Јеж и лисица

Лисица питала јежа: колико имаш памети? „Једну“, рек'о јеж, „а ти?“— Ја седамдесет и пет, одговори лисица. „Не верујем ти док ми се не закунеш на иванђеље“ повиче јеж; „него хајде са мном.“ Па је доведе над гвожђа, која је ловац запео и земљом танко покрио, да се не виде, па јој рекне, да подигне предње ноге у вис и да њима о земљу удари и рекне: Јест, тако ми овог иванђеља! Она тако и учини; али је гвожђа шћаше за обје ноге. „Како ћу сад да се избавим“, окрене лисица питати јежа за савјет: — „Како ћу ја тебе научити са једном памећу код толиких твојих памети,“ одговори јеж. Лисица му рекне: „Ја видим да ме је сатрло твоје иванђеље, него молим те, научи ме.“ Онда јој јеж каже:—„Кад ловац дође да те ухвати, а ти се умртви. Он ће те један пут депнути коцем, ма ти се не мичи. Кад он види, да се не мичеш, мислиће да си мртва, извадиће ти ноге из гвожђа и бацити те крај себе. А ти одмах ђипи па бежи.“ Она тако и учини и избави се.

Извор

1868. Вила. Година четврта, стр. 21.