскалон и на морске крајеве.

Глава 48.

1 Овако говори Господ над војскама, Бог Израиљев: Тешко Невону, јер је опустошен! Збуни се Киријатајим, јер је узет; збуни се и Мизгав, сломљен је;

2 није понос више он Моавски. О пропасти њему у Есевону мисле: Хајдмо да га истребимо из народа! И ти ћеш, Мадмене, бити уништен; мач за тобом иде.

3 Иде вика од Оронајима, пустошење и сатирање велико.

4 Сломи се Моав! Врисак деце његове се чује.

5 Јер се плач разлеже уз Луитску страну, а низ страну Оронајимску крик од бола одјекује.

6 Бегајте и живот свој спасавајте и будите као голо дрво у пустињи!

7 Јер ћеш и ти се узети што си се у дела своја и у благо своје уздао, и Хамос у ропство ће отићи са свим свештеницима и кнезовима својим.

8 У сваки ће град затирач ући, ни један се неће поштедети, долине ће пропасти, равница ће се пустошити, као што Господ рече.

9 Дајте крила Моаву и нека одлети! Опустиће градови његови, неће више житеља имати.

10 Проклет био који немарно дело Господње ради, и проклет који мач свој од крви устеже!

11 Моав је у миру од младости своје био, на талогу је своме почивао, није се из суда у суд претакао, нити је у ропство ишао. Зато укус му остаде његов и мирис се његов не промени.

12 Зато ево иду дани, говори Господ, да му пошљем људе који ће га преточити; испразниће судове његове, покидаће мехове његове.

13 Застидеће се Моав због Хамоса као што дом Израиљев застиде се због Ветиља, - што наду своју у њега постави.

14 Како можете ви рећи: Добри смо јунаци, ратници на бој готови?

15 Моав је раскопан, дим се диже из градова његових; поклани су најбољи младићи његови, вели краљ коме је име Господ над војскама.

16 Близу је пропаст Моавска, нагло хита погибија његова.

17 Жалите га сви који сте око њега, који год за име његово знате! Реците: Како се поломи та моћна палица, тај скиптар славни!

18 Сиђи са седишта славе и на суху земљу седи, становнице, кћери Девонска! Јер на тебе затирач Моавов иде и градове твоје раскопава.

19 Држи се друма, погледај, становнице Ароирска! Избеглицу и избављеника питај, питај га: Шта се то догоди?

20 Збуни се Моав, јер се сломи. Ридајте и вичите! Огласите у Арнону да се Моав затире!

21 Казна дође и на земљу равну, на Олон, на Јасу, на Мифат,

22 на Девон, на Невон, на Вет-Девлатајим,

23 на Киријатајим, на Вет-Гамул, на Вет-Меон,

24 на Керијот, на Восору, на све градове земље Моавске, далеке и ближе.

25 Паде сила Моавска, сломи се мишица његова, говори Господ.

26 Опијте га, јер се на Господа диже! Нек се у бљувотини својој Моав ваља, нека му се сви ругају!

27 Није ли Израиљ теби подсмех био? Је ли он међу лупежима ухваћен, да о њему главом машући говориш?

28 Оставите градове и на стене се склоните, становници Моавски! Будите као голубица, која гнездо своје сврх пећина вије!

29 Знамо понос охолог Моава, бес и силу и дрскост његову, и тврдо срце његово.

30 Знам ја, говори Господ, обест и празне говоре његове и ништавна дела његова.

31 Зато кукам за Моавом, за целим Моавом кукам. Уздише се за житељима Кир-Ереса!

32 Лозо Сивамска више ја за тобом нег за Јазиром плачем; гране твоје ишле су до преко мора до Јазирскога мора допираху; затирач се баци на летину и на бербу твоју!

33 Отидоше с поља радост и весеље из земље Моавске; учиних да се осуши вино у подрумима! Нико више грожђе певајући не муља, само бојни покличи се чују! Нестадоше гласови весеља.

34 Вика се Есевонска до Елеале чује, глас јој се до Јасе разлеже, од Сигора све до Оронајима и до Елат-Селасије, јер се и воде Нимримске замутише.

