Љиљан

Војислав Илић

Љиљан

Љиљан Писац: Војислав Илић

У баштици лепој, где је густи хлад,

Растао је љиљан, поносит и млад;

И његово лепо и невино лице

Љубио је цветак плаве љубичице.

Сваког Божјег дана, у освитак ран,

Бисерном их росом умивао дан,

И у густом хладу, у сневању милом,

Хлад их благ је уљуљкавô крилом.

И бура их заста у сневању том,

И љиљан је пао и свенуо с њом —

И на месту оном, где је никло цвеће,

Сад се коров диже и коприва креће.

16. децембар, 1882 год.

Извори

• Војислав Илић: Сабрана дела, Лирско песништво 1872-1886, Вук Караџић, Београд, страна 148.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Војислав Илић, умро 1894, пре 130 година.