Аманет владике Петра Првога
0001 Фала Богу, чуда великога,
0002 Црна Гора стече господара,
0003 Високога Петра Петровића,
0004 Прве куће и господичића.
0005 У томе им дивно заповиђе
0006 Да се љубе као браћа права
0007 И да служе цара русинскога;
0008 Добро њега царе миловаше,
0009 Црну Гору азном познаваше.
0010 А Бог даде и срећа од Бога,
0011 Црна Гора задоби поштење,
0012 Те посјече Мамута везира
0013 И добро се сабљом обранила
0014 И слободу себе одржала
0015 Да не дава арача Турцима,
0016 Како што се била научила.
0017 Тада веље књиге накитио,
0018 Те је посла цару русинскоме:
0019 „Господаре, царе од Русије,
0020 Мож’ ли знати, јес’ ли запазио,
0021 Кад си мене себи приватио
0022 И кад си ме дивно закрунио,
0023 Те сам моје цркве окитио,
0024 Црну моју Гору придржао?
0025 Фала тебе, драги господаре,
0026 Но те молим, не заборави ме,
0027 Е сам старац тешко ослабио,
0028 Не могу ти у Русију доћи!
0029 Но ево ти мојега синовца,
0030 Рада ђака од шеснаест љета,
0031 Јесте нешто мало научио,
0032 Предајем ти њега на аманат,
0033 На аманат и у твоје руке!
0034 Бог да знаде виђет’ ли га каде,
0035 Зашто сам се љуто разболио,
0036 Па те молим, а Богом те кумим,
0037 Када чујеш да сам преминуо,
0038 Не заборав’ моју сиротињу,
0039 Сиротињу голу и нејаку,
0040 И не пушти моју Гору Црну
0041 Да ми земљу преузимљу Турци
0042 И ђечицу даве као вуци,
0043 Но ми гледај земљи господара,
0044 Да је брани од злије душмана!
0045 Ако видиш, мили господаре,
0046 Да је за чем мој синовац Раде,
0047 Пошљи њега, а за твоју срећу,
0048 Да он чува моју Гору Црну;
0049 Ако не би њима господара,
0050 А од моје куће Петровића,
0051 На муке ће бити Црна Гора,
0052 Као ђеца без оца својега.
0053 А јадни су и сиромаси су:
0054 Нит’ је мора ни равнога поља,
0055 Но голије крша и камена,
0056 Ема вазда чуваше поштење.
0057 Још те молим, мили господаре,
0058 Приручи се цару небескоме
0059 Да угодим Богу јединоме,
0060 Да придржим моју сиротињу
0061 У поштењу и свом завичају,
0062 У слободи и своме закону!
0063 И више ти приписати нећу,
0064 Е не могу, душу испуштићу,
0065 Но ево ти на аманат Рада —
0066 Што учиниш, ја те благодарим,
0067 Зашта буде, нек’ је господаре,
0068 Све у Бога и у твоје руке!”
0069 Црни му је моур притискао,
0070 Е је своју земљу оставио,
0071 А јакоме Богу отишао
0072 Да он двори цара небескога.