35 Хоћу свршити у Моаву, говори Господ, с онима који се на висине пењу и својим боговима тамјан пале.

36 Зато срце моје као фрула за Моавом тугује, као фрула јадикује срце моје за људима у Кир-Ересу, јер пропаде благо што стекоше.

37 јер све главе јесу обријане, и све браде ишчупане, и све руке изрезане, и сва бедра костретом опасана.

38 На свим крововима Моавским и по трговима његовим само плач се чује, јер сам Моав ја разбио као суд без цене, говори Господ.

39 Како се сатре! Вику очајања дајте! Како Моав леђа срамотно обрће! Моав поста ругло и ужас за све који су око њега.

40 Јер овако говори Господ: Ено као оро се залети, над Моавом крила шири.

41 Паде Керијот и тврде се куле заузеше, и срце је у јунака моавских, у тај дан, као срце жене која се порађа.

42 Истребиће се Моав, неће више народ бити, јер се он на Господа подиже.

43 Страх су, јама и замка око тебе, становниче Моавски, говори Господ.

44 Који испред страха бежи тај у јаму пада, ко се из јаме извуче у замку се хвата; јер сам пустио на њ, на Моав, годину казне његове, говори Господ.

45 Изнемогли у сенци Есевонској, застају бегунци... Ал се диже пламен из Есевона, пламен испред Сиона, и прождире крајеве Моавске, а бунтовним синовима теме.

46 Тешко теби Моаве! Пропаде Хамосов народ! Јер се синови твоји заробљују и кћери твоје у ропство се воде.

47 Али ћу ја вратити робље Моавско када време дође, говори Господ. То је суд над Моавом.

Глава 49.

1 О синовима Амоновим. Овако говори Господ: Нема ли Израиљ деце?Нема ли наследника? Зашто Малхом држи Гад, и народ његов у његовим градовима живи?

2 Зато ево иду дани, говори Господ, кад ћу чинити да одјекне бојна вика у Рави синова Амонових,

и он ће гомила развалина постати, и села ће се његова огњем попалити, и Израиљ ће тада истерати оне који њега истераше, говори Господ.

3 Ридај Есевоне, јер је Гај раскопан! Вичите, кћери Равске, у кострет се обуците, наричите, око бедема трчите! Јер у робље Малхом иде са свим свештеницима и кнезовима својим.

4 Што се хвалиш долинама својим? Расипа се та долина твоја кћери бунтовнице, која си у благо своје се уздала: "Ко ће ударити на ме?"

5 Ево ужас ја на тебе пуштам, говори Господ над војскама, и он ће ти са свих страна доћи; сваки ће се испред себе истерати, а бегунце нико скупити неће.

6 Али ћу после вратити робље синова Амонових, говори Господ.

7 О Едому. Овако говори Господ над војскама: Нема л' више мудрости у Теману? Неста ли савета људима разумним? Зар изветри мудрост њихова?

8 Беж'те, обрните леђа, склоните се у пећине, становници Дедански; јер ја погибију на Исава пуштам, време казне његове.

9 Да ти дођу берачи неће л' оставити пабирака? Дођу ли ти лупежи ноћу носиће ти тек оно што могу.

10 Али ћу ја оголити Исава, открићу ја склоништа његова, неће се он моћи сакрити; погинуће и деца и браћа и суседи њсгови, и њега више бити неће.

11 Остави сирочад своју, ја ћу њима живот чувати, и удовице твоје нек се у ме уздају!

12 Јер овако говори Господ: Гле и који нису требали да пију чашу, испиће је, а ти ли да останеш без казне? Нећеш ти остати без казне: Испићеш је!

13 Јер се собом кунем, говори Господ, да ће Восора пустош бити, ругло, чудо и проклетство, и сви градови његови биће пустош вечна.

14 Од Господа чух ја глас, гласник послан би ка народима: Скупите се и идите на њу, дигните се у бој!

15 Јер гле, малим ћу те међу народима учинити и презреним међу људима!

