Бено Поплесија (Робиња)3/23
| ←Шена двадесет и друга | Бено Поплесија (Робиња) Писац: Непознати аутор Шена двадесет и трећа |
Шена двадесет и четврта→ |
БЕНО: Per vita mia, ја сам изван себе! још ти не вјерујем, Михочу; знам да ово није робиња него Аница, ма како у овијем хаљинам?
МИХОЧ: Госпару ћаће, ја се приварен находим; ма слатку и срећну сада цијеним пригоду ову, зашто уистину обећавам ти веће не слиједит таштине од свијета него настојат у сваком ствари угодит се с твојом вољом; зато, молим те, прости ми.
ЖДЕРО: Одкад се наша кућа учинила камара од локанде [гостионице]?
БЕНО: Ако ће то бит истина што говориш, ја ти праштам, Михочу, и узећу те опет у кућу; и за дигнут оказијон [згоду], чинићу да се Аница вјери за доктура, зашто знам да је је веће пута пито.
МИХОЧ: Захваљивам ти, ћаће.
АНИЦА: А ја захвалит не умијем; зато ћу настојат с мојом службом за платити на милости које примам.
ЗАПЛЕТАЛО: Госпару, прости и мени сиромаху!
БЕНО: Прости[т] и теби, ох? Није то тако, зашто си ми их доста скројио.
ЛИМИЦА: Госпару, прости му, però [али] да ти изнађе робињу.
БЕНО: Ако је тако, прашта[м] му. Orsù, хоћу да Аница отиде засад у мене дома, зашто ћу поћ довестит доктура у мене на вечеру за ш њим тратат [уговарати]. Ну пођи ти, Лимица, и ти, Заплетало, тер справите штогод добро вечери.
ЛИМИЦА: Ход’мо, брате.
ЗАПЛЕТАЛО: Ја идем весело.
ЖДЕРО: Да хоћу ли и ја отит, госпару? зашто је мене научио капетан лијепо кухат alla frustiera [на инострански начин].
БЕНО: Orsù, пођи и одведи собом и Аницу. (Овди иду.)
МИХОЧ: А ми, ћаће, ход’мо и проиштимо робињу; ко зна да је нађемо. Ма ну почека’мо да видимо ко је ови који овако трчи у преши.
БЕНО: Реко бих да је Пераштанин.
Референце
уреди
