* * *
Љубав мужа и жене
У свијету се наћ' не могаше,
Šто Јован бег љубу миловаше,
Од милости цвијећем је зваше,
Она му се љепше одзиваше:
„Што, Јоване, што је гаранфиле!“ 5
Жао било заови ђевојци,
Те је својој говорила мајци:
„О Богу ти, моја стара мајко!
„Ти упитај милу снаху нашу,
„Да нам каже биља од милости.“ 10
Ал' да видиш миле свекрвице,
Она иде снахи у одају:
„Снахо моја, Јован беговице!
„Кажи нама биља од милости,
„Да ја кажем мојој милој шћерци.“ 15
Она њојзи млада говорила:
„О Богу ми, моја свекрвице!
„Једно биље, доцна лијегање,
„Друго биље, рано устајање,
„Треће биље, неодговарање.“ 20
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
|
|
Референце
Извор
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 182.
