* * *
Але-пехливан и Морића Бегаја
Соколови Саву прелетише
пехливани у Мостар дођоше,
у четвртак тенефе попеше,
а у петак игру започеше.
Игру игра Але-пехливане 5
од бијеле Халебине куле
до бијела ћошка Бишћевића.
У том ћошку девет дивојака:
дви муфтине, а дви кадијине
и четири Ариф ефендине 10
и Бегаја Морић Алај-бега.
Липо игра Але-пехливане,
ал' је Али нога поштукнула,
паде Але у зелену траву.
Дизало га мало и големо, 15
нико Алу дигнут не могаше,
док не дође девет дивојака.
Примиче се Морића Бегаја,
па говори Али-пехливану:
„Устан горе, Але-пехливане." 20
За то Але хаје и не хаје.
Опет вели Морића Бегаја:
„Устан горе, драга душо моја,
на поклон ти било лице моје."
Кад је Але разумио ричи, 25
он се скочи на ноге лагане,
па је узе за бијелу руку,
одведе је собом пред кадију,
па је винча себи за љубовцу.
Лип је с њоме свој вик виковао, 30
а још липши пород изродио:
двије шћери и четири сина.
|
|
Референце
Извор
Бутуровић Ђенана: Морићи, од стварности до усмене предаје, Свјетлост, Сарајево, 1983., стр. 270-271.