16 Обест твоја и охолост срца твога преварише тебе, који живиш у каменим раселинама, и држиш се високих хумова. Да високо као оро себи гнездо вијеш, и оданде ћу те свалити, говори Господ.

17 Едом ће пустиња бити! И сви који мимо њега прођу чудиће се и звиждаће због свих рана његових.

18 Као кад се Содом и Гомор и ближи градови затраше, говори Господ, неће у њему више бити људи, неће он седиште ни једног човека бити...

19 Гле ко лав се диже он с поносних Јорданских обала на тврди стан; али ћу ја брзо отерати Едома и ставићу над њим оног ког сам изабрао! Јер ко је као ја? Ко ће мени заповести дати? Који ће мени војвода одолети?

20 Зато чујте суд Господњи, што је за Едома судио, и намере што је за Теманске становнике смислио:

Заиста ће се као слабе овце развлачити, заиста ће се раскопати станови њихови!...

21 Од праске рушења његовог затресе се земља и вика се њихова до Црвеног мора чује.

22 Гле ко оро долете и стиже и над Восором крила своја шири, а срце је Едомских јунака у тај дан као срце жене која се порађа.

23 O Дамаску. Збунише се Емат и Арфад, јер зле гласе чуше. Задрхташе! Море је то узбуркано које се не може умирити.

24 Клону Дамаск, обрће се да побегне, дрхат га подузе; спопадоше га муке и болови као жену која се порађа -

25 Ах! није ли поштеђен, тај славни град, град радости моје? -

26 Зато ће по улицама његовим попадати младићи његови, и у тај дан ће и сви изгинути ратници његови. Говори Господ над војскама: Потпалићу ја зидове Дамаску

27 и огањ ће дворе Вен-Ададове прождрети.

28 O Кидру и о краљевствима Асорским која потуче Навуходоносор, краљ Вавилонски. Овако говори Господ: Устаните, идите на Кидар, затрите те синове Истока.

29 Узеће им се шатори и стада, однеће се застори и ковчези њихови, и камиле њихове, и одасвуда ће страшно на њих се викати.

30 Беж'те, беж'те што даље можете, другог себи заклона тражите, становници Асорски! говори Господ. Јер Навуходоносор, краљ Вавилонски, намеру је против вас намерио, и мисао против вас смислио.

31 Устаните, идите на народ миран и безбрижан у свом стану, говори Господ; нема он ни врата нити преворница и осамљен живи.

32 Плениће се камиле његове, и пљачка ће бити мноштво стоке његове. Расејаћу на све стране оне што крајеве браде брију, са свих страна погибију на њих ћу навести, говори Господ.

33 Асор ће стан шакалски и пустиња за навек бити; нико неће у њему живети, ни један се човек у њему бавити неће.

34 Реч Господња која проговори Јеремији пророку о Еламу у почетку краљевања Седскије, краља Јудина, и рече:

35 Овако говори Господ над војскама: Ево ја ћу лук Еламу сломити, главну снагу његову.

36 И на Елам ћу четири ветра са четири краја неба пустити, и у све ћу их те ветрове расејати, и неће ни једног народа бити куда неће Еламски бегунци ићи.

37 Учинићу да Еламци задрхћу пред душманима својим, пред онима који живот њихов траже; зло ћу на њих ја навести и гнев свој жестоки, говори Господ. Мачем ћу их терати док их сасвим не истребим.

38 У Еламу престо ћу свој наместити и истребићу оданде и краљеве и кнсзове, говори Господ.

39 Али ћу последњих дана вратити робље Еламско, говори Господ.

Глава 50.

1 Реч коју изрече Господ о Вавилону и о земљи Халдејској преко Јеремије пророка.

2 Јавите по народима, огласите, заставу дигните! Разгласите, ништа не тајите. Реците: Узе се Вавилон! Збуни се Вил, разби се Меродах! Збунише се идоли његови, разбише се идоли његови.

3 Јер се на њ подиже народ са севера који ће му пустити земљу, неће више у њој становника бити. И људи и животиње беже, иду.

