Бајо Пивљанин и бег Љубовић

0001 Књигу пише беже Љубовићу
0002 У лијепу селу Невесињу,
0003 Те је шаље Пиви каменитој
0004 На кољено Пивљанину Бају:
0005 „Чујеш море, Пивљанине Бајо!
0006 „Ти си мене за срце ујео,
0007 „Ти си мога брата погубио;
0008 „Изиђи ми на мејдан јуначки,
0009 „Ево теби три мејдана дајем:
0010 „Један мејдан у кршном Корит’ма,
0011 „Други мејдан под гором Трусином
0012 „Насред равна поља Невесињског,
0013 „Трећи мејдан, ђе се удесимо.
0014 „Ако ли ми не смијеш изићи,
0015 „Послаћу ти ђерђеф и преслицу,
0016 „Уз преслицу Мисирско повјесмо
0017 „И вретено дрва шимширова,
0018 „Те ми преди гаће и кошуљу,
0019 „И учкур ми у гаће навези.”
0020 Када Бају ситна књига дође,
0021 И кад виђе, што му књига каже,
0022 Он узима дивит и хартију,
0023 Те он бегу књигу отписује:
0024 „Господару, беже Љубовићу!
0025 „Штета теби погинут’ од мене,
0026 „Мени жао умријет’ од тебе;
0027 „Него хајде, да се помиримо;
0028 „Ако сам ти брата погубио,
0029 „Мене јесте младост занијела,
0030 „И ја сам се давно покајао;
0031 „Него хајде, да се помирмо:
0032 „Послаћу ти лијепу јабуку,
0033 „Уз јабуку стотину дуката.”
0034 Када књига Љубовићу дође,
0035 И ка виђе, што му Бајо пише,
0036 Тад’ он Бају другу књигу пише:
0037 „Ао Бајо, Пивљанско копиле!
0038 „Ја се с тобом помирити не ћу,
0039 „Да ми дадеш хиљаду дуката,
0040 „Док не дођеш мом бијелу двору,
0041 „Не пољубиш хрта међу очи,
0042 „И крилата коња у копито,
0043 „Онда мене у скут и у руку,
0044 „И преда мном у земљицу црну.”
0045 Када Бајо ситну књигу прими,
0046 Књигу чати Пивљанине Бајо,
0047 Главом маше, зубима шкргуће,
0048 Па он бегу другу отписује:
0049 „Чујеш море, беже Љубовићу!
0050 „Не љубих ти паса међу очи,
0051 „Ни твојијех коња у копита,
0052 „Да бих знао, да бих погинуо,
0053 „Него ћу ти на мејдан изићи,
0054 „Чекај мене под гором Трусином
0055 „Наврх равна поља Невесињског,
0056 „На погледу селу Невесињу
0057 „И кадуни твојој вјерној љуби.”
0058 Књигу посла Пивљанине Бајо,
0059 Пад дозива свога побратима,
0060 Побратима Његошевић-Мата:
0061 „Побратиме, Његошевић-Мато!
0062 „Љубовић ме на мејдан зазива,
0063 „Опремај се, мили побратиме!
0064 „Да идемо под гору Трусину:
0065 „Виђи, побро, ђе ћу погинути,
0066 „Ил’, како ћу бега погубити.”
0067 Опреми се Пивљанину Бајо,
0068 Уд’ри на се свилу и кадиву,
0069 Пак припаса два мача зелена,
0070 Оба мача од једног ковача;
0071 Опреми се Његошевић Мато,
0072 Пак пођоше до два побратима
0073 Од честите Пиве камените,
0074 Машише се планине Трусине,
0075 И сиђоше пољу Невесињском;
0076 Али Турчин чек ана биљези,
0077 Наврх поља шатор разапео,
0078 Под шатором сједи, пије вино,
0079 Служи му га слуга Шабан-ага.
0080 Како дође Пивљанине Бајо,
0081 Како дође, он под шатор уђе,
0082 Како уђе, он на земљу сједе,
0083 Када сједе, онда Бога назва:
0084 „Добро јутро, беже Љубовићу!
0085 „У зао час по ме или по те.”
0086 Па отпаса два мача зелена,
0087 Бегу баци оба преко крила:
0088 „Ето, беже, два мача зелена,
0089 „Оба мача од једног ковача,
0090 „Ти избери, кога теби драго,
0091 „Узми бољег, остави горега,
0092 „Да не речеш, да је пријевара.”
0093 Кад то виђе беже Љубовићу,
0094 Он поскочи на ноге лагане,
0095 Довати се сабље оковане:
