Андрија Хумски/54
| ◄ ПОЈАВА ЈЕДАНАЕСТА | ПОЈАВА ДВАНАЕСТА | ПОЈАВА ТРИНАЕСТА ► |
ПОЈАВА ДВАНАЕСТА
АНДРИЈА и БОГДАН.
АНДРИЈА:
Шта носиш мени?
БОГДАН:
Крваву рану!
И црне гласе —
АНДРИЈА:
Држе се јоште?
БОГДАН:
Што је остало — а мали број је —
Бије с' честито. Завиша паде
Славно, витешки! Измучен, рањсн
Смрт је тражио!
АНДРИЈА:
Младости крепка!
БОГДАН:
И Новица је рана допао,
За који часак —
АНДРИЈА:
Друже младости!
И мене чекај, с тобом ходићу,
Док најпре свршим пос'о на земљи.
Богдане, напред! Није пропало,
Док један живи!
(Чују се звона.)
БОГДАН:
Ја сам казао,
Да звонким гласом с цркве малене
Тренутке града гласе последње!
АНДРИЈА:
Последњи часи нису приспели,
Јоште се надам.
(Чује се јак тресак.)
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Андра Гавриловић, умро 1929, пре 95 година.
|