4 У те дане и у то време, говори Господ, заједно ће синови Израиљеви и Јудини доћи, и ићи ће плачући, и тражиће Господа, Бога свога.

5 И питаће за пут у Сион, и к њему ће очи своје обратити: Ходите, приљубите се Господу савезом вечним који се никад заборавити неће!

6 Народ мој је био стадо оваца изгубљених. Заводише из пастири његови, и оне по горама залуташе; и луташе по горама и по хумовима и свој стан заборавише.

7 Сви који их налажаху прождираху их, и душмани њихови говораху: Нисмо ми криви, јер су они Господу згрешили, стану правде, Господу, узданици отаца њихових.

8 Бежите из Вавилона, изиђите из земље Халдејске, будите пред стадом као овнови предводници.

9 Јер ћу ево подигнути и довести на Вавилон мноштво великих народа из земље северне, који ће се уврстати да се с њиме бију, и узеће га. Стреле су им као срчан јунак који се не враћа празан.

10 И земља Хадцејска плену ће се предати; сви који је плене наситиће се, говори Господ.

11 Да, у весељу будите и у радости, сви који сте моје наслеђе пленили! Да, скочите као јуница на траву, завриштите као бесни коњи!

12 Срамотом се мајка ваша покри, застиде се родитељка ваша; гле, она је задња међу народима, пустиња је то, суха, испуцала земља.

13 Од гнева Господњег неће се у њој живети, она ће сва опустети и само пустиња бити. Сви који мимо Вавилона пролазе чудиће се и звиждаће због свих рана његових.

14 Уврстите се у редове бојне око Вавилона, сви ви стрелци. Одапните стреле, не жалите стрела!

15 Подижите бојни поклич са свих страна! Ено руке пружа; пропадају темељи његови, зидови се руше његови. Јер освета је то Господња. Осветите му се! Као што је вама он чинио онако му учините!

16 Истребите из Вавилона онога који сеје, и онога који о жетви српом маше. Испред мача који затире нек се сваки свом народу врати, и у своју земљу бежи.

17 Израиљ је овца залутала, коју су лавови истерали; краљ Асирски најпрви је прождра, а после јој кости изломи Навуходоносор краљ Вавилонски.

18 Зато овако говори Господ над војскама, Бог Израиљев: Ево ја ћу казнити краља Вавилонског и земљу његову, као што сам краља Асирског казнио.

19 Вратићу у стан његов Израиља, и имаће паше своје на Кармилу и Васану, наситиће се душа његова на гори Јефремовој и у Галаду.

20 У те дане и у то време, говори Господ, тражиће се безакоње Израиља, ал' га више неће бити, и грех Јудин, ал' се неће наћи, јер ћу опростити остатку који будем оставно.

21 Изиђи на земљу двапут бунтовну, на житеље њене и казни их! Затри, кољи, истреби их! говори Господ. Заповести моје све изврши!

22 Вика бојна је у земљи, и велика страхота!

23 Што! Сломљен је и скршен маљ целе земље! Пропаде Вавилон међу народима!

24 Замку теби метнух, и ти се ухвати, Вавилоне, изненада! Погођен си и ухваћен, јер си се са Господом борио.

25 Господ своју ризницу отвори и оружје гнева свог извади; дело је то Господње, Господа над војскама у земљи Халдејској.

26 На све стране у Вавилон уђите, отворите житнице његове, направите гомиле као гомиле снопова и згазите га, да од њега ништа не остане!

27 Покољите бикове његове; да се закољу! Тешко њима! јер дан њихов дође, време казне њихове.

28 Чујте вику бегунаца који беже из Вавилонске земље, да у Сиону јаве освету Господа, Бога нашега, освету храма његовога!

29 Упутите стрелце на Вавилон сви ви који лук натежете! Са свих страна га опкољујте, да ниједан не утече! Вратите му по делима његовим; како чини тако њему учините! Јер се он дрско на Господа узноси, на Свеца Израиљева.

30 Зато ће по улицама падати момци његови, и сви ће ратници његови у тај дан изгинути, говори Господ.

