Једном...

Једном... Писац: Милета Јакшић

* * *

        ЈЕДНОМ...

Време кад врба листа и маца
Крај мутних бара и јендека...

По селу свуд се петли распевали, —
Чује се негде жалостива блека
Малих јагањаца
Ко плач детињи.

Сунце па земљу топле зраке баца —
Ударила је трава, листа зова,
Врапци галаме око живог плота...

Ја слушам вреву тих гласова
Пробуђеног живота...
Сваког пролећа тако...
          Ал ће и то проћи...
          Једном ће доћи

Смрт мојих чула̑,
Кидање плотских веза, час расула,
Кад ће за мене све то ишчезнути
И ништа не ћу видети ни чути.
Од свег обиља тих лепота
Кад благи дани ославе
Ја ћу примити поврх мога хума
Удео мртвих: зелен бусен траве.

---

Извор

• Милета Јакшић: Песме, СКЗ, Београд, 1922, стр. 114
• Милета Јакшић: Песме, Матица Српска, Нови Сад, 1984, стр. 56

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 89 година.