Бено Поплесија (Робиња)3/25
←Шена двадесет и четврта | Бено Поплесија (Робиња) Писац: Непознати аутор Шена двадесет и пета |
Шена ултима→ |
ПИЈЕРО: Ево, о приљубљена Маргарита, досијели су наши труди.
МАРГАРИТА: Ах, мој слатки покоју, кога сам стекла с толикијем сузами!
ПЕРАШТАНИН: О, господине Пијеро, ево овђе твога оца и брата.
ПИЈЕРО: О, госпару ћаће!
БЕНО: Добар си дошо, мој синко; нека те загрлим и пољубим. (Овди га загрлива и љуби.) Ма ну ми реци, ко је то уза те?
ПИЈЕРО: Ћаће, прости ми, зашто ова има бити моја вјереница; питам ти проштење зашто сам је узео без твоје личенце [допуста].
БЕНО: Не могу ти друго, синко, одговорит него да ти је у добар час!
МИХОЧ: А ја ти се веселим, Sig. fratello [господине брате], и добар си дошо, и питам проштење у госпође робиње, ако је била у чему од мене увријеђена.
ПИЈЕРО: Ben trovato [срећно те нашао!], Signor fratello!
МАРГАРИТА: Госпару Михочу, чудим Вам се! ја ћу бит слуга и Вами и Вашему госпару ћаћи.
ПЕРАШТАНИН: А по тило грешње, он би те хоћел за жену!
БЕНО: Чујем велику радос, зато вас хоћу загрлит с великијем весељем од мога срца. (Овди загрлива Маргариту а послије Пијера.)
Референце
уреди