31 Ево ме на тебе, охоли!, говори Господ, Господ над војскама; јер дође дан твој, време казне твоје.

32 Спотаћи ће се охоли и пашће, и нико га неће подигнути; потпалићу градове његове, и спалиће се сва околина његова.

33 Овако говори Господ над војскама: Муче се синови Израиља и синови Јуде; који их заробише држе их и неће да их пусте.

34 Ал' је силан осветник њихов, име му је Господ над војскама; и браниће правду њихову да да земљи мир, и житеље Вавилонске смете.

35 Мач на Халдејце!, говори Господ, на житеље Вавилона, на кнезове и маге његове!

36 Мач на лажне пророке!, да се као луди збуне! Мач на његове јунаке!, да се смету!

37 мач на коње и на кола његова, и на цео народ који је усред њега! Нек постану као жене! Мач на благо његово!, да се разграби!

38 Суша на воде његове!, да усахну! Јер је то идолска земља, око својих лудују идола.

39 Зато ће онде звери из пустиње са шакалима се настанити, и ноје ће онде становати; неће се довека населити, неће се у њему никад становати.

40 Као Содом и Гомор суседство њихово, које Господ затре, говори Господ, неће се у њему нико настанити, неће ни један човек у њему живети.

41 Ево иде народ са севера, велик народ и краљеви силни подижу се са крајева земље.

42 Лук и џилит носе, жестоки су, без милости; глас њихов као море бучи. Коње јашу, спремни да се као један човек на те баце, кћери Вавилонска!

43 Поруку краљ Вавилонски чује и клону му руке; мука га спопада као болови жену која се порађа..

44 Гле, он се као лав с поносних Јорданских обала диже на тврди стан! Изненада ћу их истерати; поставићу над њим оног ког сам изабрао. Јер ко је као ја? Ко ће мени заповест дати? који ли ће ми војвода одолети?

45 Зато чујте суд Господњи што је за Вавилон судио, и намере које је смислио на земљу Халдејску! Заиста ће се као слабе овце развлачити, заиста ће стан њихов опустети.

46 Од праска пада Вавилона затресе се земља и вика се по народима чује.

Глава 51.

1 Овако говори Господ: Ево подижем на Вавилон и на становнике Халдејске ветар који затире.

2 Ево ја на Вавилон вејаче шаљем који ће га развејати, који ће земљу испразнити његову, јер ће са свих страна на њега навалити у дан погибије његове.

3 Стрелац нек на стрелца лук натеже, и на оног који се својим оклопом поноси! Не жалите момке његове! Потрите сву војску његову!

4 Нека падну на смрт погођени у земљи Халдејској, избодени по улицама Вавилонским.

5 Јер Израиљ и Јуда нису од свог Бога остављени, од Господа над војскама, и земља Халдејска пуна је злочина на Свеца Израиљева.

6 Бежите из Вавилона, спасавајте живот свој, да се не истребите, у исгребљењу његовом! Јер је ово време освете Господње, и он враћа њему по делима његовим.

7 Вавилон је златан пехар у руци Господњој био, којим се је сва земља занела. Пише вина народи његови, и зато се занесоше.

8 Изненада паде Вавилон и разби се! Кукајте за њим, мелема за ране дајте његове! Ваљда ће се излечити! -

9 Хтедосмо ми Вавилон излечити, али се не излечи! Пустимо га, и идимо сваки у своју земљу, јер казна његова до неба допире и до облака се диже.

10 Показао је Господ право правде наше! Дођите да јавимо у Сиону дело Господње, дело Бога свога. -

11 Наоштрите стреле, хватајте штитове! Храбри Господ дух краљева Мидских, јер он хоће Вавилон да затре; јер је то освета Господња, освета храма његовога!

12 Против бедема Вавилонских заставу дижите! Утврдите страже, стражаре поставите, наместите заседе, јер је Господ мисао намислио и он врши што је житељима Вавилонским судио.

13 О ти што крај воде велике станујеш и велико благо имаш, дође крај твој, и свршетак лакомству твоме!

