* * *
Али-агиница
Разболи се ага Алиага
Под Алмишом, чувајући града.
Све су њега кокте облазиле,
Облазиле мајке и сестрице;
Не облази млада агиница, 5
Јер је млада скоро доведена.
Зато јој се срамота гођаше.
Нато с’ ага врло расрдио,
Па јој пише листак књиге б’јеле:
„Закољи се, у двор’ ме не чекај! 10
Више куле јасен-гора расте,
А под кулом хладна вода тече;
Оли бјежи у гору зелену,
Оли скочи у воду студену!"
Књигу штије млада агиница, 15
Књигу штије, грозне сузе лије.
Питала је стара свекрвица:
„Која ти је цвилити невоља?"
Одговара млада агиница:
"Помири ме с агом Алиагом! 20
Дат ћу теби танко рухо моје,
И дат ћу ти големо вјенчање[1]."
— „„Не бих тебе с агом помирила,
Да ми дадеш танко рухо своје,
Да ми дадеш големо вјенчање, 25
Да ми дадеш мумра[2] сребрнога,
И мумурлук од сухога злата;
Не бих тебе помирила с агом.
Истом оне тако у ријечи,
Ал ти звекну на авлиским вратим’, 30
А кад звекну, добар коњиц скикна.
Мисли јадна Алиагиница,
Мисли јадна, да је Алиага;
Стаде бјежат уз бијелу кулу,
Гологлава без б’јела поглавја, 35
Распасана без свилена паса,
Босонога без жутих папуча.
Она бјежи уз гору зелену,
Да се скаче у воду студену.
За њом трчи д’јете мали ага: 40
„Не бјеж’, мајко, уз гору зелену!
Не скач’, мајко, у воду студену!
Није бабо ага Алиага,
Већ је синак ага Мехмед-ага;
Ја сам бабу с тобом помирио[3]."
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
|
|
Референце
- ↑ прћија - што је донела од оца
- ↑ свијећњак
- ↑ како се види, ова је пјесма варијанта чувене ˝Хасан-агинице˝ (бр. 170), само што овдје син измирује оца с мајком; пјесму је записао Никола Томмасео.
Извор
Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Ženske pjesme (Romance i balade), knjiga peta, uredio Dr Nikola Andrić, Zagreb, str. 179-180.
Изабране народне пјесме II, женске, приредио Др. Никола Андрић, у Загребу, 1913, Тисак Краљ. земаљске тискаре., стр. 167-168.
