Гавро Бабић

ЉУБАВНИ НЕМИР

Једнога дана срела си неког,
од ког си чула најљепшу ријеч,
тог истог часа љубав си нашла,
ниси ни знала да ту је већ,
љубав у коју тако си зашла,
љубав у коју срце си сплела,
жеље се буде, нешто би хтјела,
хтјела би нешто што не би смјела,
нешто крај чег' би пресрећна била,
јер поред једне љубави твоје,
још једна жарка љубав се свила.

Волим те само тихо си рекла,
јер друге ријечи имала ниси,
горка те жеља у души пекла,
хтјела си рећи љубав ми ти си,
волим те, тихо мени си рекла,
жарка је жеља сузе ти звала,
да сузом кажеш што ниси знала,
у срцу твоме жеља те пекла,
да љубиш оног ког си звала.

Погледом својим хтјела си рећи,
колику тајну у себи скриваш,
колико пута о некој срећи,
тек пустим само сновима сниваш,
колико пута љубав те зове,
неког за ког би и живот дала,
колико пута проклињеш снове,
што траже оног ког ниси знала,
да твоју љубав у себи скрива,
за ријеч што је у грлу стала,
за све то само љубав је крива.