* * *


Љиљо, горо

Љиљо, горо љиљакова,
дигни лисје ја да минем,
ја да минем, да проминем,
на мене су млого туђе,
млого туђе девојачће. 5
Варал сам се с три девојће,
три девојће, три године.
Чул сам једна удала се,
а друга је запросена,
а трећа се по двор шета, 10
по двор шета, руће крши,
руће крши и говори:
— Узни мене, сељанине!
Ако ли ме нечеш узнеш,
девет града да проминеш, 15
нигде љубе да не најдеш,
мушко дете да добије,
на војску га испратила,
црно писмо да добије!


Референце

Извор

  • Драгослав Манић Форски, Антологија лужничких народних песама, Бабушница : [б. и.], 1974., стр. 33.