[Ај фалај богу, фалај јединоме!]
Ај фалај богу, фалај јединоме!
Осили се стара бабетина:
опасала сабљу кандарицу,
ујанала кусу магарицу,
испосекла тикве по плотишта. 5
Забранила стара бабетина:
никој живи да се не ожени,
нити да се нека па одава
док и беле коцеље не сплете
у тој време седамдесет лета. 10
А с’г Марка на мегдан позива:
„Чујеш ли ме, Краљевићу Марко,
оди мене на мегдан јуначки,
па покажи колико си јунак.“
Ај фалај богу, фалај јединоме! 15
К’д је Марко речи саслушаја,
оде јунак да се раскусури.
Па изађе Краљевићу Марко,
па изађе на мегдан јуначки
да покаже колико је јунак. 20
И спази га стара бабетина,
опасала сабљу кандарицу,
ујанала кусу магарицу,
право иде на мегдан јуначки.
К’д гу спази Краљевићу Марко, 25
он пригони Шарца према бабу,
бабетина кусу магарицу,
меду себе мегдан да поделив.
Када виде Краљевићу Марко,
како се је баба осилила, 30
сјаши брзо са својега Шарца,
ритна с ногу кусу магарицу.
Магарица започна да рика,
бабетина станала да вика.
Такој с Марка мегдан поделила. 35