14 Собом се је Господ над војскама заклео: Да, напунићу те људима, као сакаквцима, и они ће на те бојну вику дизати.

15 Својом је он силом земљу створио и својом мудрошћу свет основао; својим је разбором небо разапео.

16 На глас његов буче воде на небесима; са крајева земље он облаке диже, и он пушта муње и кишу и изводи ветар из ризница својих.

17 Смете се од знања свога сваки човек, застиди се сваки златар с лика свог резаног, јер су лаж ти идоли његови, и у њима нити даха нема.

18 Ништавна су дела, дела преварна, и пропашће чим наиђе казна!

19 Није таки део Јаковљев; јер он је све створио. Израиљ је део наслеђа његовог, име му је Господ над војскама.

20 Ти си за ме маљ и бојно оружје био. С тобом сатрех народе с тобом расух краљевства.

21 С тобом сатрех коња и јунака, с тобом сатрех кола и витеза.

22 С тобом сатрех човека и жену; с тобом сатрех старца и децу, с тобом сатрех момка и девојку.

23 С тобом сатрех пастира и стадо њсгово, с тобом сатрех орача, и волове његове, с тобом сатрех кнезове и војводе.

24 Платићу ја Вавилону и свим становницима Халдејским за све зло које на ваше очи Сиону учинише, говори Господ.

25 Ево мене на те, горо затирања, говори Господ, на те, која целу земљу затиреш! Замахнућу руком својом на те и смлатићу те с врха стена, и од тебе направићу гору у пламену.

26 Од тебе се ни камен за угао ни камен за темељ узети неће, јер ћеш бити пустош вечна, говори Господ...

27 Подигните заставе у земљи! Затрубите у трубе, међу народима! Дражите на њега народе, сазовите на њега краљевства Араратско, Минијско и Асханско, поставите против њега војводе; доведите коње који као скакавци скачу!

28 Дражите на њега народе, краљеве Мидске и војводе његове и све његове главаре, и све земље држава њихових!

29 Помера се и тресе се земља, јер се извршује суд Господњи на Вавилону, и он ће земљу Вавилонску у пустош обратити, у којој нико више живети неће.

30 Престаше јунаци Вавилонски да се боре; градова се држе. Паде сила њихова, дођоше као жене. Попаљују се домови њихови ломе им се преворнице.

31 Мимоилазе се гласници, сусрећу се весници, да краљу Вавилонском јаве да је њихов град са свих страна узет;

32 да се заузеше пролази, да је обале пламен обузео, и да су се сви ратници смели.

33 Јер овако говори Господ над војскама, Бог Израиљев: кћи је Вавилонска као вршана, кад се по њој гази; још мало и доћи ће време жетве њезине.

34 Изведе ме и потра ме Навуходоносор, краљ Вавилонски, начини од мене празан суд; као змај ме прождре, милинама мојим трбух свој напуни и отера ме.

35 На Вавилон паде неправда што мени и мом телу растрзаноме се чини! - говори становница Сионска, - и крв моја на Халдејске становнике, - говори Јерусалим. -

36 Зато овако говори Господ: Ево парбу бранићу ја твоју, осветићу те! Осушићу море Вавилонско, пресушићу изворе његове.

37 И Вавилон ће постати гомила рушевина и стан шакалски, чудо и ругло и нико у њему више живети неће.

38 Рикаће сви као лавови, као лавићи ће да скриче.

39 Напојићу их када се загреју, опићу их кад се весељу предају, да заспу вечним сном од ког се пренути неће, говори Господ.

40 Свешћу их ко јагањце на клање, као овнове и као јарце. -

41 Ех, зар? Сисах се узе! Узе се он, чија је слава сву земљу пунила! Што! Затре се Вавилон између народа!

42 Море се на Вавилон подиже; покрише Вавилон силни валови његови.

43 Градови су његови раскопани, сасуши се и опусти земља.

То је земља у којој нико не седи, нико њом не пролази.

