Смрт Каси-бегова[1]
Закукала сиња кукавица
На пенџеру Џавер-беговице.
Беседила Џавер-беговица:
„Ид' одатле, сиња кукавице,
Не кукај ми на моји перџери, 5
Не кукај ми и не ломи цвеће!”
Говори јој сиња кукавица:
„Другарице Џавер-беговице,
Ти ишетај пред бијеле дворе,
Па погледај нуз то поље равно — 10
Отуд иду улаке кочије,
У кочија девет коња врани,
На кочија лежи Џавер-беже
И брез главе и брез десне руке!”
Ишетала Џавер-беговица, 15
Погледала нуз то поље равно,
Угледала улаке кочије,
У кочија девет коња врани,
На кочија лежи Џавер-беже
И брез главе и брез десне руке. 20
Донеше га двору бијеломе,
Над њим кука Џавер-беговица,
Кукала је кано кукавица,
Прилегала кано ластавица.
Ту дођоше и сестре и мајка, 25
Не могу је да је разоноде,
Али дође Алајбеговица,
Беговица, њена јетрвица,
Па беседи Џавер-беговици:
„Стани мало, моја јетрвице, 30
Стани мало да ти нешто кажем!
Кад сам била ја уда дјевојка,
Ја дјевова за десет година,
Нитко неће да проси менека,
Испроси ме Алајбеговићу, 35
Испросио и прстеновао,
И мало ми рока оставио,
Мало рока недељу данака,
Док ја млада не скупим дарове
И док беже не скупи сватове. 40
А кад дође беже по менека,
Тад долази моја уда стрина,
Па беседи Алајбеговићу —
,Ао беже, једна луда главо,
Што ти водиш секу обљубљену, 45
Под појасом мушко чедо глава!'
Остави ме Алајбеговићу
На срамоту и баш са сватови,
Те сам шеће двору бијеломе.
Немам мајке, а немам сестрице, 50
Моја браћа мене не примају,
Већ ја шећем на то море сиње,
Очи веза свиленом марамом
Да ја млада у таласе скачем.
У том сам се млада разабрала — 55
Од мене ће бити преповјетка
Што ја имам чедо за појасом,
Зато скочи у то море сиње.
Шатор пењем горе на чаири,
Па се раним са десет ноката, 60
Па ја чека мушко чедо главу,
Беже чека код бијела двора.
Време прође и година прође,
Али нема чеда под појасом —
Дође беже, одведе ме двору. 65
У том прође три године дана,
Ал’ ја роди нејака Ненада.
И тад ми се браћа под’јелише,
Мени даше брата најмлађега.
Јошт не прошла ни година дана, 70
Стиже књига са цареве војске
Све тројица да иду на војску,
А ја оста у четири зида.
Мало време потом постојало,
Дође књига са цареве војске — 75
,Сва тројица падоше у војсци,
Сва тројица изгубили главе!’
Ето сам ти, млада јетрвице,
И у већој јошт жалости била!”
(АСАНУ, бр. 8552/257, XV, 2, бр. 46).
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
