Љубавни мотив
| Љубавни мотив Писац: Душан Срезојевић |
Љубавни мотив
Невина виновнице мојих рана,
Ја ти опраштам све зло својих јада!
Као крин гладне челе, ти си дана
Да плениш срца чежњива и млада.
Ја ти опраштам агонијс које
Трпим из срца чупајући стрелу;
Све патње, које пију снаге моје,
И сокове у души и у телу.
Ал' чуј ми молбу, моја бледа вило!
У сутон плави, када твоје груди
Осени нежно Аморово крило
И обузме те тиха мора жуди, —
Помисли, мутно к'о околна тама
Која ти жудном оку видик скрива,
На оног који, с болом који слама,
Сву драгу ноћ о теби, вило, снива!
Погледам у безмерно Непознато,
Где задње етапе разлива се злато
И лебди свију загонетки ћивот, —
О, зажалићу што мој жедан живот,
Који чека неке непресушне слапе
(Вај! залуд), није пао, лишен јада,
У златан оквир те дивне стапе,
Где се неће да лута и да пада.
Извори
уреди- ЗЛАТНИ ДАСИ. — Светлост, Крагујевац, 1975, стр. 31
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Душан Срезојевић, умро 1916, пре 108 година.
|