Бан Маринкова најмалеја ћера

* * *


Бан Маринкова најмалеја ћера

Размири се турско и каурско.
Пролети се борба отворила.
Сви пратише кој сина, кој брата,
Бан Маринко ни сина ни брата;
Само има до три миле ћере; 5
Па си стану, па се чудом чуди:
„Боже мили, што ћу и како ћу,
сви пратише кој сина, кој брата,
ја си немам ни сина ни брата.“
Проговара најмалеја ћера: 10
„Не стој, татко, чудом се не чуди,
но отиди на Нова Пазара
па ми вати дванајес другара,
погоди ми девет побратима
и купи ми коња нејашана, 15
и купи ми сабљу неватану,
и купи ми пушку непуцану,
ја ћу идем војску да војујем.“
То си татко ћеру послушао
па отиде на Нова Пазара, 20
па вој вати дванајес другара;
погоди вој девет побратима
и купи вој коња нејашана,
и купи вој сабљу неваћану,
и купи вој пушку непуцану. 25
Оде ћера војску да војује.
Војевала девет годин’ дана.
Никој не мож’ девојку познати.
Кад је било десета година,
царица се с царем договара: 30
„Боже мили, чуда великога,
девет годин’ војске војеваше
никој не мож’ девојку познати.“
Па говори царица Милица:
„Чујте мене, по редом војници, 35
отидите на Нова Пазара —
сви купујте луле и тамбуре,
девојка ће вурке и вретена —
по томе ће девојку познате.“
Сви отоше на Нова Пазара 40
па купују вурке и вретена,
а девојка луле и тамбуре.
Па дојдоше у своји дворови,
а девојка лулом разговара:
„Ој лулице, моја дангубице, 45
ој тамбуре, моји разговори,
моје друшке синови чувају,
моје друшке ћерице чувају,
а ја јоште војску да војујем.“

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg


Референце

Извор

  • Симоновић, Драгољуб, Заплање - природа, историја, етнографија, друштвено-економски развој, породица, народне песме, Ниш, Градина; Београд, Народна књига; Етнографски институт САНУ, 1982., стр. 631-632.
  • Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 186-187.