44 Казнићу ја Вила у Вавилону; што је прождро истргнућу из уста његових; народи се неће више к њему стицати. Паде бедем Вавилонски!

45 Излази из њега народе мој, живот свој спасавајте, склоните се од пламена гнева Господњега!

46 Да не задрхти срце ваше, не плашите се вике што се по земљи разлеже. Јер ове ће године изићи глас, и опет глас до године, и насиље ће у земљи краљевати и господар устаће на господара.

47 Зато ево иду дани кад ћу казнити Вавилонске идоле, и сва ће се земља његова срамотом покрити, и мртви ће синови његови усред њега падати.

48 Небо и земља и све што је у њима певаће над Вавилоном, јер ће затирачи са севера доћи, говори Господ.

49 Вавилон ће пасти, о ви мртви Израиљеви, као што од њега падоше мртви из целе земље.

50 И ви који утекосте од мача, идите, не часите. У далекој земљи Господа помињите и у срцу своме Јерусалим имајте!

51 Збуњени бесмо кад увреду чусмо, стид попаде лица наша кад туђини провалише у светилиште дома Господњега.

52 Зато иду дани, говори Господ, кад ћу казнити идоле његове и по целој земљи рањеници јечаће његови.

53 Да се Вавилон и до неба уздигне и градове своје неприступачне чини, доћи ће од мене затирачи на њ, говори Господ. -

54 Јаук се из Вавилона чује, велика је погибија у земљи Халдејској.

55 Јер Господ Вавилон затире и укида вреву његову. Као велике воде затирачеви валови буче, и чује се бука велика њихова.

56 Јест, удара на њ, затирач на Вавилон; Вавилонски се ратници заробише, поломише се лукови њихови, јер је Господ, Бог који свакоме по делима плаћа, који свакоме надницу његову даје.

57 Опићу кнезове и маге његове, војводе, главаре и ратнике његове, и заспаће вечним сном од кога се пренути неће, говори краљ коме је име Господ над војскама.

58 Овако говори Господ над војскама: Порушиће се јаки Вавилонски бедеми, огњем ће се висока врата његова спалити и биће народи узалуд радили и за огањ пламена се трудили.

59 Заповест што даде пророк Јеремија Сераји, сину Нирије, сина Масијина, кад пође у Вавилон са Седекијом, краљем Јудиним, четврте године Седекијна краљевања. А Сераја беше први постељник.

60 Јеремија написа у једну књигу све зло које је имало доћи на Вавилон, све ове речи које су написане о Вавилону.

61 Јеремија рече Сераји: Кад дођеш у Вавилон читај све ове речи

62 и реци: Господе, ти си говорио за ово место да ће се затрти и да у њему неће више ни човека ни животиње бити, него да ће за увек пустош остати.

63 А кад прочиташ ову књигу вежи камен за њу и баци је у Еуфрат, 64 и реци: Овако ће потонути Вавилон, и неће се подигнути од зала која ћу пустити на њ. Они ће пасти изнемогли. Довде су речи Јеремијине.

Глава 52.

1 Седекија је имао двадесет и једну годину кад поста краљ, и он краљева једанаест година у Јерусалиму. Матери његовој беше име Амутала, кћи Јеремијина из Ливне.

2 Он учини оно што је зло пред очима Господњим, сасвим онако као што је чинио Јоаким.

3 То би због гнева Господњега на Јерусалим и на Јуду, које он одбаци испред себе. И Седекија се одметну од краља Вавилонскога.

4 Десете године његовог краљевања, десетог дана десетог месеца, Навуходоносор, краљ Вавилонски, дође са својом војском на Јерусалим. Они се улогорише под њим и начинише опкопе око њега.

5 Град би опкољен до једанаесте године Седекијина краљевања.

6 Деветога дана четвртога месеца глад би велика у граду, и народ немаше хлеба.

7 Тада град би проваљен и сви војници побегоше и изиђoшe ноћу из града на врата између два зида, уз врт краљев, док Халдејци опкољаху град. Бегунци кренуше у пустињу.

