Бено Поплесија (Робиња)1/19
| ←Шена осамнеста | Бено Поплесија (Робиња) Писац: Непознати аутор Шена деветнаеста |
Шена двадесета→ |
ПЕРАШТАНИН: Orsuso, јеси ли донио пинези?
ЗАПЛЕТАЛО: Донио сам их, зато зови робињу.
ПЕРАШТАНИН: Non ave prescia [не жури се]; даруј их прије, eр их хоћу кonтат [бројити], да ме ти не угабаш [pревариш] злом мунидoм, а pака даћу ти робињу.
ЗАПЛЕТАЛО: Ма би боље било да она види кад ти дам мједи.
ПЕРАШТАНИН: Да кад је тако, andemo su [идимо горе]. (Упутивају се.)
ЛИМИЦА: (Мени колач, госпару! ено их!)
ЗАПЛЕТАЛО: Ход’мо гори, а на ти песет дуката.
БЕНО: Ola [хеј], фрфанте, тако ли си ме alla traditura [издајнички] хтио асасинат?! (Овди хита Заплетала.) X
ЗАПЛЕТАЛО: Ајмех, штроцијан [осакаћен] сам!
ПЕРАШТАНИН: Кога дјавла чиниш? Ande con Dio [иди збогом], ти си се упозно у нас. — Ну дај те мједи и ходи са мном.
БЕНО: Што ће ово бит? овему хоћеш дат песет дукат, а, а?
ЛИМИЦА: (Коју ће сад скужу наћ?)
ЗАПЛЕТАЛО: Овему! зашто с овијем се хоће интересат Михоч.
БЕНО: Miser Пераштанину, је ли истина да се хоће мој син интересат с тобом у њеку тартану и зато је ови мједи носио?
ПЕРАШТАНИН: Signor no, него ми их носил за њеку робињу.
БЕНО: Тако, фрфанте, с мојијем мједима хтио си ми смрт купит?! По душу моју чинићу да у галији душу пустиш! амо да?, фрфанте, те моје мједи! (Овди му их дава и бјежи.)
ПЕРАШТАНИН: Господине, ave torto [имаш криво] — те мједи мене токају.
ЛИМИЦА: Не брини се, даћемо их теби. Јесам ли ти ја реко да је оно велик фрфант?
БЕНО: Ela [хеј], Пераштанину, не преши! ова робиња мени је припоручена од њекога [с] Смирне; зато сам намислмо узет је у мене у кућу, а теби ћу дароват ове песет дукат за фастидијо [досаду] које ти је дала. (Овди му дава дукате.)
ПЕРАШТАНИН: Госпари сте узет је и без мједи; orsuso, хо'те је узмите.
БЕНО: Поћу ја виђет њеки мој посо, а ти, Лимица, пођи ми је доведи дома.
ПЕРАШТАНИН: Andemo a casa [идимо кући].
Референце
уреди