0096 „Ао Бајо, Пивљанско копиле!
0097 „Што ће мени Ришњански мачеви
0098 „Та код моје сабље Шамлијанке?”
0099 Уста Бајо на ноге лагане,
0100 Обојица на двор изиђоше,
0101 Изиђоше, пак се растадоше.
0102 Бајо посла Његошевић-Мата,
0103 Да опипа бега Љубовића,
0104 Да на њему панцијера нема.
0105 Оде Мато бега да опипа;
0106 Кад опипа бега Љубовића,
0107 Ал’ на њему до три панцијера,
0108 Три панц’јера, један сврх другога;
0109 Када виђе беже Љубовићу,
0110 Ђе ће дознат’ Пивљанине Бајо,
0111 Он загрли Његошевић-Мата,
0112 Па га љуби у бијело лице:
0113 „Богом брате, Његошевић-Мато!
0114 „Немој казат’ Пивљанину Бају,
0115 „Да на мени панц’јери имају;
0116 „Ако мени Бог и срећа даде,
0117 „Те погубим Баја на мејдану,
0118 „Даћу теби све рухо Бајово,
0119 „И даћу ти оружје његово,
0120 „И све благо, што код њега нађем;
0121 „Честита ћу тебе учинити:
0122 „Б’јеле ћу ти дворе саградити
0123 „У лијепу селу Невесињу
0124 „Поред мојих двора бијелијех,
0125 „И даћу ти хиљаду дуката.”
0126 Превари се Његошевић Мато,
0127 Превари се, уједе га гуја,
0128 Не шће казат’ Пивљанину Бају,
0129 Већ превари свога побратима,
0130 Да на бегу ништа више нема.
0131 Осим једна танана кошуља,
0132 По кошуљи свила и кадива,
0133 Тад’ Љубовић посла свога слугу,
0134 Да опипа Пивљанина Баја;
0135 Оде слуга, те опипа Баја,
0136 И врати се, те он бегу каза
0137 Да на Бају панцијера нема,
0138 Него само танана кошуља,
0139 И по њојзи свила и кадива,
0140 Тада они на мејдан дођоше,
0141 Трже Бајо мача зеленога,
0142 А Љубовић сабљу Шамлијанку,
0143 Пак ђевери од њих одступише,
0144 А они се ударат’ стадоше.
0145 Кад удара Пивљанине Бајо,
0146 Кад удара бега Љубовића,
0147 Просијеца свилу и кадиву,
0148 А из свиле жива ватра сипа;
0149 Куд удара беже Љубовићу,
0150 Куд удара Пивљанина Баја,
0151 Просијеца свилу и кадиву,
0152 А из свиле црна крвца лије
0153 И комади одлијећу меса,
0154 Љубо бјеше Баја обранио,
0155 Обранио по десници руци.
0156 Када виђе Пивљанине Бајо,
0157 На невјери да ће погинути,
0158 Баци мача у зелену траву,
0159 Пак Тучрину под сабљу подлеће:
0160 Десном га је руком уватио
0161 За десницу и за бритку сабљу,
0162 А лијевом за грло бијело,
0163 Обори га у зелену траву,
0164 Од љутине зубима га закла.
0165 Кад то виђе Његошевић Мато,
0166 Он побјеже преко поља равна
0167 Са Турчином слугом Шабан-агом,
0168 За њим трчи Пивљанине Бајо;
0169 „Стани побро, Његошевић-Мато!
0170 „Да си мене јуче побјегао,
0171 „Опет бих те данас сустигао.”
0172 Сустиже га на крај поља равна,
0173 Удари га мачем на довату,
0174 До рамена одс’јече му главу,
0175 Па он виче слугу Шабан-агу:
0176 „Врат’ се натраг, слуго Шабан-ага,
0177 „Те ти скидај Његошевић-Мата,
0178 „Тврда вјера! Ништа теби не ћу.”
0179 Поврати се слуга Шабан-ага,
0180 Те он скиде Његошевић-Мата,
0181 Па отиде селу Невесињу.
0182 Бајо скиде бега Љубовића,
0183 Скиде с њега рухо и оружје,
0184 На њем’ нађе три ћемера блага,
0185 Сва три пуна жутијех дуката,
0186 С њег’ отпаса, а себи припаса,
0187 Пак посједе бијесна путаља,
0188 Оде право к мору на крајину
0189 У Латине, видат’ десну руку.

Избор

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета. Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988., стр. 330-334.