Ћуран и врабац

Ћуран и врабац Писац: Јован Јовановић Змај

По дворишту ћуран шеће,
ваздан пућка и блебеће,
главом вије, шири реп,
мисли: Боже, ал' сам леп!
Све се шири, све се мери,
кинђури се, кочопери,
али једно
зло га једи,
што га нико,
ал' баш нико,
и не гледи;
пси пролазе,
ал' не хају,
неће да га
ни залају!
Само један врабац клети
са тарабе доле слети
поред ћурка надувена
да му натре под нос рена!

Поче пред њим скакутати
па му поче цвркутати:
"Залуд, стриче, дуваш, деваш,
не издува чега немаш!
Лепши соко него врана,
лепши паун од ћурана!"

Разљути се ћуран луди
па још више шири груди,
поче крестом климатати,
крил'ма бити, зипарати!
А врабац се само смије
па му вели ко и прије:
"Лепши соко него врана,
лепши паун од ћурана!"
А наш ћуран шта да ради?
Све се већма горопади,
п' онда оде да не гледи
тога врапца што га једи.
Опет пућка и блебеће,
дигне главу па се шеће:
све се шири, све се мери,
кинђури се, кочопери, -
ал' бадава,
јер га свако исмејава.
А што рек'о врабац чили,
већ су и пси научили
па сад лају са свих страна:
"Лепши паун од ћурана!"