Јован Кутлача
0001 Не пашите свиленога паса,
0002 Већ слушајте од Кутлаче гласа.
0003 Ево има девет годин’ дана
0004 Да се Јово двора одметнуо,
0005 Да се црне горе доватио,
0006 Ајдучи Јово девет годин’ дана,
0007 Девет прође и десета дође,
0008 М[н]ого јадан мајка уцвилио,
0009 И сестрица у црно завио,
0010 И љубовка у род оправио,
0011 Уби Јово девет јединака,
0012 Баш именом своји имењака.
0013 Силна њега пресегнула стража,
0014 Пред њоме је сердаре Лубарда.
0015 Вели њему Кутлача Јоване:
0016 „Сјед’, Лубарда, да пијемо вино,
0017 Да пијемо, да се не бијемо,
0018 Ти не тражи по кошуљи бува!”
0019 Сердар мучи, ништа не дивани.
0020 Земљи паде Јован арамбаша,
0021 Земљи паде, пушци огањ даде,
0022 Мртав сердар на земљицу паде,
0023 Вели њему Кутлача Јоване:
0024 „Што с’, Лубарда, искезио зубе ─
0025 Ол’ је теби вареника драга
0026 Ол’ ракија од седам година?
0027 Ја се шалим, ти за збиљу примаш,
0028 Ја помишља да за шалу знадеш ─
0029 Сад ме, курво, на мегдане зовеш,
0030 Сад ме зовеш, сад се смијеш на ме!”
0031 Силна ј’ њега уватила стража,
0032 Гони њега низ Котаре равне.
0033 Лулу пије, а дувана није ─
0034 Сва прилика, моја браћо драга,
0035 Да ће Јован на вјешала поћи!
0036 Предају га задарској господи;
0037 Тавни Јово девет годин’ дана
0038 Док Јована бише изличише.
0039 Књигу пише Кутлача Јоване,
0040 Па је шаље старој својој мајци:
0041 „Ој старице, мила моја мајко,
0042 Брзо ће ме царе објесити ─
0043 Дођи ме се, мати, нагледати
0044 На вишалу за живота, мајко!”
0045 Књигу штије Јованова мајка,
0046 Књигу штије, грозне сузе лије
0047 И дозивље невистицу своју:
0048 „О невистице, обе очи моје,
0049 Брзо ће нам Јову обесити,
0050 Ај’мо га се, јадна, нагледати
0051 На вишалу за живота свога!”
0052 Ту одлазе Задру каменоме,
0053 Па се шећу граду кроз кунтраду
0054 Не би ли Јову јадне угледале ─
0055 Не могу га јадне угледати.
0056 Кад ујутрушеста ура бише,
0057 Баш Јована мајком саставише.
0058 Жали мајка Кутлачу Јована:
0059 „Јој, Јоване, материно злато,
0060 Жалосна сам до вијека свога
0061 Све за тобом, драго јање моје!
0062 Ево нема ни година дана,
0063 Старца сам ти укопала бабу,
0064 Смрти њему нисам ја видила
0065 Ка’ ни теби, драго јање моје!”
0066 Ал’ Јоване љуби бесједио:
0067 „О љубовко, зелена јабуко,
0068 Ао јеси млада и зелена,
0069 Просиће те просци све четри стране,
0070 Немој-де се удавати млада,
0071 Не цвили ми троје дице моје
0072 Ни старице, миле моје мајке!
0073 Најмлађега синка
0074 Поставите редовника,
0075 Нек’ нам буде од племена дика,
0076 Нека моли ма Бога за душу,
0077 Не би ли ми господ Бог простио
0078 Што сам јадан Богу согришио!”
0079 Кад ујутру осма ура бише,
0080 Баш Јована мајком раставише ─
0081 Воде мајку у шкуру тавницу,
0082 А Јована на равну равницу,
0083 Уз Јована триста пратионица
0084 И узањга до три калуђера
0085 Да његову припоруче душу
0086 Не би ли му сарањена била.
0087 Кад Јоване угледа вишала,
0088 Танко виче Кутлача Јоване,
0089 Танко виче из грла бијела:
0090 „Прости, пуче мали и велики,
0091 Простите ми, мајке и дивојке,
0092 И од људи млађане љубовке,
0093 И дичице од девет година!”
0094 Неко прости, неко и не прости,
0095 Истом бише њега обисише ─
0096 Нит је више нит је књига пише!
