Без имена

Без имена (Senza nome)  (1899)  Писац: Ада Негри, преводилац: Драгиша Станојевић

Ја немам имена, Груба сам ди̏кла,
Преци су моји ма̑ли̂;
Ја сам из простора народа ни̏кла,
Ал огањ силовит груди ми па̑ли̂.

Анђео прати ме, али ме шчѐпа
И један злобни ма́ња;
Мисао јури ми као Мазѐпа
На коњу, готово све од поста́ња.

Смјеса сам мржње и љубави ба̑јне̂;
Слаба сам ал’ и ја́ка;
Бездан ме привлачи у тмине та̑јне̂;
Задршћем милујућ’ малог деча́ка.

Кад уђе несрећа у собу мо̀ју
Само се смијем то̏ме;
Видим ли сама се у љутом бо̀ју,
Такође смијем се свијету зло̏ме.

Видим ли старице и дјецу ја̏дну̂
Без хљеба, тада пла̏че̂м;
Такође, видим ли да храбри па̏дну̂
У ланце да служе деспоту ја̏че̂м.

А кад ми уздаси исрца полѐте̂
У тебе, моја пје̏сно,
Сјетим се ја своје задаће свѐте̂
И себе жртвујем радо и свје̏сно.

Слуша ли когод ме, не питам, и а̏ко
Злоба се на ме др̏зне̂,
Не гледам, презирем, пролазим ла̏ко:
Њен метак не може ни да ме кр̏зне̂.

Извор

1899. Нова искра. Година прва, број 4, страна 62.