Бег Ајкуна и Атлагић Зуко
У онога аге Хасан аге,
У њег’ има до три кћери младе,
Али-Када и Умија млада,
Бег Ајкуна, име поносито.
Гледаше је три јарана млада, 5
Гледаше је па је оставише.
Није прошла ни недјеља дана,
Проговара бег Ајкуна млада:
„Дај ми, мајко, бабино одјело,
Да с’ осветим Зуки Атлагићу!" 10
Мајка даје што год Ајка тражи
И даде јој бабино одјело.
Женско свлачи, а мушко облачи:
Опреми се бег Ајкуна млада
И узјаха дебела дората. 15
Она оде на Зукина врата;
Угледа је Зуко са чардака:
„Ђела, ђела, царев серхатлијо!"
Проговара бег Ајкуна млада:
„Чујеш ли ме, Зуко Атлагићу, 20
Пошаљи ми слугу Хусејина,
Нек’ провода дебела дорина!"
Док јој рече Зуко Атлагићу:
„Не будали, царев серхатлијо,
Није дома слуга Хусејине." 25
Она сјаха дебела дорина,
Па му баци дизгин проко врата,
Удари га руком по образу —
Сам се дорат по авлији вода.
Она иде на горње чардаке, 30
Вечераше и акшам клањаше.
Ја да видиш Зуке Атлагића,
Све јој стере душек по душеку,
А меће јој јастук по јастуку.
Тад се скида Бег-Ајкуна млада, 35
Она скида шајакли чакшире,
Синуше јој гаће ћифтијане:
„Види, Зуко, гаће ћифтијане,
Што су мени јауклије дале!"
„Ах, па нека, царев серхатлијо, 40
Да имаду и мени би дале."
Кад разапе јелек на плећима,
Док јој сину тридес’ плетеница:
„Види, Зуко, тридес' плетеница,
Што су мени јауклије дале." 45
„Ах, па нека, царев серхатлијо,
Да имаду и мени би дале."
Тада леже Бег-Ајкуна млада,
Пружи руку по меку јастуку,
Qна зове Зуку Атлагића: 50
„Ђела, Зуко, на бијелу руку."
То је Зуки врло тешко било,
Он побјеже у другу одају,
Па се тужи остарјелој мајци:
„Чујеш ли ме, остарјела мајко, 55
Мене зове царев серхатлија,
Да му легнем на бијелу руку!"
Проговара остарјела мајка:
„Не будали, Зуко Атлагићу!
Оно није царев серхатлија, 60
Већ је оно Бег-Ајкуна млада,
Бег-Ајкуна, твоја јауклија."
То се Зуко мајци не вјерује;
Кад ујутру јутро освануло,
Опреми се Бег-Ајкуна млада: 65
Она крену свом бијелу двору,
Испрати је Зуко Атлагићу.
Ја да видиш Бег-Ајкуну младу,
Кад потеже челикли наџаке,
Па удари Зуку Атлагића; 70
Како га је лако ударила,
Црној га је земљи оборила;
Из тјела му крвцу отворила:
„Хеј, хулане, Зуко Атлагићу,
Ово није царев серхатлија, 75
Већ је ово Бег-Ајкуна млада,
Бег-Ајкуна, твоја јауклија!"
Оста Зуко у зеленој трави,
Оде Ајка својој милој мајци!
