Једна ноћ

Војислав Илић

Једна ноћ

Једна ноћ Писац: Војислав Илић

На трошној клупи, близу старог зида,

Где бурјан расте; и предео пуст

Пред мутним оком губи се из вида,

Сањиви бршљан никао је густ.

Било је вече. По небеском вису

Кандила бледа сипала су зрак,

И будни попац певао је близу,

Кроз тихо вече и дубоки мрак.

О, бајне ноћи! мислио сам тада,

И опет мени беше пусто све

Кô младом орлу, кад га жеља свлада,

Што напред хоће - али не зна где?

И лаки шушањ из мисли ме трже;

То беше анђô неспокојства мог,

И ноћ се узви, и копрену врже,

На бледо чело пратиоца свог...

А сањив бршљан из траве се диже

Ја страсно грлих њезин мили стас,

А он јој благо до косице стиже,

И венцем уви расплетену влас.

фебруар, 1883

Извори

• Војислав Илић: Целокупна дела, Књига I, страна 45, Издање Свесловенске књижаре, М. Ј. Стефановића и Друга, Београд, 1922.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Војислав Илић, умро 1894, пре 130 година.