8 Али војска Халдејска потера краља и стиже Седекију у пољу Јерихонском, и сва се војска његова разбеже.

9 Они ухватише краља и одведоше га ка краљу Вавилонском у Ривлу, у земљи Ематској, и онде му се изрече суд.

10 Краљ Вавилонски даде поклати синове Седекијине на његове очи, и даде поклати и све поглавице Јудине.

11 Затим учини да се Седекији ископају очи и свезана у двоје бакрене вериге одведе га у Вавилон и метну га у тамницу, где оста до дана своје смрти.

12 Десетога дана петога месеца деветнаесте године краљевања Навуходоносора, краља Вавилонскога дође у Јерусалим Невузарадан, заповедник телохранитеља, који беше у служби краља Вавилонскога.

13 Он попали дом Господьи и дом краљевски и све домове у Јерусалиму; све веће куће попали огњем.

14 Сва војска Халдејска која беше са заповедником телохранитеља развали све зидове около Јерусалима.

15 Невузарадан, заповедник телохранитеља, одведе у робље један део сиромашног народа, оне из народа који беху остали у граду, који се беху предали краљу Вавилонскоме, и остатак од мноштва.

16 Али Невузарадан, заповедник телохранитеља, остави неке од најсиромашнијих у земљи, као виноградаре и тежаке.

17 Халдејци изломише бакрене стубове у дому Господњему, подножја и море бакрено које беше у дому Господњему, и бакар од њих однесоше у Вавилон.

18 Они узеше пепеонице, лопате, виљушке, котлиће и кадионице и све посуђе бакрено којим се обављаше служба.

19 Заповедник телохранитеља узе још и умиваонице и клешта с котлићима и лонцима, свећњацима, кадионицама и купама и све што беше од злата и све што беше од сребра.

20 Два стуба, море, и дванаест бакрених волова што бејаху под подножијима која начини краљ Соломон за дом Господњи, све то посуђе имаше неизмерну вредност у бакру.

21 Стубови бејаху сваки од осамнаест лаката у висину а унаоколо од дванаест лаката; они бејаху шупљи а четири прста дебели.

22 Озго на њима бејаху оглавља бакрена, а свако оглавље беше пет лаката високо, и мрежице и нарови око оглавља све беше од бакра; такав беше и други стуб са наровима.

23 Било је деведесет и шест нарова са сваке стране; свега нарова око мрежица беше сто.

24 Заповедник телохранитеља узе Серају, првосвештеника, Софонију, другог свештеника, и три вратара.

25 А из града узе једног евнуха који имаше под својом заповешћу војнике, седам људи који припадаху краљевом савету а који се нађоше у граду, тајника главног заповедника војске и шездесет људи из народа земље који се нађоше у граду.

26 Hевузарадан, заповедник телохранитеља, узе их и одведе их краљу Вавилонском у Ривлу.

27 Краљ Вавилонски их изби и даде погубити у Ривли, у земљи Ематској. Тако је Јуда одведен у ропство далеко од своје земље.

28 Ево народа који Навуходоносор одведе у ропство: Седме године три хиљаде и двадесет и три Јудејца;

29 осамнаесте године Навуходоносорове он одведе из Јерусалима осам стотина и тридесет и два човека,

30 двадесет треће године Навуходоносорове Невузарадан, заповедник телохранитеља, одведе седам стотина и четрдесет и пет Јудејаца; свега четири хиљаде и шест стотина људи.

31 Тридесет и седме године од како се зароби Јоахин, краљ Јудин, двадесет петог дана дванаестог месеца, Евил-Меродах, краљ Вавилонски, у првој години свoг краљевања подиже главу Јоахина, краљу Јудину, и пусти га из тамнице.

32 Он му с добротом говори и намести му престо више престола других краљева који бејаху код њега у Вавилону.

33 Он му промени хаљине тамничке и Јоахин јеђаше увек с њим свега века свога.

34 Краљ Вавилонски стара се за свакидању храну његову до дана смрти његове.

---

1. Пасхор значи: безбедност унаоколо.
2. Магор-Мисавив значи: страх унаоколо.