Ћутати

←Данас

Ћутати Писац: Милета Јакшић

Вече→

Твој бол? Ћутати. Страдати... ћутати.
Гле звезде, оне одискони туже
У бескрајности небесних простора
И ћуте, вену тихо као руже.

Плач усамљени ветра у пустињи
Што вечна лута — ко му тугу слуша?
Знаш ли за ропац непознатих бића,
Чујеш ли неме сузе људских душа?

Знаш ли кад негде, ником непотребно
Ко̑ цвет одбачен, једно срце клоне?
Глас твога бола, то је звук изгубљен
У муклом, вечном болу васионе.

Извор

• Милета Јакшић: Песме, Матица Српска, Нови Сад, 1984, стр. 37

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 89 година.