* * *
Бајање од намеру
Свећу запали’,
крс’ положи’,
Бога помоли:
Пушти срце Јанку!
Пушти ноге Јанку! 5
Пушти ноге Јанку!
Пушти уста Јанку!
Усту, усту, намеро!
Кад је неко болестан „од намерену болес’",онда га бабе купају „у воду сас босиљак и друге разне травке ге има и големо цвеће." Када је болесник окупан, скупљају се травке и цвеће из корита, везују у крпу, па бацају „на раскрсје" уз бајалицу:
Бежи,муко, од нас
У гору зелену, 10
воду студену!
Пређи на другога!
Ко после тога „намери и нагази на крпу с' болес’", болест пређе на њега.
|
|
Напомена
Казивач: Грлица Димитријевић, с. Шарбановац.
Референце
Извор
- Бања (рукописни зборник), Нота, Књажевац 1978, стр. 126.
