* * *
Јунак и коњ
Ја обиђе земље и градове,
Све на своме коњу крилатоме,
Ниђе мене глава не забоље,
Већ у двору на мајчину крилу.
Није м' жао што ћу умријети,
Већ ми ј' жао коња крилатога,
Па још не знам ком' би г' оставио!
Ако би га љуби оставио:
Љуба ј' млада, она би с' удала,
Други би се коњем поносио!
Ако би га мајци оставио,
Мајка ј' стара, она ће умр'јети;
Ван да би га сеји оставио:
Сеја ми је јако жаловита,
Па кад би га над воду надвела,
Сузама би воду замутила;
ако би га брату оставио:
Водио б' га на доње пазаре,
И ц'јенио и што није вр'један.
"Ајде, доре, нек те носи море!"
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
|
|
Референце
Извор
Златна пјена од мора, Народне пјесме Срба у Хрватској, приредио Здравко Крстановић, Рад, Београд, 1990.
